WEB ŠPICA EX TV LICA – NATAŠA PUŠIĆ

Da je ovo kojim slučajem televizijska emisija i da je kojim slučajem ona njen voditelj, sebe bi u ovom trenutku najavila ovako: “Nataša Pušić, Nemanjina majka”. Intervju koji sledi govori o njoj kao nekadašnjem novinaru, ženi koja je u svom poslu jasna, precizna i uvek konkretna. Profesionalcu, koji stvari uvek naziva pravim imenom, pouzdanoj koleginici i “ortaku” u kolektivu, ali i kreativnoj osobi čija sposobnost uvek pronađe i najmanju pukotinu da izbije na površinu, ma kojim poslom se bavila… 

Valjevo

Rođena je 18.marta 1974. godine, udata, ponosna majka jedinca sina. Prve korake u novinarstvu  napravila kao honorarni saranik u dopisništvu RTS-a na “Promaji”, zatim sledi Televizija Valjevo, kraći period na VTV-u, a onda deset godina rada u “Philip Morrisu” i dve u “Triglav osiguranju”. Od juna prošle godine na poziciji direktora prodaje u lancu “Mesara Jovanović – Valjevo”. To je porodična firma koja već 23 godine uspešno posluje u Valjevu i zapošljava preko 90 radnika.  Planovi za budućnost su joj, kako kaže, ambiciozni, ali ne i nerealni. Gotovo je sigurna da će “Mesara Jovanović” biti prepoznatljiv brend i van našeg grada.

Valjevo

-Da li Vam nedostaje TV novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla kojim se sada bavite?

Kada se jednom inficirate novinarstvom, teško da se možete izlečiti. Čak i sada, posle toliko vremena, uhvatim sebe da, gledajući neki prilog ili emisiju na TV-u, počnem da smišljam najavu koju bih ja uradila, pitanja koja bih postavila. Moram priznati da mi je iskustvo koje sam stekla kroz medije mnogo vredelo. Kada radite sa ljudima, dobra komunikacija je ključ uspeha.

-TV karijeru “dugujete” Televiziji Valjevo. Kakve emocije imate prema periodu dok ste bili TV lice i kako biste opisali taj period?

Televizia Valjevo je jedna zaista posebna priča. Malo je ovde prostora da se opišu nezaboravni trenutci i sva divna osećanja koja me vezuju za taj period. Nebojša Andrić, tadašnji urednik, pozvao me da se pridružim mladoj ekipi novinara koja je gorela od želje da napravi pravu gradsku televiziju. Ne znam šta bih rekla, a da ne ponovim iste reči koje su vaši sagovornici, nekadašnji novinari TVA već rekli. Zaista smo bili jedna velika porodica. Učili smo jedni od drugih, borili se za svaki prilog, za svaku vest, za svakog gosta. I sada, kada razmišljam o tome, shvatam da smo uspeli. Da, bili smo sjajna televizija.

Valjevo

U redakciji Televizije Valjevo

-Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima dok ste radili na televiziji i kakav je osećaj biti poznat?

Dešavalo se da me ljudi koje nikada nisam srela pozdravljaju na ulici, ali ne mogu reći da sam ikada sebe videla kao poznatu ličnost. Manje-više, mi se u Valjevu svi znamo.

-Nezaboravan TV intervju imali ste sa…?

Moja prva emisija koja se emituje uživo, gost Dragan Tomić iz SNS. Dva dana i dve noći sam se pripremala. Mislim da sam ceo ris papira potrošila da sastavim  pitanja. I sad mogu da osetim ono lupanje srca i strah kako će sve to izgledati u emisiji koja traje čitav sat, a kandidat  za predsednika države na predstojećim izborima ispred vas. Uspela sam ipak da “onu knedlu u grlu” nekako progutam i izguram emisiju, da niko ne primeti koliku sam tremu imala. Na kraju sam i lovorike pobrala.

Valjevo

Sa Zoranom Kesićem, 2010.

-Najteži TV sagovornik …?

Najteži, ali ujedno i najzahvalniji sagovornici su, kako ih često nazivaju, “obični ljudi”. Na početku razgovora sa njima uvek je bilo pravo mučenje. Kratki odgovori, pogled uprt u kameru, zamuckivanje, velike pauze. No, kako kaže ona stara “strpljen-spasen”. Kada prođe kriza i jezik se razveže, materijala obično bude toliko da kolege kamermane ruke zabole, a montažeri samo duboko uzdahnu.

-Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?

Najčešće prepričavam doživljaje sa snimanja moje autorske emisije “Lonac”, koja se emitovala na VTV-u. Svaka epizoda je imala različitu temu. Istraživala sam da li je promaja nacionalna bolest Srba, ko su bolji vozači, žene ili muškarci, rušila sterotip o “glupim plavušama”… Bilo je tu toliko zanimljivih sagovornika, originalnih odgovora, da smo često prilikom monaže materijala bili u dilemi šta izbaciti, a šta ostaviti.

Valjevo

Batajnica 2012. godine

-Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja?

Znate kako izgleda kad vam sve krene po lošem? E, tako je meni počeo taj dan. Vodila sam informativnu emisiju koja se u to vreme zvala “Panorama” i išla je uzivo. Ništa nije bilo kako treba. Taman najavim jedan prilog iz režije javljaju da zbog tehničkih problema ne možemo da ga emitujemo. Ja se izvinim i najavim drugi prilog, a onda krene onaj prvi. Opet prekid i tišina. Odjedom čujem paničan glas iz bubice koji kaže: “Pričaj nešto, nemamo ništa“. Pošto sam imala uvek pripremljenu neku vest, počnem da čitam. Još jedan prekid. Uspeli su da puste prilog, ali na nesreću, samo na par sekundi, tek toliko da me prekinu u pola vesti. Šta ću, nastavljam dalje i najavljujem prilog sa konferencije za novinare neke politicke partije. Počinje vremenska prognoza. Besno sam viknula: “Motaj na odjavnu špicu!” Uz osmeh sam se, po ko zna koji put za tako kratko vreme, izvinila gledaocima za “male” tehničke probleme i odjavila emisuju. Sve to ne bi ni bilo toliko strašno da sam znala da odjavna špica nije odmah krenula, a da su, dragi nam gledaoci, mogli da vide kako besno bacam bubicu i izlazim iz studija. Nisam ni stigla do kancelarije, telefon je već zvonio. Sledeće to šam čula je bio “umilni” glas mog urednika Neše.

Valjevo

Sa kolegama iz redakcije Regionalne TVA prilikom akcije prikupljanja potpisa za opstanak televizije

-Lapsus koji pamtite ili lapsus koji se dugo prepričavao?

Sastanak redakcije to jutro, Slobodan Raković, tada urednik dopisništva RTS-a , počinje sa rečenicom: “Jel čuo neko od vas za “granatiranog” oslića”? Mene odmah hladan znoj oblio. Radila sam sinoć prilog u kojem je oslić trebao da bude “gratiniran”.

-Sadašnja medijska slika u Valjevu je prema Vašem mišljenju…?

Ništa drugaćija nego slika celog društva u globalu. Što bi novinarsto bilo izuzetak?

-Ima li Valjevo prave novinare, pezentere i voditelje?

Ima Valjevo još uvek poneko oštro pero. Mada, moram priznati da ih je sve manje. E, kada se setim koliko smo mi mladi novinari drhtali pred svaki izlazak novog broja Revije “Kolubara”. Samo da nas ne prozove “Čika Džane” u rubrici o medijima. I kolege su bile na udaru. Niko se nije štedeo.

Valjevo

Zološki vrt, Budimpešta, 2015.

-U čemu je tajna dobrog novinara, prezentera i voditelja?

Dobar novinar mora da poseduje sledeće osobine: objektivnost, srčanost i dovitljivost. Za voditelje je svakako najvažnija dobra dikcija. Uz sve to, i jedni i drugi moraju da imaju “ono nešto” što ih odvaja od ostalih.

-Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?

Ne slažem se sa tim. Znam mnogo novinara koje smatram “ljudima od zanata”, a ne mislim da su dobri kao osobe. Smatram da ovaj posao i zaheva da se isljuče emocije, a za čoveka bez emocija, teško možemo reći da je dobar.

Valjevo

Sa mužem Rašom i sinom Nemanjom, Kopaonik 2012.

-Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?

Ne mogu baš reći da sam ispaštala zbog posla koji sam radila, ali bilo je nekih manje prijatnih situacija. Znate, čak i kad hvalite nekog, uvek postoje oni koji ne misle tako. U početku me je to jako pogađalo, a onda sam shvatila da se zaista svetu ne može ugoditi. Mi smo tu da uvek kažemo istinu, a ona ume jako da zaboli.

-Televizija po Vašoj meri je…? 

Po meni RTS još uvek drži prvo mesto. Možda baš zato što sam tu školu prošla.

-Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost biste intervjuisali i koje najvažnije pitanje biste joj postavili?

To bi bio Putin, bez razmišljanja. Samo bih ga pitala da mi, iz svog ugla, opiše dešavanja u noći kada je 1989. srušen Berlinski zid, koliko istine ima u toj legendi o mladom oficiru KGB-a i njegovoj hrabrosti.

Valjevo

Jedan od tekstova Branka Vićentijevića u “Reviji Kolubara”

-Da možete da birate kojim poslom biste se bavili? 

Verujem da je svako od nas pogledao bar jednu od emisija “Svet na dlanu” Slobodana Mićića i poželeo da radi njegov posao. U šali su ljudi govorili da je to najomraženiji čovek u Srbiji, jer mu svi zavide. Definitivno bi to i meni bio posao iz snova. Zamislite samo da možete da obiđete sva ta mesta na kugli zemaljskoj, a svoje utiske podelite sa svima. Neprocenjivo!

-Čime se bavite u slobodno vreme?

Svaki svoj slobodan trenutak trudim se da provedem sa porodicom i prijateljima, a kad okolnosti dozvole prijuštim sebi i neko putovanje. Čim krenu lepi dani, odlazak na naš Gradac je neizostavan. Roštilj, kotlić i uživanje. Kada se  ne može k`o Mićić, daj bar ono što se može.

-Malo ko zna da ste…?

Da sam zaljubljenik u motore. Zapravo smo svi u porodici ljubitelji dvotočkaša.

Valjevo

Sledeće sedmice, gost serijala Web špica ex TV lica biće Kristina Paramentić, nekadašnji novinar informativne redakcije Vujić televizije, sada portparol Opšte bolnice Valjevo.

M.P.M.

 

 

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.