IAKO U SKRAĆENOJ VARIJANTI 19. ABROFEST JE I OVOGA PUTA ZADOVOLJIO OČEKIVANJA VALJEVSKE POZORIŠNE PUBLIKE – RADOST I NA SCENI I U PUBLICI

Premijernim izvođenjem predstave „Draga Jelena Sergejevna” sinoć je završen 19. Abrofest. Iako u skraćenoj formi ovogodišnji pozorišni festival u produkciji Gradskog pozorišta „Abrašević” bio je prava poslastica za pozorišne sladokusce. Odličan izbor jakih i očigledno uvek aktuelnih tema, sjajna gluma nekoliko generacija glumaca, sve to kompletirano sjajnim scenografskim i kostimografskim idejama i rešenjima, nadomestili su iščekivanje na ovaj događaj, a očigledno je bilo i u publici i na sceni da nam je pozorište nedostajalo.

Režiju obe predstave koje su ove godine premijerno izvedene, Balkanski špijun i pomenuta Draga Jelena Sergejevna potpisuje svima dobro znan i nebrojeno puta dokazan reditelj Miroslav Trifunović, otkriva da nije bilo lako ove godine planirati festival zbog renoviranja velike sale Centra za kulturu.

„Imali smo praktično četiri špica, najpre u septembru kada se inače održava Abrofest, pa smo onda pomerili za oktobar, pa kada smo videli da se ni tad neće završiti rekonstrukcija Kulturni centar Mionice nam je ponudio da u novembru izvedemo premijer, na čemu smo im vrlo zahvalni, do trenutka kada smo saznali da se sve privodi kraju i da bismo u decembru ipak mogli da ih igramo u Centru za kulturu. Žao mi je što smo izgubili mogućnost da ugostimo beogradsku i novosadsku akademiju sa predstavom „Majstor i Margarita” Bulgakova i „Skakavci” Biljane Srbljanović. Ali nadam se, biće prilike da ih ugostimo. Tako da smo sav fokus stavili na svoje dve premijere, koje su potpuno razničite – „Balkanski špijun” po meni jedno od najboljih dramskih dela Dušana Kovačevića i jedan potpuno savremeni komad „Draga Jelena Sergejevna” u kojoj igra potpuno druga ekipa, druga atmosfera, senzibilitet. Ja sam stava da treba raditi dobre tekstove. Po meni ima jedna tajna. Ljudi kažu svi smo gledali Balkanskog špijuna, a ja na to kažem da volim Kuma, a gledao sam ga pet puta. Zašto svaki put imamo isti doživljaj, zašto neko omiljenu pesmu pušta 25 puta? e to je tajna, da se priča ne podrazumeva, nego da se ponovo ispirča publici kao da je prvi put, bez obzira što publika zna i ishod i kraj. Mi smo je ispričali kao da se prvi put događa i to je ta tajna koja čini da publika drži pažnju. Na kraju smo otvorili pitanje naše tragične zablude i opterećenosti stallinizmom, fašizmom, proganjanjem jednih drugih. Dušan Arsenić je u tome mnogo pomogao sa ovom scenografijom, gde vidite ljude iz čitovog sveta, crne, žute, bele, koji stoje iza ograde, kao da se došli u Zoološki vrt da snime taj, što bi rekao naš Milovan Glišić, redak zver, a taj redak zver je bilkalkanski špijun. „Draga Jelena Segejevna” na gorak način govori o sukobu na temu obrazovanja, o dva etička principa koja se sudarju, u kojima niko nije u pravu, ali ni u krivu. Mislim da mogu da pogodim mišljenje jednog od naših čuvenih profesora matematike u Valjevu koji će reći da ovu predstavu moraju da vide sve srednje škole”, prokomnetarisao je reditelj Miroslav Trifunović uz veliku zahvalnost Gradu Valjevu i Ministarstvu kulture koji su pomogli održavanje 19. Abrofesta, Centru za kulturu Valjevo, Kulturnom centru Mionica koji ne samo što im je ponudio prostor za premijere, već i posudio miksetu za svetlo, glumcima i publici, svima koji su doprineli da se Abrofest očuva!

I pored preko pola veka iskustva na pozorišnim daskama, glumac Branko Antonić priznaje da se uplašio uloge Ilije Čvorovića u „Balkanskom špijunu” i da je godinama odbijao da je odigra.

„Ovo je četvrta godina kako ja odbijam da igram ovu predstavu i ovaj lik zato što nisam pristalica da se igraju predstave koje su puno puta viđene, a posebno koje imaju tako fantastične filmske verzije, kao što je ona u kojoj dominira Bata Stojković, jer je po meni prosto nemoguće napraviti nekakvu kopiju takvih predstava. Ove godine Miroslav me je ubedio da uradimo našu verziju, a ukoliko smo uspeli da se odmaknemo od filma i predstava koje ste do sad gledali, napravili smo čudo. A evo sad i jedno priznanje, jako sam se uplašio, pored svog glumačkog iskustva koje traje preko 50 godina, jer lik Ilije Čvorovića je neverovatno komplikovan, složen, i nije to samo jedna obična somina i jedna komična figura, to je jedna tragična, jadna ličnost. Moram da priznam da sam grešio i zadovoljan sam kako je ovo večeras izgledalo, zadovoljan sam reakcijama publike. Večeras se u sali čuo smeh, ali i tišina, ćutanje koje je bilo mnogo glasnije nego smeh. To su bili ti pasaži, sumorni i surovi koji nam pokazuju koliko apsolutno ništa ne učimo iz sopstvene istorije, iz svetske istorije, i ponavljamo iste greške. To mi je bilo fascinantno i zahvaljujem se valjevskoj publici zato što su na ovakav način razumeli i reagovali, ovako se reaguje na ovakve predstave”, rekao je umetnički direktor Gradskog pozorišta Abrašević” glumac Branko Antonić.

Pored njega u predstavi „Balkanski špijun” nastupili su Goranka Kalember Lučić, Marina Alagić, Božidar Milić, Bogdan Trifunović, Milivoje Milinković i Miroslav Mandić.

Predstava koja je deceniju ležala u „bunkeru” zabranjena, kada je počela da se igra, igrala se na scenama širom sveta, a sada je stigla do Valjeva. Slojevit dramski tekst ruske književnice Ljudmile Razumovske „Draga Jelena Sergejevna” podseća na vapaj i krik u čijem je središtu večita tema – borba materijalnog i duhovnog. Drama koja problematizuje odnose između učenika i nastavnika, osvetljavajući pozadinu koju stvaraju društvo i roditelji, potpuno aktuelna u današnjem vremenu i okolnostima kojima smo okruženi, ostavila je valjevsku publiku bez daha, a iako su se mogli čuti komentari da treba da je pogledaju srednjoškolci, možda bi bilo poželjnije da je vide roditelji i oni koji tim srednjoškolcima predstavljaju uzore.

„Ima tu više aspekata – imamo profesorku koja se bori za nešto što je, nažalost, u zapećku sada i imamo decu koja pokušavaju u svom društvu da izvrše neku svoju socijalizaciju da bi imali neko priznanje i rade na način na koji su učeni. Svako od njih ima disfunkcionalnu porodicu i radi onako kako je naučen da treba. Ovde je prisutna lomljava između ljubavi i poštovanja prema profesorki i prema tome kako ona živi i razmišlja, jer oni smatraju da od toga nema ništa što se tiče njihove budućnosti u svetu kakav jeste”, opisala je glumica Katarina Vićenitijević koja u predstavi igra profesorku Jelenu Sergejevnu, a uz nju su nastupili i predstavnici mlađe generacije valjevskih glumaca: Miljana Teovanović, Petar Ninić, Ljubomir Popović i Aleksandar Lukić koji je rad na predstavi opisao sa tri reči – teško, inspirativno i lepo.

„Ovo je neka aktuelna tema, nešto što nas okružuje, imamo dosta prilika da u svojoj okolini vidimo nešto slično. Svako od nas je imao poteškoću da se vrati u probleme iz srednje škole, ali mislim da je to oko nas, da negde u sebi to živimo i to postoji, samo je bilo potrebno pronaći gde se krije ta istina koju svako od nas kao lik nosi a ona je ogledalo 21. veka. Ovde su suprotstavljni ciljevi mladih i ideali profesorke. A pravo pitanje je koliko su ti ideali ispravni, na čemu oni stoje sem na nekoj predstavi nekog boljeg vremena. Kolio su odrasli prodali svoje ideale, a nama prodaju tu priču, upravo na tome sam bazirao svoj lik. I mi, mladi, imamo neke ideale, ali oni su predstavljeni krajnje materijalistički. Osnovno pitanje je do koje mere ide ludilo u čoveku, kada je vreme za dosta. Prisutna je tendencija da predstavljamo decu da su nezainteresovani, ovakvi su, onakvi su, samo telefoni, a da li je to istina. Ako smo uspeli da u ljudima probudimo da prepoznaju, razumeju mlade i njihove probleme, nama je dosta”, izneo je svoje viđenje mladi glumac Aleksandar Lukić, a rad sa starijom koleginicom Katarinom Vićentijević, koja mu je i mentorka u Školi glume (ranije je radio i sa glumicom Angelinom Lukić), Lukić ocenjuje kao pravo zadovoljstvo i inspiraciju.

„Blago onom ko od koga ima da uči” poručuje Aleksandar Lukić, u kome je, sa mladim kolegama na sceni, valjevska publika videla budućnost Gradskog pozorišta.

Naredne, 2025. godine pozorišni festival proslavlja dva jubileja, biće to dvadeseto izdanje Abrofesta, kao i 40 godina od izvođenja prvog, davne 1985. godine. Po rečima reditelja Miroslava Trifunovića, u planu je da se to obeleži prigodno, uz prisustvo predstavnika raznih generacija glumaca koji su u njegovom trajanju učestvovali!

B. M.