WEB ŠPICA EX TV LICA – Milica Petković

Da je ovo kojim slučajem TV emisija i da je kojim slučajem ona njen voditelj, najava Milice Petković kao njene sagovornice bi izgledala ovako: “Od skoro na čelu komunalne policije grada Valjeva nalazi se jedna žena. Plavuša, u duši i dalje zaljubljena u novinarstvo,  “zvezdaš” u srcu i  ponosna majka dva sina. Uporna i tvrdoglava. Zato i veruje da Komunalna policija može da bude najbolji komšija svim Valjevcima”

Valjevo

Rođena je 6. avgusta 1970. godine u Valjevu. Udata je, majka dva sina. Novinarstvom je počela da se bavi 1995. godine. Počela je u redakciji Revije Valjevac, potom je radila u Radio Valjevu, da bi 2004. godine započela televizijsku karijeru na Regionalnoj TVA. Posle dve godine, napušta televiziju i novinarstvo i postaje PR Opštine. Obračunavajući godine, od ukupno jedanaest koliko je provela u medijima, devet godina je radila u radiju, a dve na televiziji. Trenutno se nalazi na poziciji načelnika Odeljenja komunalne policije i ne krije da je maksimalno fokusirana na uvođenje komunalnog reda u gradu.

– Da li Vam nedostaje novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla koji obavljate kao načelnik Odeljenja komunalne policije?

Moram priznati da mi nedostaje i to više radijsko nego televizijsko novinarstvo, jer radio je kao medij moja najveća ljubav. Verovatno zato što su moji prvi novinarski koraci bili vezani upravo za Radio Valjevo i divne mentore poput Ljiljane Kecojević, pokojne Ljiljane Ljiljak, Branka Vićentijevića, Dragana Ilić i druge. Od njih se učio zanat, ali i mnoge žvotne lekcije.

– TV karijeru „dugujete“ Televiziji Valjevo. Kakve emocije imate prema periodu dok ste bili „valjevska Bojana Lekić” i kako biste opisali taj period?

Dve godine na TVA je malo da se dostigne novinarska veličina kakva je bila Bojana Lekić, ali svakako hvala na komplimentu. Prva asocijacija na taj period je izvanredna ekipa ljudi koja je radila kao jedan. Od snimatelja i montažera, organizatora, do novinara. Vladala je neverovatna energija i pozitivna atmosfera. Profesionalizam za primer. I danas žalim što su i Radio Valjevo i TVA završili na jedan ne zaslužen način. Najpre zbog toga što su iz ove dve kuće izlazili pravi novinarski prilozi i reportaže, nikada senzacionalizam i  neproverene informacije. A, danas  je greh ako novinara pitate za izvor informisanja. Neznanjem se ponose, pa kao rezultat imamo dezinformisanost.

Valjevo

(Deo tima Regionalne TVA, Tamara Milovanović, Predrag Lučić i MIlica-Minja Petković)

– Da li su Vas ljudi prepoznavali na javnim mestima dok ste radili na televiziji i kakav je osećaj „biti poznat“?

Valjevo je mali grad, pa nije teško da vas ljudi prepoznaju na ulici. Bilo je situacija da me zaustave kako bi ukazali na neki problem, ali ono što je interesantno je da je toga bilo daleko više kada sam napustila novinarstvo.

– Nezaboravan TV intervju imali ste sa…?

Sa Ivanom Milinkovićem, vokalnim solistom grupe ’’Legende’’. Poseban pečat tom intervjuu dao je nas snimatelj Ivan Radojević, koji je pokazao svu svoju kreativnost za kamerom. A, šlag na ceo razgovor dao je Ivanov savršen glas i privilegija da samo nama otpeva par stihova ’’a capela’’.

Valjevo

(Sa “Legendinom” legendom, Ivanom Milinkovićem)

– Najteži TV sagovornik…?

Moj najteži sagovornik bio je nekadašnji ministar pravde Zoran Stojković. On je bio veoma ljubazan i prijatan, ali onaj tip sagovornika kojima morate da izvlačite reči iz usta klještima. I cela procedura oko snimanja i pripremanja pitanja bila je specifična. Ali, hajde neka to bude i normalno, s obzirom na to da je u pitanju bio ministar u Vladi Srbije.

– Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?

Pored mnogih događaja, ostaje u sećanju entuzijazam ljudi iz TVA, pa bih zato izdvojila dve situacije, a obe ilustruju želju da kao nova redakcija budemo drugačiji. Razmišljali smo kako bi bilo da vremensku prognozu radimo malo drugačije, da izađemo iz studija. Ali, kako kada su tehničke mogućnosti ograničene? Onda rešimo da kroz prozor TVA, u ulici Vuka Karadžića, spustimo kablove, i odradimo uključenje u naš Dnevnik uz pomoć štapa i kanapa. Eto, umesto nekog događaja, pamtim sve te ljude, koji su bili spremni da rade, puni volje i želje da napravimo pravu gradsku televiziju. I zapravo, uvek i u svakom poslu, najvažniji su ljudi.

Valjevo

(Sa novinarima Tatjanom Soldatović-Manojlović i Miroslavom Milovanovićem na jednoj od konferencija za medije)

– Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja?

Jedna “epizoda” je bila dugo prepričavana u redakciji TV Valjevo. Na snimanju je bila koleginica Dejana Ješić, kojoj je sagovornica bila tadašnja državna sekretarka. Prilikom davanja izjave, državnoj sekretarki je ispao privremeni zub, ali se ona brzo snašla, vratila zub i nastavila da daje izjavu. Lakoća i smirenost kojom je ta žena rešila problem i sam snimak celog događaja bio je neverovatan. Naravno, snimak je ostao samo u arhivi TVA.

– Lapsus koji pamtite ili lapsus koji se dugo prepričavao?

Prvi koji mi padaju na pamet su “vesti iz kurtule i “jutro sa mrazem/mrazom”. Ali, zanimljivije od lapsusa kojih je bilo, jesu javljanja iz našeg “nepostojećeg” Studija 3. Realizacija informativnog programa TVA emitovana je zapravo iz jednog studija. Nije ih bilo više. Puni entuzijazma izmišljali smo načine da oplemenimo informativu, da malo podsećamo na veće i bogatije TV kuće. Sa ove distance, jasnije se vidi da smo u stvari bili bogati, jer takvog druženja, saradnje i kolektiva nije bilo nikad i nigde više.

Valjevo

(Razgovor uživo sa MIlanom Đurđevićem iz “Nevernih beba” u stidiju TVA)

– Kakva je prema Vašem mišljenju trenutna medijska slika u Valjevu?

Citirala bih novinara Veljka Lalića, direktora i glavnog urednika “Nedeljnika”, koji kaže “vest je svetinja, a kolumna je slobodna”.  Tim je sve rekao. Ja u Valjevu, nažalost, vidim samo loše kolumne.

– Ima li Valjevo prave novinare, pezentere i voditelje?

Sećam se kako me je jedna mlada koleginica pitala “kako se čitaju vesti?‘”. Ni jednostavnijeg pitanja, ni težeg odgovora. Jednostavno ili osećaš to što govoriš i čitaš, ili ne? Mislim da TV Valjevo plus ima najbolje kadrove.

– U čemu je tajna dobrog novinara, prezentera i voditelja?

Često kažu da je novinarstvo zanat. Možda, ali da bi neko postao zanatlija mora se takođe školovati. Kod nas je odavno uvreženo mišljenje da svako može da bude novinar, bez obzira na obrazovanje. Ne delim to mišljenje, iako je u praksi bilo i ima i danas puno novinara koji su jednostavno talentovani za pisanje, imaju “štofa”. Pored obrazovanja, novinar mora dobro da poznaje metode i tehnike novinarstva, novinarsku etiku, da bude zanimljiv, originalan i ekskluzivan, ali da istovremeno ne pređe granicu i povredi dostojanstvo svojih čitalaca, gledalaca ili slušalaca. Pismenost je nešto što bi moralo da se podrazumeva. Ne bih na ovu temu detaljnije, jer može biti pogrešno shvaćeno, ali kao što se na Pravnom fakutetu uči o pravnim naukama, pa čovek kasnije u životu i radu stiče iskustvo, tako postoje pravila kako se piše vest, šta je reportaža, a šta izveštaj, koja se takođe uče na fakultetu. Kada se to prođe, sve ostalo je nadogradnja. Talenat sam po sebi ne znači mnogo, ukoliko se na njemu ne radi.

Valjevo

(Sa koleginicama novinarkama VTV-a i Draganom Džajićem)

– Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?

Apsolutno se slažem. Svedoci smo ciljanih tekstova, namenskih, skoro naručenih. Možda je u manjim sredinama poput Valjeva to još uočljivije. Ko pristaje na takav rad, ne može se zvati novinarom, to  se u političkoj istoriji i istoriji novinarstva zvalo agit-prop, to je propagandna delatnost ili agitovanje, navijanje za jednu ili drugu stranu. Prema mom mišljenju, dobar čovek ne pristaje da bude figura zarad pet minuta slave ili nečeg drugog.

– Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?

Ne. Bilo je neslaganja sa urednicima, ali je to tada ostajalo u redakciji, nije se o tome raspredalo na nekim partijskim kružocima i slično. Ili, bar ja ne znam za to. Mislim da sam imala sreće radeći u dve medijske kuće čiji su novinari uvek  bili objektivni i profesionalni u svom radu i od kojih je imalo šta da se nauči. Nije bilo moguće objaviti priču, a da se ne čuju obe strane kojih se ona tiče. Toga danas nema ili ima veoma malo.

Valjevo

(Sa Bobom Živojinovićem u suvenirnici TOV-a dočekala “salataru”)

–  Televizija po Vašoj meri je…?

Televizija Studio B zbog povezanosti sa građanima, zbog svog istaknuto urbanog pečata koji gaji godinama. I moram dodati TV Prva zbog tehničkih mogućnosti, zbog one fine upeglanosti koju imaju njihove informativne emisije.

– Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost biste intervjuisali i koje pitanje biste joj postavili?

Vladimira Putina, a najvažnije pitanje bi se ticalo Srbije. Recimo, kada će Rusi konačno preći sa reči na dela i konkretno pomoći Srbiji?

– Da ne radite trenutno kao načelnik Odeljenja komunalne policije, bili biste…? 

Pravila bih papirne kese, a pre toga apelovala na državu da zakonom zabrani upotrebu plastičnih kesa. Bez šale, taj ekološki momenat mi je interesantan i mislim da je gradu potrebno ozbiljno angažovanje u tom pravcu.

– Čime se bavite u slobodno vreme ?

Slobodno vreme provodim sa porodicom. Deca su već velika (18 i 14 godina), pa retko kada pristaju na zajednički boravak u prirodi, odlaske na izlete i slično, tako da suprug i ja osmišljavamo vreme prema sebi. Uglavnom je to druženje sa prijateljima i šetnje, veče uz TV, neku dobru knjigu ili časopis.

– Malo ko zna da ste…?

Malo ko zna da sam vatreni navijač Crvene Zvezde.

Valjevo

Naredni sagovornik serijala Web špica ex TV lice sledeće sedmice biće Ivana Krtinić, rođ. Tanasković, nekadašnja novinarka TVA i Novinske agencije BETA, trenutno zaposlena u Službi informisanja  Skupštine Grada Beograda.

M.P.M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.