WEB ŠPICA EX TV LICA – Ivana Krtinić

Da je ovo kojim slučajem TV emisija i da je kojim slučajem ona njen voditelj, Ivanu Krtinić bi najavila kao “Valjevonostalgičarku”, jer za sebe kaže da voli svoj rodni grad, pominje ga gde god joj se ukaže prilika i kaže da bi rado u njemu živela ponovo.

Valjevo

Rođena je 26. novembra 1980. godine u Valjevu. Osnovnu i srednju školu završila je u rodnom gradu, Fakultet političkih nauka u Beogradu. Udata je, ima četvorogodišnju ćerku Mašu. Novinarstvom je počela da se bavi tokom studija, 1999. godine. Njeno prvo novinarsko angažovanje bilo je na Televiziji Valjevo, neposredno pred gašenje dopisništva. Nebojša Andrić ju je uvodio u novinarstvo. Potom se TVA preselila u prostorije u Ulici Vuka Karadžića, gde počinje da vodi informativne emisije, radi priloge i reportaže. Na Televiziji Valjevo je bila angažovana do 2008. godine. U međuvremenu je, jedan period, pisala za Napred. Pohađala je brojne novinarske seminare u zemlji i inostranstvu, od kojih izdvaja BBC-jev seminar u Planici, Slovenija. Po dolasku u Beograd 2008. godine radila je u Novinskoj agenciji Beta, što je, kako kaže, za nju bilo veoma važno iskustvo u profesionalnom smislu. Nakon toga je dve godine bila nagažovana na projektu Vlade Republike Srbije pod nazivom „Druga strana Srbije“. To je bio projekat u kome je, kao deo tima jedne privatne produkcije, posetila 56 nerazvijenih opština u zemlji i beležila interesantne priče, kao i priče ljudi koji su u „zabiti“ počeli sopstvene biznise i postali prilično uspešni. Kaže da su u okviru tog projekat snimali i velike, sada propale firme i bavili se tim fenomenom. Bio je to veoma opširan serijal koji je trebalo da se emituje na RTS-u, ali je na kraju „iz svakakvih razloga“ završio na TV Avala. Od 2010. godine radi u Službi informisanja Skupštine Grada Beograda kao novinar i prati sva dešavanja u gradu, a prioritet su naravno gradski čelnici, odnosno cela gradska vlast. Rezultati njenog rada mogu se videti na internet portalu www.beograd.rs

Valjevo

(Na službenom zadatku kao deo tima Službe informisanja Skupštine Grada Beograda, izjavu daje Siniša Mali, gradonačelnik Beograda)

– Da li Vam nedostaje novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla kojim se trenutno bavite?

Sada se bavim isključio informativom, ali moja ljubav su reportaže. U informativi ali i mestu na kome se trenutno nalazim nema mnogo kreativnosti. Ne mogu reći da ne volim i ovakvu vrstu novinarstva, ali beležiti priče o ljudima, mestima, događajima i svemu onome što čini život je ipak nešto posebno za mene. Spoj slike i reči su apsolutni favorit u mom slučaju. Na televiziji Valjevo sam uradila veliki broj reportaža i dok sam tražila slike za ovaj razgovor pregledala sam neke od njih i rado bih se vratila u taj period. Pitaju me da li bih nešto promenila u njima, ne bih. To je slika tadašnjeg rada i tadašnjeg znanja i iskustva. Naravno, veliku pomoć na terenu sam imala od mojih kolega snimatelja, Ivana Radojevića i Igora Tošića, koji su tačno znali šta mi treba, bili smo mladi ali i veoma uhodani. Uz to ne bih smela zaboraviti Nenada Savića, montažera, koji mi je ispunjavao želje i uvek se posebno angažovao.

Valjevo

(Sa Ivanom Radojevićem, snimateljem TVA)

– Televizijsku karijeru „dugujete“ Televiziji Valjevo, kako biste opisali taj period dok ste bili deo tima TVA?

Da, moji prvi koraci u novinarstvu vezuju se TVA. Svaki početk je kažu težak, moj je bio zanimljiv, jer je uz prave ljude sve lakše i lepše. Za taj period me vežu lepa sećanja, družili smo se, radili, učili, mnogo smejali, a bili smo i ozbiljni. Za to vreme naučila sam mnogo svari koje su mi kasnije bile od koristi, a naučila sam ih od ljudi koji su umeli da prenesu znanje i da nam dobronamernim savetima pokažu gde grešimo.

– Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima dok ste radili na televiziji i kakav je osećaj biti poznat?

Pre bih rekla da su prepoznavali moj bicikl nego mene, jer sam na događaje često išla tim prevoznim sredstvom. Mada, Valjevo je malo svi se nekako znaju. Iskrena da budem, biti poznat i prepoznat na ulici mi je bilo interesantno možda u osnovnoj školi, ali kako sam odrastala to mi je postalo potpuno nevažno.

Valjevo

(Kao voditelj informativne emisije)

– Nezaboravan intervju?

Početak pred televizijskim kamerama nekako se poklopio sa predsedničkim izborima u zemlji. Naravno, aktuelni političari su u predizbornim aktvinostima posećivali Valjevo i TVA. Ja sam bila voditelj informativne emisije i trebalo je da razgovaram sa predsedničkim kandidatom. Ide špica, a ja „iskusno“ najavljujem emisiju i sagovornika, ne primećujući da mi se ruke toliko tresu da mi hemijska olovka sve vreme udara po stolu. Kamerman mi je diskretno skrenuo pažnju, pribrala sam se i ponovo „iskusno“ privela emisiju kraju. Šalu na stranu, nije bilo loše.

– Najteži TV sagovornik?

Nije bio najteži sagovornik, ali jedan od zanimljivijih. Anatolij Karpov je postao počasni građanin Valjeva i zbog toga je posetio naš grad. Trebalo je da uradim intervju sa njim na engleskom jeziku, a pri tom o šahu, ali ni o njemu nisam znala gotovo ništa. Znala sam da je Karpov šahovski velemajstor, ali ništa više od toga. On je bio veoma prijatan i na tvrdom engleskom smo se sasvim dobro razumeli. Pribojavala sam se da će, pošto je igrao simultanu sa članovima šah kluba, zatražiti da i ja pokažem umeće u toj igri. Našalio se na taj račun, a ja sam mu rekla da je ipak bolje da svetski prvak u šahu i šahovski velemajstor iz Zlatousta odmeri snage sa nekim malo jačim protivnikom. On se osmehnuo, nešto kratko prokomentarisao, a meni se činilo mu je bilo milo što mlada novinarka, koja ne igra šah i očigleno ne zna ništa o toj igri, zna njegovo poreklo.

Valjevo

(Intervju sa Karpovom)

– Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?

Sigurno je da ću pamtiti dvodnevni reli valjevskim planinama. To je bio događaj pun iznenađenja, neizvesnosti, smeha, malo i straha. Lada Niva sa pogonom na četiri točka se, kako su mi objasnili tada, uz kamenjar penje kao veverica. Zaista je tako, samo što onaj koji sedi pozadi, u tom slučaju ja, bukvalno leti po kolima. Videti valjevske planine iz tog ugla je zaista neopisiv doživljaj. Neprohodne staze, naizgled nepristupačni predeli, korito reke Suvaje, pa i brojni gurmanski izleti poput pečene zmije i puža je i za novnarske ekipe bio sastavni deo takmičenja. Snimatelj Igor Tošić je zabeležio sve najbolje delove tog relija i na kraju smo dobili 45-tominutnu emisiju koja je bila emitovana na brojnim lokalnim televizijama u Srbiji.

Valjevo

(Detalj sa relija sa pečenom zmijom u rukama)

– Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja?

Snimanje u Valjevskoj bolnici, a ja kao nikada ranije na terenu u cipelama na štiklu. Kamene stepenice tek što su bile oribane. Snimatelj Ivan Radojević i ja silazimo i analiziramo šta smo zabeležili, ali ja se oklizam i zadnjim delom tela spustim niz dvadesetak stepenika. Kolega Ivan me, pored jakog bola, ipak zasmejao rekavši da je sreća što mi je samo jedna cipela spala. Da sam ostala bez obe verovatno razgovor ne bismo nastavili. Smejali smo se nakon toga, ali ja sam nekoliko meseci kasnije završila na operacionom stolu zbog naprsnuća pršljena i diskushernije.

– Lapsus koji pamtite ili lapsus koji se dugo prepričavao?

Bilo je mnogo početničkih grešaka, naročito zbog treme i u vreme kada emisija ide direktno. U želji da se dobro pripremim za dnevnik dešavalo se da delove teksta, nekada i pola šlajfne, naučim napamet i da u pogrešnom trenutku izdeklemujem najavu. Bilo je i grešaka poput permutovanja imena i prezimena visokih zvaničnika, ali nama je to tada bilo smešno i često smo se na taj račun šalili.

Valjevo

(Na BBC-jevom seminaru u Sloveniji)

-Kako ocenjujete sadašnju medijsku sliku u Valjevu i imamo li dobre novinare, voditelje i pezentere ?

Valjevo je iznedrilo dobre novinare, neki od njih su mi i pomogli u profesionalno angažovanju. Ne pratim dovoljno valjevsku novinarsku scenu, da bih mogla da sudim, ali sigurna sam da je slično kao i u ostalim delovima zemlje. Novinarstvo je u zapećku, u bunaru, u rupi…dodajte šta god želite, tačno je. Sigurna sam i u to da ima onih koji pokušavaju da rade dobro, koliko im je to omogućeno, kako svuda, tako i u Valjevu.

Valjevo

(Sa snimanja požara u Divcima)

– U čemu je tajna dobrog novinara, voditelja i prezentera ?

Nema tajne, za ovaj, kao i svaki drugi posao, važi da ste uspešni, ukoliko ga sa ljubavlju radite i pomalo kradete zanat od iskusnijih. Pod uslovom da su okolnosti normalne i redovne. Danas nije lako biti zadovoljan u potpunosti jer nas, činjenica je, ograničava materijalni momenat, ali i politički. Da bismo bili dobri, moramo se stalno usavršavati i napredovati, jer nije dovoljno znati samo svoj posao, već i biti tehnički potkovan, usavršavati jezike i stalno biti u toku zbivanja.

Valjevo

(Politika u sivom i Ivana Krtinić u boji)

– Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?

Moji osnovni motivi u životu osim truda, rada, požrtvnovanosti su i biti dobar i pošten čovek. Bilo da ste pekar, kovač, opančar, lekar ili nešto sasvim drugo važno je da si pošten. Ja ne bih znala drugačije, ne bih mogla mirno da spavam, ali znam i one za koje kažu da su dobri novinari, mirno spavaju, a veoma su loši ljudi. Širok osmeh i „zlatan zub“ ipak odaju. U novinarstvu ima svega, mnogi se grabe za naklonost aktuelne političke vlasti, vrlo lako se prešaltaju na drugu opciju, pa i zaborave šta je bilo juče i kako su se ponašali.

Valjevo

(Moderator na manifestaciji obeležavanja oslobođenja Beograda)

– Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?

Ne mogu reći da sam ispaštala ali da sam imala neprijatnosti, to da. Na snimanju u Preševu smo moja ekipa i ja doživeli mnogo toga ružnog, mada samo u verbalnom smislu. U svakom slučaju i to je neko iskustvo, bilo dobro ili loše, iskustvo je važno.

– Televizija po Vašoj meri je…? 

Ako govorimo o informativi to bi bio miks RTS (profesionalnost novinara, prezentera) i N1 (način obrađivanja tema).

– Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost bi intervjuisali i koje najvažnije pitanje biste joj postavili?

Verujte da ne postoji osoba svetski poznata sa kojom žudim na napravim intervju. U oblasti politike na svetskom i domaćem nivou je sve već rečeno, na razne načine, odgovoreno na razna pitanja istim ogovorima, sve se vrti u krug i šta to novo možemo dobiti od njih. Običan čovek pun iskustva i znanja je večita inspiracija.

– Da možete da birate, kojim poslom biste se bavili ? 

Novinarstvom ponovo, samo u nekom drugom obliku. Mada, da bi bio dobar novinar dobro je proći kroz sve oblike, televiziju, novne, radio, agenciju. Televizijska reportaža je moja ljubav.

Valjevo

(Detalj reportaže o fijakeru snimljene za TVA)

– Čime se bavite u slobodno vreme ?

Slobodno vreme posvećujem rehabilitaciji duha i tela od napornih radnih obaveza i naravno porodici i prijateljima.

– Malo ko zna da ste…?

Malo ko zna da sam odličan plivač, znam sve stilove, prelom skačem, kažu mnogo dobro. Volim plivanje, ali nakon operacije kičme plivam samo prsno i lagano, penzionerski. Skokovi mi više nisu dozvoljeni.

Valjevo

Naredni sagovornik serijala Web špica ex TV lice sledeće sedmice biće Aleksandar Ranković, nekadašnji novinar i voditelj Televizije “Cronic” i Televizije Valjevo, trenutno novinar u Medija centra “Železnica Srbije”.

M.P.M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.