Web špica ex TV lica – Milovan Matić

Da je ovo kojim slučajem TV emisija i da je kojim slučajem upravo on njen voditelj, Milovana Matića bi najavio kao što je Bob Fos sebe najavio u filmu „Sav taj džez“:  „Gost običnog Milovana je ništa posebni Milovan“.

Valjevo

Rođen je u Valjevu 14. oktobra 1960. godine i napočetku intervjua citira Nušića: „Odgovaram kao da sam u policiji”. Oženjen je divnom Irenom, ponosni je otac Sunčice i Đurđe, dve veličanstvene kćeri. Radi u HK Krušik a.d. na poziciji referenta za protokol i odnose sa javnošću, što podrazumeva i uređivanje fabričkog lista „Krušik”. Novinarstvo je počeo u Omladinskoj redakciji Radio Valjeva, još kao gimnazijalac, 1978. godine doduše sa prekidima. Ustvari, pravim novinarstvom počeo je da se bavi u ondašnjem dopisništvu „Televizije Beograd” 1989. godine. Radio je u puno redakcija, dug je to spisak. Ovim poslom ne bavi se od 2003. godine, kad je proglašen za tehnološki višak. Ambiciju ima jednu – da svoje kćeri podigne, a onda u penziju, ako ga mili Gospod poživi, pa da se gaji voće i peče rakija.

Valjevo

“Letnji studio”, subotom ujutru od 9 do 12h (mreža RTS-a)

– Da li Vam nedostaje TV novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla kojim se bavite?

Ja sam, što se poslovnog statusa tiče, na profesionalnoj robiji. Kaznu sam počeo da izdržavam petog oktobra 2000. godine. Kraja joj ne vidim. Naravno da mi nedostaje. Posao koji radim ima dodira sa TV novinarstvom samo kada se svađam sa glavnim urednicima televizija, jer su im njihovi reporteri prosledili neistinite i, u najmanju ruku, neverovatne priče, proistekle manjim delom iz interesa, a ogromnim iz potpunog neznanja i zle namere.

– TV karijeru „dugujete” Dopisništvu RTS-a. Kakve emocije imate prema periodu dok ste radili u studiju na „Promaji” i kako biste opisali taj period?

To je bila prva prava tevizijska kuća van Beograda. Imala je sve, i urednika, i redakciju, i tehničare, i tehniku i program. Imala je fenomenalnu i, dosad, ne dostignutu emisiju „Valjevska hronika“, koja će zanatski, još dugo godina, predstavljati izazov svima koji se kao bave televizijom. Ne samo u Valjevu. Da se razumemo, televizije više nema. Danas u čitavom svetu postoje samo marketinške agencije koje sebe nazivaju TV kućama. Novinarstva nema. Dovoljan je primer uvažene Amber Lion koja je napustila CNN rečima: „Sve je laž i sve je bilo laž”. U srpskom novinarstvu laž caruje. Žao mi je što oni koji su odlučivali posle dvehiljadite, u Valjevu, nisu ništa znali o televiziji i što su Valjevo pretvorili u  medijsku palanku, nešto potom i ovaj lepi evropski gradić, kako su ga nazivali divni ljudi Srbije a i gosti, u čistokrvnu palanku. Deo nas je devedesetih godina radio i dan i noć, kako bi smo stvorili uslove za normalan život i rad u jednoj pristojnoj TV kući. I stvorili smo je. Neznalice i neposobnjakovići su tu kuću srušili. Do temelja.

Valjevo

Sa komandantom i oficirima komande II armije 1999. godine

– Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima dok ste radili na televiziji i kakav je osećaj biti poznat?

Jesu me prepoznavali. Mi smo reporteri, tih godina, uglavnom bili „rame za plakanje”, ali i neko ko je bio izuzetno uvažavan i cenjen. Takav status smo imali zato što je naš postulat bio da je dobra vest dobra, a loša loša. Nismo dali da zlo caruje. U programu, podrazumeva se. Najviše mi je prijalo kada me je devojčica, pre godinu – dve, koja radi u video klubu prepoznala, jer joj je mušterija donela emisiju, da je presnimi, čiji sam ja bio urednik i voditelj, i kad mi je rekla da je to bila lepa emisija.

– Nezaboravan TV intervju imali ste sa…?

Dejanom Medakovićem, blaženopočivšem akademikom, predsednikom SANU, piscem, eruditom. Govorio je o neverovatnim prazninama u obrazovanju, od osnovnoškolskog do akademskog. O našim mukama, kojima se i danas ne vidi kraj. On je čovek koji je video i razobličio poganu politiku takozvanog demokratskog sveta. Bio je čudo od čoveka.

 – Najteži TV sagovornik bio je…?

Nisam imao teških sagovornika. Možda bi se „teškim“ mogao nazvati Svetozar Marović, tada predsednik Skupštine Crne Gore, jer je umeo da na jednostavno pitanje odgovara desetak minuta pa nije bilo lako „upakovati“ sve u dva minuta, koliko je „pio“ „Dnevnik“.

Valjevo

Sa ekipom RTS-a

– Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?

 Javljanje iz Đakovice, leta 1998. godine, kada sam i sebe ubedio da u televizijama, koje sam do tada duboko poštovao, CNN i BBC, laž caruje. Brent Sedler, novinar CNN i Tim Maršal, novinar BBC hteli su, kako su mi tada govorili, eto, da pomognu malo i nama, da im ne bude svaki izveštaj „proalbanski“. Ja ih zamolio da istog dana sva trojica objavimo priču o otmici direktora filijale „Beogradske banke“, kojeg su negde odveli pripadnici „OVK“. Čoveka koji nije imao ni kučeta ni mačeta, samo staru gospođu, suprugu i za koga su tada i Albanci i Srbi govorili da nikada u životu ni mrava nije zgazio. Ja sam priču poslao, pa sa svetskim kolegama sedeo u bašti kafića ispred jedne velike zgrade, čekajući da se oni „uživo“ uključe u program. Priče koje su oni poslali svojim redakcijama, koje sam slušao, nisu imale nikakve veze sa ovom emitovanom. Epilog je da je tog čoveka i trebalo kidnapovati. Posle tog „uživo“ javljanja, njihovo crvenilo sam razumeo kao izvinjenje.

– Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja?

Ispred kamere najslađi mi je bio tada jedan mali Luka, danas je to momčina, kada sam vodio Novogodišnju emisiju i delio deset paketića najbržim malim sugrađanjanima. Prišao sam mu i pitaio ga kako se zove, a on je odgovorio recitacijom, pršti, pršti bela staza…nije mogao da dočeka paketić. Morao je što pre da ga „zaradi”.

Valjevo

Razgovor u zbegu posle drugog bombardovanja mesta Murino

– Lapsus koji pamtite ili lapsus koji se dugo prepričavao?

Ne sećam se ni jednog, a bilo ih je.

– Sadašnja medijska slika u Valjevu je prema Vašem mišljenju…?

Kao što sam već rekao, novinarstvo je umrlo pa i u Valjevu.

– Ima li Valjevo prave novinare, pezentere i voditelje?

Ima. Samo nema televiziju. Kada bi imalo televizijum, bilo bi ih.

 – U čemu je tajna dobrog novinara, prezentera i voditelja?

U talentu i uredniku. Talenat je od Boga, a sloboda od urednika.

– Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?

Mora biti, samo ih je veoma malo.

– Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?

Ja sam još uvek na novinarskoj robiji.

– Televizija po Vašoj meri je?

„RT“ je dobra, nije odlična jer ima svoje „fantome“, ali ubrzo može da postane odlična, ako ih se oslobodi.

Valjevo

U centru slike krilo oborenog aviona

– Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost biste intervjuisali i koje najvažnije pitanje biste joj postavili?

Kapu porodice Rotšild bih pitao: „Da li zaista mislite da možete vojno da porazite Rusiju“?

– Da možete da birate čime biste se bavili?

Ovo čime se bavim. Nemam dovoljno da počnem da gajim voće i pečem rakiju.

– Čime se bavite u slobodno vreme ?

Pišem. Upravo jednu monodramu za Kuma.

 – Malo ko zna da ste…?

Kolekcionar „Zipo“ upaljača.

Valjevo

Naredni sagovornik serijala Web špica ex TV lica sledećeg utorka biće Branko Petrović-Pižon, nekadašnji novinar i voditelj Vujić televizije Valjevo i Patak radija.

M.P.M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.