Web špica ex TV lica – Marija Delić

Da je ovo kojim slučajem televizijska emisija i da je kojim slučajem ona njen voditelj, Mariju Delić bi najavila kao nekadašnju novinarku, koju je novinarstvo privlačilo od malih nogu, ponosnu Valjevku po rođenju i po opredeljenju, koju je “turizam” preselio u Beograd. 

img1495138439033

Rođena je 09. novembra 1972. godine u Valjevu. Živi u Beogradu, bavi se turizmom, a “životne brige i radosti” deli sa bivšim kolegom Milivojem Čitakovićem, nekadašnjim snimateljem VTV-a i dopisništva RTS-a u Valjevu. U osnovnoj školi i Valjevskoj gimnaziji bila je veoma talentovana za prirodne nauke, učestvovala na takmičenjima iz matematike i hemije ali je, kak kaže, temperament odveo u neke druge profesionalne vode. Kada je reč o novinarstvu, sve kockice su se idelano sklopile prvi put 1994. godine kada je na Radio Maršu prošla obuku za radijske novinare i voditelje, koju je vodio fenomenalni Darko Kocjan, čovek uz čije se emisije, mnogo godina ranije, “inficirala virusom radija i koga i danas sapodjednakim oduševljenjem sluša”. Po završetku obuke postala je deo tima informativne redakcije koja je realizovala emisiju „U gradu“. Mesecima je, priča Marija, skoro svako jutro prvo išla na pijacu pa tek onda u redakciju. U to vreme je pijačni barometar bio obavezna rubrika na većini radio stanica i prvi stepenik u obuci novinara početnika. Pamti i da se njeno prvo snimanje sa uherom (magnetofonom) neslavno završilo, jer nije našla za shodno da proveri da li su baterije napunjene. Imajući u vidu da je uher težak oko 4 kg, jasno je da joj taj peh nije lako pao. “Radio je i danas moj omiljeni medij, a slike koje stvara za mene su mnogo lepše od onih koje se mogu videti na TV-u”, kaže Marija, koja je već petnaest godina bavi turizmom. Iskustvo je sticala u nekim od naboljih domaćih agencija kao što su “Jolly Travel“ i „Travel House“. Vremenom sam se specijalizovala za “tailor made”, odnosno putovanja kreirana po želji i zahtevu klijenata, usklađena sa budžetom, obavezama i afinitetima putnika. Poslednjih pet godina se bavi isključivo organizacijom poslovnih putovanja i događaja.

Poseta Avio akademiji “Turkish Airlines-a” u Istanbulu

-Da li Vam nedostaje TV novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla kojim se sada bavite?

Novinarstvo i turizam su podjednako kreativni, dinamični i inspirativni poslovi. I u jednom i drugom poslu koliko god da imate iskustva, pa čak možete neke stvari da predvidite i očekujete, nikada ne možete da pretpostavite šta sve stvarno može da se dogodi, u kakvim sitiacijama ćete se naći, kakve ljude upoznati i kakvi se sve neverovatni obrti mogu odigrati. Šta god da ste uradili danas sutra više nije mnogo bitno, opet krećete od nule. Svako jutro imate pred sobom prazan papir i svaki radni dan je nova priča. Moram se dotaći i one lošije strane ovih profesija. Baš kao i novinarstvo i turizam je neraskidivo povezan sa stresom. Autobusi se kvare, avionski letovi otkazuju, elementarne nepogode menjaju programe putovanja u hodu… Situacije koje su se dešavale na graničnim prelazima i u konzulatima u vreme kada su nam bile potrebne vize za putovanja u Evropsku uniju rado bih izbrisala iz sećanja, a o strepnji zbog učestalih terorističkih napada ne bih ovom prilikom da govorim. Što se prvog dela pitanja tiče reći ću samo da je dnevno informativni program, kojim sam se prvenstveno bavila, sada na marginama mojih interesovanja. Danas verujem u novinarstvo van informative, a ono što nisam radila ne može ni da mi nedostaje.

8

Na štandu turističke agencije Jolly Travel na sajmu “Expo-Zim”

-TV karijeru „dugujete“ Vujić televiziji. Kakve emocije imate prema periodu dok ste bili TV lice i kako biste opisali taj period?

Bilo je to veoma nemirno vreme. Ljudi su bili nezadovoljni i nisu oklevali da to i pokažu. U Valjevu se svakodnevno protestvovalo. Jedan dan su štrajkovali radnici u fabrikama, drugi dan profesori u školama, čim bi se oni vratili na nastavu na ulice bi izasli učenici, a opozicija je redovno organizovala mitinge i demonstracije. Izazovi su bili veliki, ambicije još veće, a ekipa VTV-a mlada i bez mnogo televizijskog iskustva. Svi smo ipak bili odvažni, kreativni i svesni značaja medijske kuće za koju radimo. Sa žarom smo trazili nove teme, uporno pokušavali da dođemo do potencijalnih sagovornika, posebno do onih koji su nas izbegavali i jedva čekali da se uhvatimo u koštac sa novim izazovima. Našim prilozima gađali smo tačno u metu i odlično secirali valjevsku svakodnevicu, život i probleme običnog čoveka, ali i političku scenu. U najkraćem – energija, entuzijazam i sjajne kolege su moje prve asocijacije na taj period.

2

Sa koleginicama Lolom Pantić i Jadrankom Janković

-Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima dok ste radili na televiziji i kakav je osećaj biti poznat?

Valjevo je mali grad u kome se svi znaju i u kome je skoro svako po nečem poznat. Pojavljivanje na TV-u ne donosi ništa posebno i dobro je što je tako. Ne znam kakav je osećaj biti poznat ali znam da je za novinara od velikog značaja da direktno od gledalaca čuje komentare i reakcije na svoj rad, dobije predloge i ideje za nove priloge, a od koristi je i kada ste simpatični nečijoj sekretarici, pa vam olakša put do sagovornika.

-Nezaboravan intervju imali ste sa…?

Sa profesorom dr Zoranom Krivokapićem koloproktologom. U tome vreme nije postojao internet i nije bilo lako doći do manje poznatih informacija o sagovornicima. Sve što sam pre ragovora znala dr Krivokapiću bilo je vezano za njegovu stručnost, lekarske poduhvate i titule. Ispostavilo se da je dr Krivokapić sjajan čovek, izuzetan sagovornik i bivši košarakaš koji je tokom svoje igračke karijere često nastupao u Valjevu, stekao prijatelje i zavoleo naš grad. Zauvek ću pamtiti sa koliko topline i emocija nam je preneo svoje uspomene vezane za Valjevo i Valjevce, ali i moje oduševljenje zbog tog neočekivanog saznanja i činjenice da je razgovor bio mnogo više od uobičajene priče o medicini i zdravlju.

1

Intervju sa patrijarhom Pavlom, kao novinar VTV-a

-Najteži sagovornik?

Ne postoji osoba kojoj se epitet teškog sagovornika može trajno pripisati, ali postoji kategorija ljudi sa kojima razgovori nemaju puno svrhe i smisla. To su one osobe koje toliko dobro uvežbaju svoj nastup u medijima da šta god i koliko god puta da ih pitate govore, tačnije recituju samo ono što su unapred spremili i što po direktivi moraju da ispričaju.

-Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?

NATO bombardovanje, zemljotres u Mionici i 5. oktobar 2000. godine. Taj dan sam provela u Valjevu i zauvek ću pamtiti situacije u kojima sam se našla, reakcije naših sugradjana na nformacije iz Beograda i celokupnu atmosferu u gradu.

SUP

Pored bombardovane zgrade starog SUP-a

-Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja?

Bio je to jedan tipičan novinarski dan. Događaji su se ređali jedan za drugim. Ništa nije moglo da se isplanira i svaki pokušaj organizacije je brzo padao u vodu. Veoma kasno sam otišla na snimanje malinara našeg kraja, a koliko sam na terenu uživala bilo je jasno vidljivo po mojoj isflekanoj majici. Po povratku u Valjevo čekala me je montaža priloga, a zatim i emisija „Ogledalo dana“. Vremena za odlazak do kuće nije bilo, a rezervnu garderobu nisam imala kod sebe jer ništa nije nagoveštavalo tako naporan radni dan. Na trenutak sam pomislila da ću problem isflekane majice rešiti jednom divnom muškom košuljom koju sam ugledala u redakciji na čiviliku, ali se ubrzo ispostavilo da pripada kolegi koji je to veče sa mnom čitao vesti i koji ni za šta na svetu nije hteo da mi je ustupi. Morala sam u studio i jedino rešenje je bilo da papire sa vestima držim tako da njima prikrivam fleku. Ukočena sam odradila celu emisiju, a posle svakog i najmanjeg pokreta tražila sam od kolege kamermana očima znak da je sve u redu i da je mrlja od maline i dalje uspešno skrivena. Ne treba da naglašavam da sam jedva dočekala kraj emisije koju sam odjavila i dalje čvrsto držeci papire sa vestima u rukama.

4

Sa Jasminom Gmitrović, poslovnim sekretarom Vujić televizije Valjevo, u starom izdanju studija VTV-a

-Lapsus koji pamtite, ili lapsus koji se dugo prepričavao?

U emisiji „Ogledalo dana“ sam čitajući vest u kojoj se govorilo o značaju autoputa Beograd-Niš izgovorila žila kukavica umesto žila kucavica. Meni je taj lapsus veoma simpatičan pa i danas ponekad u šali kada se nađem u prilici da spomenem žilu kucavicu namerno kažem pogrešno.

-Kakav je sadašnja medijska slika u Valjevu prema Vašem mišljenju?

Poražavajuća je činjenica da je program Radio Valjeva danas totalno neprepoznatljiv. Decenijama je to bila naša vodeća medijska kuća i kolevka valjevskog novinarstva, a njeno urušavanje je veliki gubitak za ceo grad. Privatizacija medija po svaku cenu ne bi smela da bude prihvatljivo rešenje. Verujem da se mogu utvrditi modeli privatizacije koji bi omogućili medijima da sačuvaju svoju autentičnost kao i da komercijalizacija nije nužno i banalizacija. Nemam kompletan uvid u valjevsku medijsku scenu i ne bih mogla detaljno da komentarišem, ali ono što mi je sasvim jasno jeste da je zlatna era lokalnih medija iza nas i Valjevo tu sigurno nije niti može biti izuzetak.

-Ima li Valjevo prave novinare, pezentere i voditelje?

Valjevo ima vrhunske novinare, ali na spisku najboljih već dugo nema novih imena. Mladi, talentovani i obrazovani ljudi danas se ne zadržavavaju dugo u novinarstvu i to je posebno izraženo u manjim sredinama.

U društvu koleginica sa VTV-a

-U čemu je tajna dobrog novinara, prezentera i voditelja?

Novinarstvo je profesija koja traži istinoljubivu, iskrenu, objektivnu i odgovornu osobu. Novinarski gen se podrazumeva, zrno hrabrosti i trunka ludosti takođe dobro dođu, a sve ostalo može da se nauči.

-Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?

Apsolutno. Za mene je novinarstvo misija, vid borbe protiv nepravde i zla i jasno je da u takvoj profesiji ne bi smelo da bude mesta za sve i svakoga.

-Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?

Nisu svi dočekivali televizijske ekipe raširenih ruku, mnogi su burno negodovali zbog novinarskih priloga koji im nisu išli u korist, ali su to za mene bile samo prolazne neprijatnosti na koje nisam mnogo obraćala pažnju. Moram da naglasim da sam se novinarstvom bavila u vreme kada su lokalni mediji imali mnogo važniju ulogu nego što je to danas slučaj. Bilo je to vreme totalnog medijskog mraka. Miloševićev režim je imao apsolutnu kontrolu nad štampom, radijom i televizijom. Objektivne informacije su se mogle čuti samo na lokalnim medijima i od stranih dopisnika. Većina ljudi u Valjevu je to znala da prepozna i ceni.

3

Na gradilištu brane Stubo-Rovni

-Televizija po Vašoj meri je…?

Televizija u što manjoj meri. Nikada nisam bila ljubitelj televizije, a pojava novih tehnologija mi je omogućila da vreme provedeno uz TV svedem na minimum. Odgovaraju mi mediji sa većim i bržim protokom informacija, znatno fleksibilniji od TV-a, na kojima se radi sa manje stega i koji me ne sputavaju dok ih pratim.

-Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost biste intervjuisali i koje najvažnije pitanje biste joj postavili?

Nisam osoba koju fasciniraju poznate ličnosti, ali neki izuzeci postoje. Sigurno ne bih propustila priliku da upoznam jednog od najvećih umova današnjeg vremena astrofičara Stivena Hokinga, a zanimalo bi me da li postoje pitanja na koja nije našao odgovore.

-Da možete da birate kojim biste se poslom bavili?

Možda bih mogla da se oprobam kao putopisac. To je posao koji objedinjava ono što najbolje znam i najviše volim.

9

Na jednom od putovanja

-Čime se bavite u slobodno vreme?

U slobodno vreme ne znam kud bih pre jer ga zaista imam malo, nedovoljno. Pozorište je moj prvi izbor za večernje sate, a preko dana sam uvek raspoložena za odlazak na reku.

-Malo ko zna da ste…?

Da sam naučila lutkarsku tehniku ginjol i bila deo ekipe koja je inicirala i realizovala jednu od retkih lukarskih pozorišnih predstavu u Valjevu.

M.P.M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.