Građani poručili na Javnoj raspravi: “Smanjenje aerozagađenja mora biti kapitalna investicija i prioritet svih budžeta”

Sinoć je održana Javna rasprava o Nacrtu Odluke o budžetu grada Valjeva za 2023. godinu. Kako izgleda predlog najvažnijeg gradskog finansijskog dokumenta, zainteresovanim građanima, među kojima je bilo članova udruženja i stručnih lica, predstavio je Željko Tabašević, načelnik Odeljenja za finansije. Izlaganje o planiranim kapitalnim investicijama, u uvodnom delu javne rasprave, imao je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, a ispred lokalne samouprave u Javnoj raspravi učestvovao je i Branko Vuković, načelnik Odeljenja za za građevinsko zemljište i infrastrukturu. Dvanaest naših sugrađana je za govornicom u skupštinskoj sali javno iznelo svoje komentare, pitanja, predloge, kritike, kao i pohvale. Najveći broj kritika upućen je na račun nedovoljno planiranih sredstava za program zaštite životne sredine, konkretno na smanjenje aerozagađenja, a reči hvale odnosile su se na prisustvo gradonačelnika samoj javnoj raspravi, pošto, kako je rečeno, neki njegovi prethodnici to nisu praktikovali.

Prema predstavljenom Nacrtu Odluke budžeta za 2023. godinu, ukupna javna sredstva iznose 4.640.233.000 dinara. Tekući prihodi predviđeni su u iznosu 4.168.205.000 dinara, a poreski prihodi u iznosu od 3.270.827.000 dinara. Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke iznosi prema Nacrtu novog budžeta 2.383.487.000 dinara. Ukupni rashodi i izdaci planirani su u iznosu 4.640.233.000 dinara za 17 programa.

Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković budžet je nazvao realnim, razvojim i socijalnim.

“Prihodi i rashodi su planirani uz poštovanje svih parametara i smernica koje smo dobili od Ministarstva finansija. Ujedno su uspoštovani i svi predlozi svih budžetskih korisnika. Prred toga što je realan, budžet je i razvojni, s bzirom na to da je planirana realizacija velikog broja investicionih projekata, koji će unaprediti život građana Valjeva i popraviti uslove života. Istovremeno, budžet je i socijalan, jer jeplanirano i značajno ulaganje u pružanje finansijske podrške najosetljivijim kategorijama društva”, kazao je gradonačelnik Gojković čije izlaganje je bilo fokusirano na kapitalne investicije.

Za 14 kapitalnih projekata Nacrtom su predviđena sredstva u ukupnom iznosu od 1,045,090,082.50 dinara. Najviše novca, oko 550 miliona dinara planira se za izgradnju ulica u Privrednoj zoni, bus stajališta i prakinga. Za dogradnju i rekonstrukciju sa promenom namene starog objekta OŠ “Milovan Glišić” u kombinovanu dečju ustanovu planiran je iznos od 140 miliona dinara. Treća najveća kapitalna investicija prema Nacrtu je izgradnja objekta za socijalno stanovanje u okviru projekta “Moj novi dom – poboljšanje stambene podrške i bolji uslovi života u gradu Valjevu” za koji se predviđa iznos od oko 118 miliona dinara.  Za rekonstrukciju objekta pijace planirano je 80 miliona dinara, 40 miliona za izgradnju kišne i fekalne kanalizacione mreže, a 30 miliona dinara će prema Nacrtu koštati izgradnja parkinga na Divčibarama. Planirno je 25 miliona dinara za izgradnju crpne stanice i vodovodne  mreže u Žabarima, dok se 21 miliona predviđa za izgradnju i rekonstrukciju sportskih i dečjih igrališta u naseljima i javnim površinama. Za izgradnju crpne stanice u Bujačiću izdvojeno je 5 miliona dinara, a 3,6 miliona dinara se planira za sanaciju klizišta iznad tribia u SRC “Petnica”. Kao poslednja stavka među kapitalnim investicijama za narednu godinu navedena je prijektna dokumentacija za projekte pejzažnog uređenja Doma sporta “General Svetomir Đukić”, sanacije tribina na Stadionu “Pećina”, uređenja sale za konferencije u Hali sportova i sanaciju klizišta u SRC “Petnica”, za šta je planirano da se izdvoji 3 miliona dinara.

Vladimir Radosavljević iz iRevolucije uputio je kritiku da među planiranim kapitalnim investicijama nema nijedne koja se bavi smanjenjem aerozagađenja i zaštitom zdravlja. Skrenuo je pažnju da iRevolucija još uvek nije dobila odgovore koje je javno postavila na prošlogodišnjoj Javnoj raspravi.

“Dok mi čekamo odgovore, u Valjevu su se desile nove 242 smrti zbog prekomerno zagađenog vazduha. To je referentan podatak Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. U Valjevu ljudi svakodnevno oboljevaju i umiru zbog aerozagađenja, a vi to ne prepoznajete kao kapitalnu investiciju! Negativne migracije kažu da godišnje između 200 i 400 ljudi ode iz ovog grada. Saberite to sa onim brojem preminulih i dajte mi odgovor ko će ići u te vrtiće, ko će raditi u tim fabrikama koje gradite i ko će se baviti tim bolesnim ljudima? Primetio sam malo povećanje investicije za smanjenje aerozagađenja, ali to je nedovoljno. Takvom tendencijom trebaće vam između 600 i 2.500 godina da rešite problem. Početkom oktobra smo vam poslali nove preporuke za unapređenje monitoringa kvaliteta vazduha. Neke su besplatne i ne tiču se ovog budžeta, a u realnom vremenu prikazuju podatke koje mogu da sačuvaju zdravlje i živote građana. Hoćemo odgovor zašto nešto što je besplatno i čuva živote ne bude implementiramo”, decidan je bio Radosavljević.

Jasminka Nedeljković, ispred Lokalnog fronta, iznela je predlog da prvi prioritet svih budžeta od 2023. do 2030. godine bude poboljšanje kvaliteta vazduha i da se taj projekat uvrsti u kapitalne projekte.

“Na bazi nacrta programa zaštite vazduha Republike Srbije, za Valjevo je planiran iznos od 13,9 miliona evra u periodu do 2030. godine. Znači, mogu da se nađu sredstva da se zaista po pitanju rešavanja tog problema nešto i uradi. Ono što se primećuje je da u Nacrtu nisu istaknuti prioriteti budžeta ni za sledeću godinu, kao ni za prethodne. Takođe, jedna od stvari koje ne vidimo u budžetu, niti u izveštajima o realizaciji prethodnih budžeta, je šta je do sada urađeno u pogledu svih pozicija. Šta je to što je urađeno i za šta su utrošena sredstava po pitanju poboljšanja kvaliteta vazduha i šta je dalo efekat za smanjenje aerozagađenja u Valjevu”, pitala je Jasminka Nedeljković iz Lokalnog fronta.

Predstavnici Lokalnog odgovora koji su učestvovali u Javnoj raspravi izneli su kritiku da se samo 2,44% celokupnog budžeta (113,4 miliona dinara) izdvaja za Program zaštite životne sredine, što se shvata da Gradskoj upravi to nije prioritetna tema. Ukazali su i da se u Nacrtu budžeta odstupilo od dobrog trenda rasta tog Programa koji je bio upostavljen prethodnih godina.

“U Nacrtu budžeta za 2023. godinu, kao očekivana vrednost u 2022. godini, po pitanju broja dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti štetnih materija u vazduhu, upisana je vrednost 100, a mi smo već 8. novembra dostigli 105 dana. Na osnovu čega je napisana vrednost od 100 dana i zašto nisu navedeni izvori verifikacije? Takođe, u Nacrtu je navedeno da preduzete mere za smanjenje zagađenja vazduha pre donošenje Plana kvalitet vazduha 2022-2027 nisu imale pozitivne efekte. Koje su to mere koje će dovesti da se ostvare ciljane vrednosti, a to su 90 dana u 2023. i 2024. godini, i 80 dana u 2025, koje ste definisali u Nacrtu za narednu godine? Naravno i koliki su troškovi tih mera”, pitanja su koja je postavio predstavnik Lokalnog odgovora Đorđe Petković.

Pitanje Vladimira Pantića, takođe iz Lokalnog odgovora ticalo se ekološke takse.

“Prihod po osnovu naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine Nacrtom Odluke o budžetu planirano je 43 miliona. Ako imamo u vidu da je ostvarenje po završnom računu za 2021. godinu iznosilo 54 miliona, koji su razlozi zbog kojih se očekuje smanjenje prihoda po ovom osnovu za oko 11 miliona dinara? Koliki je godišnji iznos zaduženja obveznika plaćanja ove naknade u 2021. i 2022. godini? Očekujemo odgovore na sva naša pitanja koje smo ovde javno danas postavil, i koja smo predali putem elektronske pošte i na Pisarnicu Gradske uprave”, kazao je Pantić.

U Javnoj raspravi učestvovao je i ekonomista dr Slobodan Ilić, profesor ekonomskih predmeta na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Valjevo, nekadašnji državni sekretar za finansije. Uz naglašavanje da učestvuje kao građanin, on je pohvalio pojavljivanje gradonačelnika na Javnoj raspravi, rekavši da je time napravljen napredak, ali je izneo i brojne zamerke na Nacrt novog budžeta. Prva u nizu bila je da je predstavljen “linijski”, a ne “programski” budžet.

“Građane interesuje za koje namene će se njihove pare iz budžeta trošiti, ali građane mnogo više interesuje kakav je cilj, šta se ostvarilo i kakvi su efekti potrošnje tog novca. Primer za to je kvalitet vazduha. Tačno je da svake godine izdvajamo sve više novca, a rezultati su nam sve više i više zagađenih dana. Mora da se analizira zašto je to tako, inače bacamo pare”, kazao je Slobodan Ilić.

Ilić je izneo mišljenje da su Nacrt radili “nezainteresovani službenici i neodgovorna lica”.

“Tamo gde treba da bude naveden cilj i indikatori za Divčibare ne piše ništa! Takođe vidim da vi nama predlažete da postanemo centar Zapadne Srbije za pse lutalice, imajući u vidu da u Programu 3 – Lokalni ekonomski razvoj treba da uhvatimo i zbrinemo negde oko 1.500 pasa lutalica! Moja pitanja su koliko će do 30. novembra biti uplaćeno od strane javno-komunalnih preduzeća na račun budžeta i koliko ste planirali toga da bude u 2023. godini? Koliko imamo zaposlenih i koliko ste planirali da imate zaposlenih u 2023. godini? Podaci koji se nalaze u Nacrtu vrlo su konfuzni. Govorite da planirate da imate 852 zaposlena u odnosu na 766, koliko ste rekli da ima na kraju oktobra 2022. godine. Ako je tačan taj broj, mene zanima gde će da se zaposli još tih 86 ljudi i šta će oni da rade”, naglasio je Ilić.

Njegove dalje zamerke bile su da se Javna rasprava ne odvija u nedovoljno stimulativnom ambijentu, da se ne zna razlog nepoštovanja budžetskog kalendara, zatim da treba razdvojiti javnu raspravu o planu budžeta od plana komulne izgradnje, da treba napraviti građanski budžet kroz Nacrt, kako bi što više građana učestvovalo u rapravi…

Predrag Marković, ispred EKOD “Gradac” uputio je dva zahteva. Prvi je da se angažuje mehanizacija koja bi na nekoliko mesta otklonila ogromne nanose šuta, šodera i trupaca, koji su višedecenijskim nefunkcionisanjem brane u Deguriću uticali da Gradac ostane bez svojih poznatih virova. Drugi se tiče renoviranja male brvnare, koja je uz prenetu Ilovačića vodenicu i restoran “Vidra”, 90-tih godina data EKOD Gradac na upravljanje. Prema rečima Markovića, EKOD Gradac nema drugih prostorija, sem te brvnare, te je funkcija kancelarije Ekološkog društvaje praktično izgubljena jer je brvnara potpuno urušena.

Nekoliko građana požalilo se na probleme vezane za izgradnju putne infrastrukture u kraju gde žive (Dupljaj, Zlatarić), izgradnju kanalizacione mreže u delovima gde je nema (Radnička ulica, Kozaračka ulica), a bilo je i pitanja vezano za unapređenje programa namenjenih poljoprivredi. Upućena je i sugestija da bi ubuduće trebalo uvesti praksu anketiranja građana pre donošenja Nacrta budžeta.

Kako je rečeno od strane predstavnika lokalne samouprave, po okončanju Javne rasprave, biće analizirana sva pitanja, primedbe, sigestije i komentari.

Javna rasprava o Nacrtu odluke o budžetu za 2023. godinu traje do 18. novembra 2022. godine i svi zainteresovani građani svoje predloge mogu dostaviti elektornskom poštom: [email protected], na Pisarnicu Gradske uprave ili poštom na adresu: Grad Valjevo, Karađorđeva br. 64, sa naznakom “Predlozi za izmene i dopune Nacrta Odluke o budžetu grada Valjeva za 2023. godinu”.

Javnoj raspravi o Nacrtu novog budžeta prisustvovali su i zamenik gradonačelnika, zamenik predsednika Skupštine Grada, zamenik načelnika Gradske uprave, kao i načelnici odeljenja Gradske uprave.

 

M.P.M.

 

 

“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva “