Valjevo Sva najnovija dešavanja i vesti vezane za kolubarski okrug i grad Valjevo možete naći na jednom mestu.
U Beogradu se nedavno upokojio Živan Rakić, nekadašnji igrač valjevskog Metalca i Crvene Zvezde i jedan od najboljih defanzivaca koji se pojavio u istoriji fudbala u Valjevu.
Živak Rakić 1944-2024
Rakić je rođen 23. januara 1944. godine u Valjevu, a fudbalom je počeo da se bavi u Radničkom sa Petog puka 1959. godine. Izuzetno građen i fizički spreman, odmah se istakao na poziciji centarhalfa odakle je početkom šezdesetih godina došao u Metalac priključivši se legendarnim “Bebicinim bebama” koje je Dragoljub Milošević sjajno pripremio i koje su postale hit u Srbiji posle smene generacija u valjevskom srpskoligašu. Rakić je bio standardni član postave Metalca pored Santrača, Tomića, Rankovića, Živote Jankovića, Perovića, Savkovića, Đurića i drugih. Odlične igre, požrtvovanost, sigurne partije na mestu štopera preporučile su Rakića za viši rang. On odlazi 1966. godine u somborski Radnički koji je tada važio za standardnog člana izuzetno jake Druge savezne lige Zapad.
Ekipa Radničkog početkom 60-tih godina. Gore sleva, Paja Jovanović, Staniša Jakić, “Rokica” Jakić, “Ciga” Rakić, Živan Rakić, Popović, Munjić, sekretar Simić. Dole Mišić, Aca Ajdić, R.Rakić i Đ. Simović
Stameni štoper je nastavio sa blistavim igrama u Radničkom što je bilo presudno da ga pomoćnici Miljana Miljanića, prvog trenera Crvene zvezde koji su pratili igrače širom Srbije, primete tako da je Rakić u leto 1967. stigao na Marakanu. Odmah je zadobio poverenje strogog i zahtevnog “Čiče” koji je posle smene generacije i razočaravajućih rezultata crveno-belih u prethodnom sezonama, rešio da krene na titulu. Valjevac se odlično snašao u half-liniji Zvezde zajedno sa Pavlovićem i Dojčinovskim. Pored izuzetne borbenosti i sjajne fizičke konstitucije, Rakić je pokazao ogromno požrtvovanje zbog čega su mu poveravani zadaci čuvanja najopasnijih protivnih napadača koje je on odlično obavljao. Crvena zvezda je sezonu 1967-68 završila osvajanjem duple krune. Na žalost, jedna neprijavljena povreda treneru Miljaniću prekinula je lepu crveno-belu priču Živana Rakića. On je ostao i naredne sezone na Marakani ali više nije bio u prvom planu.
Pripremna utakmica Metalca na Pećini tokom zimske pauze u sezoni 1969-70. Gore sleva, Popović, N. Janković, Rakić, Ž. Janković, Velimirović, Tešić. Dole Perović, Paunović, Đurica, Đurić i Lazić
Rakić je odlučio da se 1969. godine vrati u Metalac koji je upravo ušao u Drugu saveznu ligu “Sever”. Sa Perovićem i Životom Jankovićem tada je činio jednu od najboljih half linija valjevskog fudbala. Put je potom odveo Rakića u francusku Bastiju na Korziku gde je proveo sezonu 1970-71. Za kratko se ponovo vratio u svoj rodni grad 1972. godine gde je posle promene imena, sada Budućnost i vojevala tešku borbu za opstanak na drugoligaške “Severu”. Ubrzo je dobio ponudu Viene iz Beča gde je igrao u sezoni 1972-73. Naravno, i u Austriji je Rakić bio na visini zadatka ali je zbog teže povrede morao da raskine ugovor iako je od osiguranja dobio za to vreme prilično visoku nadoknadu. Karijeru je završio u Kanadi.
Živan Rakić u skoku pored Mustafe Hasanagića na utakmici Crvena zvezda-Partizan, u jesen 1967. godine. Sleva na desno Pavlović , Bajić, Dojčinovski i Đorić prate ishod akcije
Živan Rakić je u Valjevu završio srednju poljoprivrednu školu a u Beogradu je studirao agronomiju. Nakon završetka karijere je živeo u Beogradu i bio redovan posetilac skupova bivših igrača Crvene zvezde. Često je i igrao revijalne utakmice u dresu crveno-belih veterana.
FK Metalac u sezoni 1965-66. Gore Rakić, Popović, Života Janković, Brajović, Ninoslav Janković i Balać. Dole Jakić, Radić, Čitaković, Milosavljević i Begović
Snažan, uporan, izuzetno borben sa sjajnim osećajem za prostor, odličnom skok igrom, spreman da postavi glavu tamo gde mnogi ne bi nogu, Rakić je bio prototip štopera-ratnika. U privatnom životu je bio izuzetno skroman i povučen čovek. Živan Rakić je sahranjen u Beogradu u prisustvu porodice i prijatelja.
Vječnaja pamjat
Sreten Pantelić
