Zvezdan Kalmar: “Valjevci već imaju elemenata da podnesu ustavnu žalbu zbog istraživanjima litijuma u njihovom kraju”

Zvezdan Kalmar, predsednik Koalicija za održivo rudrstvo u Srbiji (KORS), jedne od vodećih aktera u borbi protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra, sa posebnom pažnjom prati i dešavanja vezana za istraživanje litijuma i potencijalnu izgradnju površinskog kopa ove rude u našem kraju. On je već isticao da projekat u Jadru suštinski ugrožava ne samo Lozničane i Šapčane, nego i nas Valjevce, ali naglašava da bi poseban projekat izgradnje rudnika litijuma u dolini Kolubare nadomak Valjeva značio da će za vek i vekova biti uništen ceo ovaj region Zapadne Srbije. Kalmar predočava da su sama istraživanja litijuma, koja zvuče potpuno “bezbolno” u poređenju sa ekspolatacijom ove rude, takođe veoma štetna i da je ispitnim bušenjima, koje je vršila kompanija Euro Lithium u našem kraju, već izvršen negativan uticaj na našu životnu sredinu.

Zvezdan Kalmar, predsednik Koalicije za održivo rudarstvo

Iz iskustva koje je zatekao na terenu u dolini Jadra, gde još nije nikao rudnik, ali gde je na par kvadratnih kilometara izbušeno 580 bušotina, Kalmar opisuje kako izgleda zemljište oko tih dubokih bušotina i upozorava na šta se mora obratiti pažnja.

“Mi smo već videli u okolini Jadra, u selima Nedeljice, Brezjak i Draginac, kakva je situacija na terenu gde su te ispitne bušotine. Oko njih iz podzemnog dela teče voda, za koju ne postoji standard, jer nije predviđeno da iz podzmenog dela izađe na površinu i uništi poljoprivredno zemljište. Tamo se već moraju vršiti rekultivacije. Vi ovde tek treba da saznate koliko je izbušeno. Mora se videti kakve su to bušotine, kako su sanirane, kakva su merenja pritiska na njima, da li te bušotine teku i kakav je uticaj tih bušotina na podzemne vode, da li je ugožena pijaća voda. Takođe, u Jadru smo na ternu videli da se nekim ljudima već sležu kuće i da pucaju, jer zbog tih bušotina dolazi do sleganja tla”, prenosi nam iskustvo sa terena Zvezdan Kalmar.

Osim što te istražne radnje imaju negativan uticaj na ekologiju, Kalmar ističe da je jako važno da građani znaju da imaju pravo da budu pitani, jer je to tekovina Arhuske konvencije, čiji je Srbija potpisnik. On smatra da je valjevski kraj potpuno nekompatibilan sa rudarstvom i da je izgradnja rudnika litijuma potpuno neprihvatljiva dok se građani ne izjasne hoće li uopšte taj rudnik ili ne. Kaže da je bez saglasnosti građana bilo i neprihvatljivo vršiti istraživanja potencijalnih ležišta rude.

“Rudarstvo u Srbiji je na takav način pravno i institucionalno organizovano da je moguće pristupiti ogromnim istražnim radnjama a da se javnost o tome uopšt ne obavesti. Mi smo (KORS) u ovoj godini uložili 3 ustavne žalbe, ukazujući da se bez procene uticaja ne mogu vršiti istraživanja i da Vlada Republike Srbije ne može samoinicijativno odlučivati o tim istraživanjima, jer je to protivustavno. Građani moraju da budu pitani, jer je njihova imovina ugrožena”, ističe Kalmar, uz napomenu da Valjevci već imaju elemenata da podnesu ustavnu žalbu, jer nisu bili informisani o istraživanjima litijuma u njihovom kraju i što nije izvršena procena uticaja tih ispitinih bušenja. Kao poseban problem navodi to što po zakonu Ministarstvo zaštite životne sredine ne mora da bude notifikovano o sprovođenju istražnih bušenja.

Prema njegovim rečima, Valjevci koji se kao građani prvi put susreću sa potencijalni rudarenjem u svom kraju, moraju da znaju da im ovde preti potencijalni otvoren površinski kop površine 4 x 4 kilometra kvadratna, plus postrojenje za ekspolataciju, zahvatanje vode iz Kolubare, izmeštanje infrastrukture, ogromna transportna kretanja…

“To znači, koliko smo mi računali, negde od 50 kilometara kvadratnih prostora, što je ogroman prostor. To plus nije u Prostornom planu Republike Srbije. Neko je potpuno samoinicijativno došao da vidi ima li rude, vrši jedno intruzivno istraživanje i onemugaćava u budućnosti nastavak života u ovom kraju. Mi smo u dolini Jadra videli šta znači nekoliko desetine kvadratnih kilometara, to su hiljade poljoprivrednih domaćinstava”, kaže naš sagovornik.

On posebno ističe da izrazi “ekonomska isplativost” i “budućnost Srbije” nisu prihvatljivi i da su to samo izgovori.

“Na osnovu koje studije je to ekonomski isplativo i na osnovu koje studije je to budućnost Srbije? Isto i kada kažu da to nema uticaja na životnu sredinu, na osnovu koje studije tu nema uticaja na životnu sredinu? Vlada Srbije i ministarstvo time idu na verbalno ubeđivanje kao na predizbornoj tribini. To je zavođenje javnosti, a oni nemaju pravo na to”, kaže Kalmar.

Okolina Valjeva ka Mionici

Čak iako u Valjevu ne nikne površinski kop litijuma, rudnik u Jadru će takođe uticati na zdravlje Valjevaca.

“Osim Lozničana i Šapčana, projekat Jadar i vas Valjevce pogađa. Plašim se da će na tone sumporne kiseline dnevno prolaziti kroz vaš grad na putu do Jadra. Pošto je između Valjeva i Loznice postoji vododelnica, uticaće kroz saobraćaj, uticaće razvejanjem. Pretnja rezvejavanja prašine od jalovine ne sme da se zanemari. Problem je što u jalovini ima silikata, teških metala, i to se lako razvejava. O silikatima kad govorimo, mi (KORS) radimo već više od decenije u Kostolcu, gde mnogi rudari tamo umiru od silikoze. To je jedna bolest gde vam silikatni pesak direktno ulazi u pluća i izaziva rak. Zato zahtevamo da nam se kao građanima sve o postupku ekspolatacije objasni. Hoćemo Studiju, hoćemo da vidimo analize”, pojašnjava Kalmar.

Nedavno je usvojen novi zakon o rudarstvu, za koji KORS tvrdi da je još gori od prethodnog i uložiće žalbu da se ovakav zakon odbaci.

“KORS je učestvovao u konsultacijama i insistirao da mora da se promeni deo zakona koji se odnosi na to da je moguće bez obaveštenja javnosti vršiti istražne radnje, kao i da mora da se radi Procena uticaja i za istraživanja. U ovom zakonu je litijum postavljen kao strateška supstanca. To je urađeno da bi Vlada samoinicijativno, bez Parlamenta, protivustavno, mogla da proglasi Prostorni plan posebne namene i da vama ograniči pravo korišćenja vaše imovine, odnosno da vam je oduzme kroz proces eksproprijacije. Uvedena je mogućnost elektronskih dozvola, što znači da se neće izlaziti na teren. Takođe, u zakonu nije prepoznat problem nedostatka rudarskih inspektora, jer ih ima 4 za celu Srbiju. Ovim zakonom je ostavljeno dobroj volji i dobrom ponašanju rudarskih kompanija da nadgledaju sami sebe. Rudna renta je ostavljena ista, i ona je samo izgovor. Lokalna zajednica videće samo procenat od ionako malog procenta i taj novac će morati da se iskoristi za rekultivaciju i sanaciju šteta”, naglašava Zvezdan Kalmar.

Decidno kaže da Srbija nema dobrih zakonskih i podzakonskih akata koji bi zemlju zaštitili od prekomernog zagađenja prilikom eksploatacije litijuma.

“Zakoni su pisani tako da idu na ruku rudarskih kompanija. Naši zakoni su protivustavni, a naš Ustav inače garantuje zdravu životnu sredinu, pravo na neometano korišćenje imovine, pravo pristupa pravdi, praktično Arhusku konvenciju. Sve se to kosi za zakonima i zato mi ulažemo Ustavnu žalbu. Moramo da otklonimo uzroke i koren svega ovoga. A, koren je kartelizovan pristup vladanja državom. Izgubila se razlika između zakonodavne i izvršne vlasti. Država mora biti u vlasništvu građana, a ne Vlade Srbije. Građani imaju pravo da kažu “ne” određenim vrstama rudarstva”, ističe Kalmar.

On se zalaže da rudarska kompanija mora platiti 100% predviđene vrednosti štete nastale kopanjem rude, da mora snositi troškove svakog grama i mililitra zagađenja, zatim za uspostavljenje monitoringa zaštite životne sredine, monitoringa zdravlja i naplatu osiguranja, jer kada se tako postave stvari, kompanije će odustati od rudarenja i neće govoriti na sav glas kako je litijum “belo zlato”. 

“Kompanije koje ovde dolaze da kopaju računaju da nikada neće imati obligaciju i da neće morati da plaćaju štetu. Pravno-institucionalni sistem je tako organizovan da oni vide da nema naplate osiguranja, nema garantovanja za štetu, a iza sebe ostavljaju zatrovana jalovišta. Ja jesam iz Subotice, ali smatram se apsolutno prozvanim rudnikom u Jadru i potencijalnim rudnikom u Valjevu. Ako se ovde bude kopalo, imaćete u porastu broj hroničnih bolesti i karcinoma, a ja i moja deca ćemo morati da uplaćujemo u zdravstvene fondove da bismo vas lečili. Zato moramo da brinemo jedni o drugima. Ovo je naša zemlja. Kao što sam vojnik ove zemlje kad treba da se brani u ratu, tako sam vojnik ove zemlje kad treba da se odlučuje o rudarenju i njenoj budućnosti”, pojašnjava Zvezdan Kalmar, predsednik Koalicije za održivi razvoj i rudarstvo Srbije.

Prema Kalmarovim rečima, nema nijednog izgovora koji može da opravda izgradnju rudnika litijuma.

“Niti će tu biti dobiti za lokalnu zajednicu, niti novih radnih mesta, jedino će biti štete. Rudarstvo jeste potrebno, mi se zato i zovemo Koalicija ua održivo rudarstvo, ali litijum je prevaziđena supstanca. Natrijumske baterije su već dovedene do tog nivoa da menjaju litijum. Nema priče da je litijum “zlatna ruda”. Rađena su istraživanja, pratio sam to, natrijum je daleko ekološki prihvatljiviji, a što se efikasnosti baterija tiče dovedene su do tog nivoa kao litijumske”, kaže Kalmar i posebno naglašava da je litijum isto što i ugalj – neobnovljiva ruda.

Za njega je najbolji obnovljivi izvor energije poljioprivreda.

“Zato što raste svake godine. Transformiše kiseonik i druge supstance u korisnu energiju. Ko jede plodove poljoprivrede? Pa, mi. To je energija. Čak može da se koristi i za bio masu, za proizvodnju struje i toplote. Voleo bih da se izračuna koliko bi Srbija dobila u narednih 100 godina kada bi država, onoliko koliko pomaže Rio Tintu, pomogla poljoprivrednicima. Mislim da je poljoprivreda, posebno organska, sa svojim izvoznim potencijalom, daleko ekonomski isplativija. A, uklopljena sa ekoturizmom postaje dugoročna perspektiva čistog eko razvoja”, rezimira u intervjuu za Valjevska posla Zvezdan Kalmar.

 

 

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*