Za zaštitu životne sredine 64 miliona dinara iz gradskog budžeta

Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Valjeva, koji je usvojen na poslednjoj sednici Gradskog veća, za ovu godini iznosi skoro 64 miliona dinara (63.952.000). U odnosu na prošlu godinu, to je skoro 25 miliona dinara više iz gradske kase za oblast zaštite životne sredine. Sredstva ovog Programa biće korišćena za upravljanje zaštitom životne sredine, praćenje kvaliteta elemenata životne sredine, zaštitu prirode, upravljanje otpadnim vodama i ostalim vrstama otpada na teritoriji našeg grada.

Sa sednice Gradskog veća 6. aprila / Foto: Grad Valjevo

Najviše novca, 33 miliona dinara namenjeno je za projektovanje i izgradnju kišne i fekalne kanalizacije i za izradu projektne dokumentacije za postrojenje za preradu otpadnih voda na Divčibarama i fekalnu kanalizacionu mrežu u delu Beloševca.

Za upravljanje ostalim vrstama otpada predviđeno je 10,1 miliona dinara,. Od toga će 5 miliona biti izdvojeno za specijalizovane usluge uklanjanja divljih deponija, a 5,1 miliona za učešće u finasiranju izgradnje Regionanog centra za upravljanje otpadom “Eko-Tamnava” u Kaleniću.

Sredstva u iznosu od 11,7 miliona dinara planirana su da se utroše na opremanje gradske “Toplane” i to na modernizaciju kotlarnice i nabavku toplotnih podstanica.

Usvojenim Programom planirano je oko 5,4 miliona dinara za praćenje kvaliteta elemenata životne sredineno. Taj iznos je za milion manji nego lani. Na monitoring kvaliteta vazduha ide oko 3,6 miliona dinara, zatim 1,15 miliona za monitoring kvaliteta vode i zemljišta, pola miliona za iznenadne kontrole kvaliteta životne sredine i 120.000 dinara za merenja buke.

Program Zaštita prirode finansira se sa 2,3 miliona dinara, od čega je predviđena dotacija od 2 miliona dinara EKOD “Gradac”, a 300.00 biće izdvojeno  za izradu programa zaštite životne sredine.

Što se tiče oblasti Upravljanje zaštitom životne sredine, za Specijalizovane usluge – usklađivanje projekata programa i planova iz oblasti zaštite životne sredine opredeljeno je 1,4 miliona dinara. Od toga je milion predviđeno za izradu Plana kvaliteta vazduha, pošto postojeći od 2016-2021 ističe. Grad je u obavezi da organizuje javnu nabavku, uradi i uskladi dokument iz oblasti zaštite životne sredine. Za izradu Akcionog plana za poboljšanje kvaliteta vazduha planirano je 200.000 dinara, koliko i za izradu Akcionog plana za poboljšanje kvaliteta površinskih voda.

U diskusiji o predlogu Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, člana Gradskog veća Srđana Ilića je interesovalo šta Grad konkretno preduzima da se aerozagađenje smanji, konstatujući da svi već znamo da nam je vazduh prekomerno zagađen. Zanimalo ga je šta građani imaju od toga što se iz budžeta stalno izdvaja novca za monitring kvaliteta vazuda i za gradsku “Toplanu”, u smislu olakšica za priključenje na daljinski sistem grejanja.

Gradonačelnik Lazar Gojković je odgovorio da Grad radi na tome da se opredele sredstva da određeni broj podstanica bude besplatan, da priključak bude besplatan ili da se za njega smanji cena.

“To je nešto čime ćemo se baviti, kako bi efekti bili brzo vidljivi. Videli ste i to da su 11 miliona i 780 hiljada dinara opredeljni za “Toplanu” upravo za gašenje poslednje gradske kotlarnice u Suvoborskoj ulici i nabavci toplotnih podstanica. Borimo se da ugasimo svaki mogući dimnjak na fosilno gorivo, kao i da vidimo kako je moguće priključiti što više korisnika. Postoji analize Stručnog tima za rešavanje problema aerozagađenja, koji je doneo određene zaključke i dao nam smernice za nadredni period. Jedna od prvih stvari je to kako objekte kolektivnog stanovanje, gde je prošao vod toplovoda, priključiti na “Toplanu”, posebno one u centru grada”, kazao je gradonačelnik Lazar Gojković.

Aleksandar Lazarević iz Odeljenja za urbanizam, građevinsko zemljište, saobraćaj i zaštitu životne sredine napomenuo je da Valjevo kao lokalna samouprava u zakonskoj obavezi da vrši monitoring kvaliteta vazduha.

“Da bismo mogli da rešimo neki problem, moramo prvo da ga konstatujemo, da imamo precizne i validne podatke o rezultatima merenje određenih elemenata, bilo da je reč o vazduhu, zemljištu ili buci. Prave se godišnji programi monitoringa, po tome se raspisuju javne nabavke, izabere se izvođač. Ti podaci javno se objavljuju, prave se izveštaji, dostavljaju se Agenciji za zaštitu životne sredine, koja na osnovu tih pojedinčanih izveštaja iz svake lokalne amouprave posle pravi svoj godišnji izveštaj o stanju kvaiteta vazduha u celoj Srbiji. To je ta naša obaveza koja sadrži tačno propisane elemente šta treba da se radi. Naš deo posla je da predvidimo koliko će biti potreban izznos sredstava, da to u toku godine sprovedemo, pratimo, dostavljamo izveštaj”, obrazložio je Lazaravić.

“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva “