WEB ŠPICA EX TV LICA – JELENA NIKOLIĆ-LEKIĆ

Da je ovo kojim slučajem televizijska emisija i da je kojim slučajem ona njen gost, svoju sagovornicu Jelenu Nikolić-Lekić bih najavila kao nekadašnje TV lice, sa prepoznatljivim glasom i stasom, sa sadašnjom karijerom u kulturi, kao jednu veselu osobu, divnu koleginicu koja je na simpatičan način umela da unese dozu vedrine pred kamere.

ja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Rođena je 26. maja 1976. godine u Valjevu. Udata je i majka četrnaestogodišnjeg dečaka Luke. U valjevskim medijima radila je punu deceniju, od 1995. do 2005. godine. Trenutno radi u Narodnom muzeju u Valjevu i ima stručno zvanje kustos pedagog.

– Da li Vam nedostaje novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla kojim se trenutno bavite?

Ne mogu reći da mi novinarstvo nedostaje. Nedostaju mi iskrena druženja koja je to vreme sa sobom nosilo, energija kojom su moje kolege zračile, mladost… Posao kojim se trenutno bavim izuzetno je kreativan. Radim sa divnom dečicom, organizujem za njih brojne radionice i igraonice, pokušavajuci da im naš Muzej, kao instituciju, prikazžem kroz zabavu, ne bi li jednog dana i sami poželeli da u njemu ugoste svoje prijatelje i pohvale se bogatom istorijom svog kraja. A, o toj istoriji, kroz kreativan rad, upravo ih učimo moje kolege i ja.

– Televizijsku karijeru „dugujete“ Dopisništvu RTS-a, da bi posle postali zaštitno lice Vujuć telvizije. Kako biste opisali period dok ste radili u medijima?

Televizijsku karijeru, najpre, dugujem dopisništvu RTS-a u Valjevu, u kom sam u periodu od jeseni 1995. do 1997. godine bila najmlađi novinar/honorarac, ali i Slobodanu Rakoviću, svom uredniku. Zahvaljujući njemu i dan danas kada govorim ,,tri, ili više dana”, ne kažem ,,par dana”, jer par jeste dva. A, često primećujem da neki novinari u svojim tekstovima konstantno ponavljaju ove greške). Zahvaljujući Rakoviću, ne govorim ,,sledeće nedelje”, jer nedelja jeste samo jedan dan u sedmici, a ne i čitava sedmica na koju se misli. Autoritativan, ponekad gord, ali Raka je bio iskreno rešen da od nas napravi novinare. Za taj period me vežu zaista iskrene emocije, divni i danas meni izuzetnodragi ljudi. Ljudi sa kojima sam radila i od kojih sam učila, poput Nebojše Pokrajca, Marijane Selenic -Jevtić, Tatjane Soldatović – Manojlović, Slađane Vasiljević, Radovana Lazarevića, Branke Jevtic, ali i snimatelja Dragana Rakića, Blagoja Đekića, Dejana Petrovića, Darka Despotovića… I naravno, da ne zaboravim čoveka koji me je dočekao raširenih ruku – Milovana Matića, našeg Miću Ribu. Zaista divan period.

Na novootvorenu Vujić televiziju prelazim 1997. godine, ali kao novinar sa iskustvom. Bavim se ozbiljnijim temama u Informativnoj redakciji, sve dok moj veliki prijatelj Milan Milinović, osnivač i urednik VTV-a, koga ili volite ili ne volite, a ja ga nekako volim, ne prepoznaje moje glasovne kapacitete i odlučuje da zajedno vodimo emisiju ,,Ogledalo dana”, koja postaje i najgledanija emisija u gradu. Z taj period vežu me izuzetno jake emocije i divni ljudi. Pamtim divna druženja.

Valjevo

(Sa jedne od proslava godišnjice VTV-a)

 – Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima i kakav je osećaj biti poznat?

Da, moji dragi sugrađani su me prepoznavali na ulici i ljubazno se osmehivali, sugerisali, što i danas čine , s obzirom na to da je posao kojim se i sada bavim javan. Ipak, moram biti iskrena, meni to nekako, nikada, nije posebno  prijalo. Postoje ljudi koji vole eksponiranja, ja nisam jedna od njih. Svesna sam da je sve prolazno,da smo svi isti pod ovim nebom, a posao je posao.

– Nezaboravan intervju imali ste sa…?

Moji sagovornici su zaista bili odabrani, divni ljudi, ostvareni u svojim profesijama, ali  ovom prilikom bih izdvojila razgovor sa prof. dr Ljubišom Jeftićem, dugogodišnjim dekanom Šumarskog fakulteta u Beogradu, Valjevcem, itelektualcem prepunim znanja, a tako jednostavnim i skromnim. Mislim da su skromnost i jednostavnost, zapravo, odlike samosvesnih i znanjem potkovanih ljudi. Kupio me svojom toplinom i ljubaznošću.

Valjevo

(Sa kolegom Nebojšom Pokrajcem tokom rada u Dopisništvu RTS-a)

– Najteži TV sagovornik…?

Teške sagovornike nisam imala. Svi su bili izuzetno korektni, tačni i što je najvažnije držali su se dogovorenih tema.

– Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?

Bilo je zaista nemali broj događaja, lepih ali i tužnih životnih priča o kojima sam izveštavala. Ipak, ono što je ostavilo traga jeste bombardovanje Valjeva i snimanje trenutaka kada se sve nekako ruši i nestaje. Posebno težak bio je dan pocčetka rušenja “Krušika”, giganta od kog je nekada živeo grad.

Valjevo

(Sa koleginicom Verom Milovanović-Ristivojević, novinarkom VTV-a)

– Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja?

Kada program ide uživo, a ja sam mahom radila emisije tog tipa, nekako se očekuje ti da stvari krenu nepredviđenim tokom. Eto, jednom prilikom u želji da predstavim svojim sugrađanima uspehe Valjevaca, koji su se bavili paraglajdingom, ugostila sam, danas jednu od poznatijih profesorki u Valjevu, koja se bavila ovim sportom. Mojoj gošći je to bilo prvo gostovanje na televiziji, a ono što je usledilo bilo jako smešno. Naime, na samom početku našeg razgovora, a bilo je predviđeno da traje 15 minuta, mojoj sagovornici je sletela ogromna muva na čelo. Pokušaji da govori, a u isto vreme elegantno mrda glavom, i u pauzama po koji put dune u pravcu čela, nisu urodili plodom. Čak su muvu doveli u situaciju da promeni lokaciju i da se spusti na sam vrh njenog nosa. Kao da se zalepila, užas. Nisam mogla da se kontrolišem, htela sam da mahnem, ne bih li je oterala, ali kad god da pogledam u svoju sagovornicu dobijala bih nagon da vrištim od smeha. Ni danas se ne sećam kako sam, uz more suza, uspela da završim razgovor. I eto, prošle su godine, a ja sam skoro srela svoju goscu i moram priznati da reči nisu bile potrebne, ismejale smo se baš.

Valjevo

(Sa proslave 10 godina postojanja Vujić televizije u Hotelu “Grand” 2007. godine)

Valjevo

– Lapsus koji pamtite ili lapsus koji se dugo prepričavao?

Desilo se da je jedna žena preminula na ulici i izveštavala sam o tome da duži vremenski period niko nije došao da ustanovi šta se desilo, konstatuje smrt i odnese njeno telo sa vrlo prolaznog mesta. Radeći prilog o tome htela sa da skrenem pažnju na taj problem saopštavajući da je žena umrla i da se njeno telo još uvek nalazi na ulici i između ostalog sam izgovorila rečenicu: “A, leš leži kako leži”.

– Ima li Valjevo prave novinare, voditelje, pezentere ?

Valjevo je grad koji je iznedrio dosta uspešnih ljudi svih profesija. Među njima ima i dobrih novinara, korektnih prezentera i voditelja.

Valjevo

(Sa otvaranja izložbe karikatura u “Galeriji 34” u Tešnjaru)

– U čemu je tajna dobrog novinara, voditelja i prezentera?

Na ovo pitanje odgovorila bih najpre citatom, ljudima koji se bave novinarstvom, poznatog i priznatog Sergeja Lukača, nekadašnjeg novinara i urednika NIN-a i osnivača katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu koji je rekao: “Idealan novinar bi mogao biti novinar koji saopštava samo suštu istinu. Pošto ne postoji “apsolutna” istina, postoji samo “dobar” novinar. To je onaj koji istražuje što više podataka i činjenica i tako se približava istini”.  Ono što je zapravo važno, jeste objektivno i apsolutno nepristrasno izveštavanje. Verujem da se mnogi trude da se pridržavaju ovih novinarskih načela. Ne znam koliko im okolnosti dozvoljavaju da tu teoriju pretvore u praksu. Mislim i da bi dobar novinar trebalo da nauči da u svojim namerama ne upada u zamke zlonamera. Apsolutno sam za slobodu misli i izražavanja, ali i za ono najvažnije, a to je odgovornost za iskazanu reč.

Valjevo

(Radionica za decu u Muzeju)

 

 

– Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?

Biti čovek jeste privilegija odabranih, tako da ne mislim da je neophodno da dobar novinar bude i dobar čovek. Poznajem zaista divne ljude iz sveta novinarstva, obrazovane, pismene, bez trunke sujete. Sa mnogima i danas sarađujem.

– Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?

Nikada.

– Televizija po Vašoj meri je…? 

RTS i N1 definitivno.

Valjevo

(Sa kolegama iz Muzeja za Novu godinu)

– Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost bi intervjuisali i koje najvažnije pitanje biste joj postavili?

Možda neverovatno zvuči, ali trenutno ne postoji osoba na globalnom nivou koju bih bilo šta pitala!

– Da možete da birate, kojim poslom biste se bavili?

Kada malo bolje razmislim, to je posao kojim se trenutno bavim.

– Čime se bavite u slobodno vreme?

Slobodnog vremena imam jako malo, ali se maksimalno trudim da ga što kvalitetnije provedem sa svojom porodicom. Putujemo, skijamo, plivamo, šetamo, smejemo se…

Valjevo

(Porodica Lekić)

– Malo ko zna da ste…?

Zahvaljujući svom sinu Luki postala sam vatreni navijac KK “Crvena zvezda” i čest sam gost na tribinama u Areni i Pioniru, tako da malo ko zna da ne propuštam nijednu utakmicu valjevskog “Metalca” i da navijam svim srcem. Ali, ono što jeste najvažnije je da sam obožavalac KK “Student”, u kojem igra i moj Luka, a sa ekipom roditelja, paklenih navijača stizala sam i do Soluna.

Valjevo

(Mame – vatrene navijačice KK “Student” u Solunu)

Naredne sedmice gost serijala Web špica ex Tv lica biće Aleksandar Sabo, nekadašnji novinar i urednik TV Valjevo.

M.P.M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.