Zvucima frule Biljane Paunović pozdravljena je publika u Gradskoj galeriji na svečanom otvaranju izložbe skulptura i reljefa pod nazivom “Sveto drvo kolubarsko” Milutina Rankovića. Reč je o retrospektivnoj izložba na kojoj je prikazan izbor Rankovićevog stvaralaštva dužeg od četiri decenije, a priredili su je Međuopštinski istoriski arhiv Valjevo i Narodni muzej Valjevo.
“U nastojanju za postizanjem saglasnosti unutrašnjeg i spoljašnjeg, Milutin je stekao dar oživljavanja. Drvo je vaskrsavao dletom, porađavši likove koji su oduvek bili tu i čekali trenutak da budu iznedreni, a onda im jedavao večni život. Večeras smo svedoci vaskrsenja i večnog života, umetničkom rukom Milutina Rankovića iznedrenog. Ako je lepota u oku posmatrača, a oko ogledalo duše, gledajmo dušom, samo tako ćemo moći da vidimo suštinu dela koje je pred nama”, poručila je otvarajući ovu izložbu direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva Valjevo Bojana Savčić, koja je bila inicijator izložbe u kojoj je sabrano 40 godina umetničkog nadahnuća.
Direktorka Narodnog muzeja Jelena Nikolić Lekić podsetila je prisutne da je 2008. godine, u Galeriji 34 u Tešnjaru u organizaciji tadašnjeg Omladinskog centra otvorena izložba „Milutin i prijatelji Valjevu”, i da je sada, 16 godina kasnije, ovaj izuzetni vajar i umetnik, koji je imao više od 250 izložbi u zemlji i inostranstvu, ponovo pred Valjevcima.
Istoričarka umetnosti i kaligrafkinja Andrea Sokić, koja je prisutne provela kroz ovu postavku, podsetila je najpre na sve ono što su o Milutinovom radu govorili istoričari umetnosti, likovni kritičari, umetnici, upravnici kulturnih ustanova i drugi, a ukazala je i na njegova dosadašnja postignuća, od uključivanja u izložbu „Rad – mir – sloboda” koja je osamdesetih prešla granice Jugoslavije i stigla na svih pet kontinenata, zatim izlaganja u Muzeju primenjene umetnosti na najvećoj izložbi savremene srpske pravoslavne umetnosti devedesetih godina prošlog veka, gde je Milutinov rezbareni krst odabran među 300 izlagača i 1.500 radova i darivan patrijarhu Pavlu, koji je otvorio tu izložbu, preko izrade skulpture „Merenje dinara” sa likom guvernera Dragoslava Avramovića, što ga dovodi u žižu interesovanja, sve do učešća na brojnim manifestacijama u Parizu, Moskvi…
“Mi nismo danas mogli sakupiti Milutinove skulpture u drvetu i kamenu rasute po svetu niti one monumentalna koje su u javnom prostoru od Bratislave, preko Mačve, Pomoravlja, pa do Belog Povlena, ali skulpture galerijskog formata izložene danas i ovde potiču iz različitog su perioda njegovog stvaralaštva i to ovu izložbu čini retrospektivnom”, ukazala je Andrea Sokić i najavila umetnika rečima Radovana Belog Markovića: “Pokušajte da zamislite začaranu šumu i u njojzi naše pretke pretvorene u crne panjeve, onda dolazi gospodin Milutin Ranković i pred tim crnim panjevima uljudno skida svoj crni šešir”!
“U Milutinu je vera našla onog čitača koji ume svojim plemenitim duhom, umom i srcem da pročita ono što je zemlja u sebi vekovima ispisivala. Za njega se može reći da njegova umetnost nije u zanatu, nego u shvatanju”, napisala je u katalogu za izložbu Ljiljana Subotić, istoričar umetnosti uz napomenu da Ranković prati formu, ne izbegava čvorove, neravnine, rupe, kao da mu drvo sugeriše u koje suptilne efekte može da se upusti.
Umetnik se publici obratio svojstvenim mu zdravicama, a kako je otkrio, na aktuelne motive i umetnički pravac usmerila ga je početkom devedesetih istoričarka umetnosti Katarina Jovanović koja je podržala ovo što radim i rekla da radi ono što najbolje poznaje, motive iz svog kraja, kolubarske, valjevske.
“Iz ovog kraja potiču vitezovi, umetnici i sveci, i kod mene se ove teme prožimaju kroz neka tri stila koje sam ja doveo u jedan svoj, ekspresionistički-impresionistički, nešto malo ukradeno od narodnog i ono što je kanonski, crkvena umetnost od Vizantije i srednjevekovne srpske umetnosti. Između mene i drveta postoji borba i veliko poštovanje. Kada je osetim da negde postoji čvor, primer je skulptura Amfilohija Radovića, gde mu je Kolubara izvajala bradu, ja sam samo otkrio lik u njemu. Sa moje strane postoji veliko poštovanje prema materijalu i mislim da je i to je jedna od mojih specifičnosti. Kada pređem granicu, da li je to u Rusiji ili Francuskoj, kažu da mi se sa kilometar vidi sa kojih prostora dolazim” otkrio je Milutin koji ima veliki broj pratilaca na društvenim mrežama iz svih krajeva sveta, svih veroispovesti, a koji se dive, poštuju i cene njegov rad.
“Nije slučajno dat naziv izložbi “Sveto drvo kolubarsko”. Sačuvanost prirode i poštovanje starih postulata u umetnosti, to deluje na ljude. Ove zdravice koje ste čuli su u dijalektu valjevskog kraja i to je teško prevesti, a skulpturu ne morate da prevodite ni u Africi, Aziji, Evropi, među muslimanima, katolicima… Te norme i ta želja da ne nestane ona umetnost koja u sebi nosi formu, ta zajednička želja među ljudima se zbrala!
Foto galerija: