„ČIJA JE MUSTRA BEČKA?“ – VALJEVSKI GIMNAZIJALCI OŽIVELI DUH AUSTRIJE KROZ JEZIK I TRADICIJU

Hodnici Valjevske gimnazije juče su na trenutak oživeli duh starog Beča, pretvorivši se u scenu gde se prošlost susreće sa savremenim govorom. Kroz autentičnu izložbu pod nazivom „Čija je mustra bečka?” posvećenu germanizmima, učenici i profesori podsetili su nas na to koliko su nemačke reči duboko utkane u našu svakodnevicu.

Izložba, koja je rezultat saradnje Austrijskog kulturnog foruma i aktiva nemačkog jezika Valjevske gimnazije, povela je posetioce na neobično putovanje kroz istoriju i lingvistiku. Učenici Valjevske gimnazije, zajedno sa aktivom profesora nemačkog jezika i članovima sekcije „Klot frket“, pripremili su prateći program povodom otvaranja izložbe.

Uvod u izložbu bio je pravi mali performans – devojke u raskošnim haljinama i momci u odelima dočarali su atmosferu bečkih salona, dok su kroz priču objašnjavali poreklo reči koje često koristimo nesvesno. Oni su prisutne podsetili na pojmove iz nemačkog jezika austrijskog podneblja koji su tokom istorije našli svoje mesto i u srpskom jeziku. Kroz niz primera – od reči poput „frajer“, „krigla“ i „špajz“, pa do izraza koji su odavno postali deo svakodnevnog govora – prikazano je kako su se tokom istorijskih susreta i veza sa Bečom pojedine nemačke reči odomaćile u našem jeziku.

Ideja je potekla od Austrijskog kulturnog foruma koji je školi ustupio putujuću izložbu u vidu plakata na kojima su zabeležena objašnjenja za sve reči i izraze koje koristimo u svakodnevnom govoru. Ovom izložbom uspostavljena je saradnja sa Austrijskim kulturnim forumom i ona je prva u nizu izložbi koje će biti realizovane u narednom periodu u školi, objasnila je profesorka nemačkog jezika u Valjevskoj gimnaziji Katarina Mirković.

„Posteri koje nam je dao Austrijski kulturni forum poslužili su kao osnova, a učenici naše škole su iz svega toga napravili jednu lepu priču. Mi znamo da je Beč sinonim jednog lepog, finog društva, pa smo imali priliku da vidimo devojke u haljinama, momke u odelima koji su prošetali hodnikom škole i to je bio uvod za izložbu koja se potom razvijala kroz objašnjenje svake reči koja se odomaćila kod nas u srpskom jeziku, koje mi nesvesno koristimo neznajući odakle je poreklo te reči. Svaka ta reč se adaptirila kod nas, poprimila neko novo značenje kao što je reč „frajer” koja primarno ima sasvim drugo značenje koje posetioci mogu pročitati na posterima. Ono što volim da naglasim je da inicijativa može da potekne od nas profesora, ali ako nemate učenike koji će to da nastave i realizuju, to ostaje samo na ideji koja će završiti u fioci. Na ovaj način učenici pokazuju koliko su kreativni, koliko žele da urade nešto drugačije”, poručila je profesorka Mirković i pozvala zainteresovane da je pogledaju do 25. marta.

Izložba je na zanimljiv i pristupačan način pokazala da jezik čuva tragove prošlih vremena i susreta različitih kultura. Ova postavka nije samo lekcija iz jezika, već i podsetnik da su Valjevo i Beč, uprkos kilometrima, povezani neraskidivim nitima koje svakodnevno izgovaramo.

„Reči putuju isto kao i ljudi. One nose sa soborm priče, istoriju i susrete kultura. Zato je naš jezik bogat – jer u njemu žive i tragovi Beča”, poručili su gimnazijalci.