Dr Vojislav Andrić dobitnik nagrade “Počasni Prosvetitelj”: “Ako nam je stalo do Srbije iznad proseka, moramo imati i nastavnike iznad proseka”

Početkom oktobra, u zdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu proglašeni su prvi dobitnici Srpske nastavničke nagrade “Prosvetitelj”, koju dodeljuje Fondacija Alek Kavčić. Pored Glavne nagrade i Nagrade publike, dodeljena je i Nagrada “Počasni Prosvetitelj”, koja je uručena našem Valjevcu, uglednom profesoru matamatike, dr Vojislavu Andriću, za životno delo u oblasti obrazovanja mladih. Inače, prvi dobitnik Glavne nagrade “Prosvetitelj” je Mladen Šljivović, nastavnik Fizike i Primenjenih nauka u Gimnaziji u Zaječaru, Nagradu publike osvojio je Mladen Đuričić, profesor Srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji “Žarko Zrenjanin” iz Vrbasa, a ova škola dobila je nagradu “Svetionik obrazovanja”.

Dr Vojislav Andrić, dobitnik Nagrade “Počasni Prosvetitelj” / Foto: Privatna arhiva

Nagrada “Prosvetitelj” dodeljuje se prosvetnim radnicima koji se ističu svojim obrazovno-vaspitnim radom,  ona slavi učitelje, nastavnike i vaspitače koji su svojom posvećenošću, entuzijazmom i inovativnim pristupima ostavili neizbrisiv trag i uticaj na svojim učenicima, ali i na širu društvenu zajednicu. Nagrada “Počasni Prosvetitelj” dodeljuje se prosvetnim radnicima koji nisu institicionalno angažovani, već deluju samostalno kao nosioci kvalitetnih obrazovnih ideja, penzioneri, ili osnivači i aktivisti posebnih nevladinih organizacija koje se bave vaspitanjem i obrazovanjem.

“Za mene je “Počasni Prosvetitelj” posebna nagrada, jer tretira 50 godina, praktično ceo profesionalni život mog vaspitno-obrazovnog rada i podrazumeva sve ono korisno u obrazovnom i vaspitnom smislu što sam radio kao profesor i direktor Valjevske gimnazije, aktivista i predsednik Društva matematičara Srbije, jedan od osnivača i saradnika Istraživačke stanice Petnica i volonter u mnogim institucijama koje se bave mladima injihovim preokupacijama. Jednostavno neko, u ovom slučaju Fondacija Alek Kavčić, setio se da taj, verujem, nesumnjiv, višedecenijski životni doprinos oceni kao nešto vredno u obazovanju i vaspitanju mladih u Srbiji”, istakao je u izjavi za Valjevska posla dr Vojislav Andrić i podelio sa nama utiske sa svečanosti dodele nagrada:

“Bio sam totalno nepripremljen, jer nisam znao da ću dobiti nagradu. Tek iz prvih rečenica profesora Kavčića, kada je rekao da je dobitnik nagrade “Počasni Prosvetitelj” nekada bio sportista i prvi strelac “Metaloplastike”, shvatio sam da priča o meni. Na podijum velike sale SANU izašao sam sa velikim uzbuđenjem i totalno nepripremljen. Pred svima sam obećao da ću autorska prava na ediciju “Zvezdana matematika”, koju pripremam u 12 knjiga, pokloniti Fondaciji Alek Kavčić, kako bi teme za dodatnu nastavu matematike preko sajta Fondacije bila u elektronskoj formi dostupna učenicima i nastavnicima na svim područjima u kojima se koristi srpski jezik”.

Profesor Alek Kavčić i dr Vojislav Andrić prilikom svečane dodele Nagrade “Počasni Prosvetitelj” / Foto: Privatna arhiva

Dr Vojislav Andrić je nosilac brojnih nagrada i priznanja. Podsetimo, prošle godine nagrađen je Vukovom nagradom za 2022. godinu, što je značilo da je ovo prestižno priznanje, jedno od najznačajnijih u oblasti kulture, prosvete i nauke, nakon više od dve i po decenije, ponovo došlo u ruke jednog Valjevca. Tada nam je rekao da je Vukova nagrada kruna njegovog ličnog angažovanja i doprinosa obrazovanju, nauci, kulturi i sportu u Valjevu i Srbiji. Sada smo ga pitali gde svrstava Nagradu “Počasni Prosvetitelj”?

“Za mene je “Počasni Prosvetitelj” posebna nagrada, koja je, čini mi se, po divnom usmenom obrazloženju profesora Kavčića, dodeljena za specifično angažovanje na popularizaciji matematike među mladima, rad sa decom obdarenom za matematiku i doprinos instruktivno-pedagoškom radu sa nastavnicima matematike. Ovu nagradu svrstavam među posebne i veoma drage, jer je to nagrada ne samo za matematičku delatnost, već i za posvećenost i ljubav prosvetarskom pozivu – najlepšim poslom na svetu, kojim su se vrlo uspešno bavili i moji roditelji”, kazao je dr Vojislav Andrić.

Interesovalo nas je mišljenje uvaženog profesora i nekadašanjeg dugogodišnjeg direktora Valjevske gimnazije, koliko je važno što je uopšte ustanovljena nova nagrada koja se zove “Prosvetitelj”, posebno u ovim vremenima koji su vrlo izazovni za prosvetu, gde se prosvetari bore za veće plate i veća prava, organizuju protestne šetnje, kad svakodnevno čujemo u javnosti koliko je prosvetni esnaf ponižen u svakom smislu? Šta se ovom nagradom poručuje, prvo prosvetnim radnicima, a potom i društvu u celini?

“Smatram da je ova nagrada ustanovljena kao podrška njegovom veličanstvu – nastavniku i da je svojom postavkom zauzela prazno mesto u našem društvu kojim se na pijedestal postavljaju oni koji su vanserijski u oblasti obrazovanja i vaspitanja bez obzira na bilo kakve druge kriterijume prisutne kod drugih sličnih nagrada u Srbiji. Nagrada “Prosvetitelj” je značajna i zbog toga što prosvetnog radnika i njegova postignuća posmatra u nastavnom procesu, ali i kroz celovit doprinos vaspitanju i obrazovanju mladih. Postoji sedam kriterijuma, oblasti koje se razmatraju: uspeh u učionici, inovacije u nastavi, rezultati uspeha učenika, vrline i moralne vrednosti, uticaj na zajednicu, unapređivanje nastavničke profesije, nagrade i priznanja. Studiozno i pojedinačno se skenira svaki nastavnik-kandidat i kroz precizno sito objektivno procenjuje pojedinačni doprinos. Na taj način se naša nastavnička profesija uzdiže na društveni nivo koji svojim značajem za društveni razvoj i zaslužuje. Što se tiče plata i prava prosvetnih radnika bih mogao da napišem knjigu, ali evo samo, kao ilustraciju odnosa prema obrazovanju, navešću samo tri, a mogao bih 33 činjenice. Pod jedan, ponuđenim povećanjem plata prosvetni radnici će, daj Bože, imati prosečnu platu na nivou prosečnih plata u Srbiji. To znači da će mlađi nastavnici, bez obzira na kvalitet obrazovno-vaspitnog rada, rezultate, entuzijazam i posvećenost, imati platu manju od prosečne plate u Srbiji i onda se čudimo što mladi ljudi neće na učiteljske i nastavničke fakultete. Pod dva, profesori naših učenika koji na prestižnim međunarodnim takmičenjima osvajaju zlatne medalje u konkurenciji preko sto zemalja imaju mesečnu platu više od 100, slovima STO puta manju od plate našeg fudbalskog selektora čija ekipa nije ni među 16 najboljih u Evropi. I pod tri, za izgradnju fudbalskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici potrošeno je više od 80 miliona evra, a u Srbiji nekoliko stotina škola ima nehigijenske toalete za učenike. S toga, Nastavnička nagrada “Prosvetitelj” ukazuje da ako nam je stalo do Srbije iznad proseka, moramo imati i nastavnike iznad proseka, kakvi su na primer finalisti “Prosvetitelja” i iznad prosečni odnos društva prema obrazovanju”, objasnio je temeljno cenjeni profesor.

Prema rečima dr Andrića, obrazovni sistem u Srbiji je matematičkim rečnikom iskazano opadajuća funkcija. Daje mu ocenu 2,51!

“Ako moram da iskažem numeričku vrednost onda bi to po normama koje danas vladaju u našim školama bilo 2,51 jer su me oni od kojih sam učio naučili da kad god budem odlučivao ova ili ona ocena uvek odlučim u korist onoga koga ocenjem. Prednosti srpskog obrazovnog sistema su što ima dobru tradiciju, velika pozitivna iskustva, još uvek jedan broj nastavnika vrhunskog kvaliteta i priličan broj roditelja koje interesuje suštinsko znanje i vaspitanje njihove dece. A, mane su što se ne vodi briga o nastavnom kadru u prosveti, pa se sve manje sposobnih maturanata opredeljuje za nastavnički poziv. Zatim nedostatak adekvatnog stručno-metodičkog uvida i nadzora u nastavu, čime je instruktivno-pedagoški rad sa nastavnicima sveden na minimum, a nesagledavanje obrazovnih problema na maksimum. Mogao bih da dodam i možda subjektivnu ocenu u neadekvatnom inicijalnom obrazovanju nastavnika”, navodi profesor.

Velika mana našeg obrazovnog sistema je, prema Andrićevim rečima, i veliki broj nekritički uvedenih novina i velikih administrativnih procedura koje se kasnije ne istražuju i čiji efekti se ne mere.

“U prilične probleme ubrajam i odnos škola – roditelj, gde su prava nastavnika do te mere podcenjena, da u našim školama više nema negativnih ocena i ponavljanja, kao najdrstičnije opomene roditeljima da nešto nije u redu i gde se za totalan nerad i neznanje učenika dobija minimalna pozitivna ocena i gubi svaki motiv za rad i učenje. Najveća mana je ipak što je obrazovno-vaspitni sistem na marginama društvenih interesovanja i u Srbiji se za sve nađe novac, samo za obrazovanje ga nema, pri čemu ne mislim samo na plate prosvetnih radnika, već generalno za podizanje standarda ove za razvoj Srbije važne oblasti. Ako podižemo kredite za izgradnju saobraćanica, zašto ne podignemo i kredit za izgradnju ljudi 21. veka!? Tragična događanja nasilja u školama i društvu nas opominju da ako hoćemo bolje građane, onda moramo imati i bolje društvo u celini, a to znači i bolju školu”, ukazuje naš sagovornik.

Dr Vojislav Andrić je na kraju razgovora uputio određene poruke kolegama, učenicima i njihovim roditeljima, naglašavajući da se te poruke razlikuju.

“Učenicima bih poručio da što više pažnje posvete svom obrazovanju, jer stečeno znanje, radne navike i vrednosti im nikada, niko neće moći oduzeti, a sve to će biti dobra osnova za život u kome će morati i dalje da uče. Da koriste blagodeti, ali da ne budu robovi savremene IT industrije, jer sve informacije ovog sveta i veštačku inteligenciju uvek mogu pozvati u pomoć, ali teško mogi iskoristiti za kreativno rešavanje mnogih životnih pitanja. Roditeljima bih poručio da u prevelikoj brizi ne brane svoju decu od rada i misaone aktivnosti, jer to su jedine aktivnosti koje donose civilizacijski napredak i po kojima se ljudska bića razlikuju od ostalog dela živog sveta. Motivacija dece za rad i učenje nije samo briga nastavnika, već i roditelja koji na raspolaganju imaju sredstva kakva su lepa reč, pohvale i nagrade. Ljubav prema svojoj deci se dokazuje stalnom brigom za njihovo vaspitanje i obrazovanje. Pritisci na nastavnike kod svođenja ocena i neprincipijelna zaštita dece (i kad su očigledni vinovnici loših situacija) su đavolja rabota. Nerealano guranje problema pod tepih i isfabrikovan opšt uspeh u školi postanu vidljivi veoma brzo, već na završnim ispitima u osnovnoj školi i prijemnim ispitima za fakultete. A, nastavnicima poručujem da u svoj posao unose ljubav, poštovanje, rad i znanje, neguju kulturu i vaspitavaju sopstvenim pozitivnim primerom. Da prihvate činjenicu da je ceo život učenje i da se do poslednjeg dana svog rada moraju usavršavati, jer jedino tako će biti korisni svojim učenicima i društvu u celini. I da se za svoj materijalni i društveni satus bore kvalitetom svog rada, tražeći maksimu uslova za maksimum postignuća”, poručio je dr Vojislav Andrić.

M.P.M.