Inicijativu za zaštitu valjevskih planina potpisalo 11 udruženja

Nedavno je Gljivarsko društvo Valjevo pokrenulo predlog Inicijative za zaštitu valjevskih planina Povlen, Medvednik, Jablanik, kao i Bobije, koja će biti upućena Ministarstvu zaštite životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode Srbije. Pozvana su sva valjevska udruženja, posebno ekološka, da potpisom podrže ovaj predlog, kojim se ujedno ograničava i zabranjuje eksploatacija mineralnih sirovina na pomenutim planinama u našem kraju. Osim Gljivarskog društva Valjevo, kao pokretača, predlog Inicijative potpisalo je još 10 valjevskih udruženja: EKOD Gradac, Društvo istraživača “Vladimir Mandić Manda”, iRevolucija, Lokalni odgovor, Valjevski pokret otpora, Evropski pokret u Srbiji, Planinarski klub “Povlen”, PSD “Magleš”, Udruženje Multiple skleroze Valjevo, Udruženje domaćina Valjevo. To su, prema rečima Dragića Tomića, predsednika Gljivarskog društva Valjevo, najaktivnija ekološka društva na području Valjeva i ona koja najduže traju.

Pogled sa Bobije ka Medvedniku / Foto: Valjevska posla

“Prema informacijama kojima ja raspolažem, u Valjevu je registrovano oko 40 različitih udruženja. Među potpisnicima ove inicijative su udruženja koja se bave zaštitom prirode, oba planinarska društva, EKOD Gradac, Istraživači, Gljivarsko društvo Valjevo, i to su najjaktivnija ekološka udruženja na području našeg grada i koja traju preko 20 godina. Ono što je bilo primetno, otakako sam pre dvadesetak dana  pokrenuo ovu Inicijativu i pozvao valjevska udruženja, posebno ekološka, da se pridruže, je da se ljudi plaše! Čega se plaše ja stvarno ne znam, jer strah da se ne podrži ova Inicijativa nema nikavo uporište. Pitanje zaštite valjevskih planina je u interesu svih nas, a posebno budućih generacija. Tražimo samo ono što je predviđeno zakonom, da se ubrza ono što je već predviđeno Prostornim planom Republike Srbije”, ističe Dragić Tomić, inače po struci dipl. inženjer šumarstva.

Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva Valjevo / Foto: Privatna arhiva

Tomić napominje da će sačekati još nekoliko dana ukoliko se još neko udruženje ohrabri da podrži predlog Inicijative i da će dokument zvanično uputiti Ministarstvu zaštite životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode Srbije, a potom i gradonačelniku Valjeva Lazaru Gojkoviću.

Prema rečima Dragića Tomića, zaštita Valjevskih planina posebno je važna jer se njom ograničava i zabranjuje eksploatacija mineralnih sirovina. On ističe da je najjačim planskim aktom naše države – Prostornim planom Republike Srbije predviđeno da Valjevske planine budu pod zaštitom i ukazuje da Povlen, Jablanik i Medvednik nisu još uvek formalno zaštićeni.

Povlen, Kneževo polje / Foto: Valjevska posla

“Što se tiče Povlena, Zavod za zaštitu prirode je završio Studiju zaštite. Zavod je dostavio tu Studija Ministarstvu zaštite životne sredine, koje treba prvo da donese predlog Uredbe o zaštiti, koji mora da prođe javnu raspravu, pa onda se tek donosi obavezujuća Uredba kojom se precizno definiše površina po brojevima parcela, bez obzira da li je u javnom ili privatnom vlasništvu i ko je upravljač tog zaštićenog dobra, odnosno ko je odgovoran. Zavod jeste dostavio Studiju za Povlen nadležnom Ministarstvu, ali na tome je ostalo! Nema ni traga o predlogu Uredbe, niti je doneta Uredba o zaštiti Povlena. Što se tiče Medvednika, na terenu je samo odrađen manji deo Medvednika, reka Zavojšnica i ništa više. Jablanik uopšte nije obrađivan. Ovde je važno pomenuti Prostorni plan posebne namene za slivno područje akumulacije Stubo-Rovni, a slivno područje Stubo-Rovni je ceo Jablanik, najveći deo Medvednika i Povlena. Znači, ako imamo taj Prostorni plan posebne namene i trebalo bi da prioritet bude zaštita prirode, ne samo Povlena, nego i Jablanika i Medvednika. Takođe i Bobija, kao dragulj valjevsko-podrinjskih planina i veliki turistički potencijal zaslužuje zaštitu, koja je i planirana Prostornim planom”, objašnjava Dragić Tomić.

Jablanik / Foto: Valjevska posla

On upozorava da procedura zaštite može trajiti 20 godina i da nikakva zaštita ne postoji dok proces ne bude konačan i zvačan.

“Trenutno, iako je Studija za Povlen urađena, Ministarstvo rudarstva može da daje istražna prava ili esploaciono pravo na području Povlena, koji još nije pod zaštitom. Ako se daju esploataciona prava, onda zaštita mora da se menja, da se to područje koje je pod eksploatacijom izbaci iz zaštite. Imamo primer sa predelima koji su sad pod kamenolomima, kao što su u Prijezdiću i selu Ravnje, koji ne mogu da uđu pod zaštitu, jer tu nema šta da se štiti. Tu je trajno degradiran prostor i on se ne može obnoviti. Takođe, imamo primer i napuštenog rudnika na Bobiji, koji se ne koristi preko 20 godina. Nije izvršena rekultivacija, nije sanirana deponija, pa onda Orovička reka i Ljuboviđa “pocrvene” kad padne kiša. A, Zakon u rudarstvu definiše, da je onaj ko vrši eksploataciju u obavezi kada završi da izvrši i rekultivaciju terena, da se sve to sanira i pošumi. Međutim, to u Srbiji jedino radi REIK i niko više. Sudbina Bobije i kamenoloma može da zadesi i Povlen, Medvednik i Jablanik. A, informacije koje dolaze do mene govore da se gore rade istraživanja na crno, da se uzimaju uzorci zemljišta, da bi se izvršila neka ispitivanja da li da se legalno ulazi u proceduru dobijanja prava za istraživanja”, ističe Dragić Tomić.

Posledice napuštenog rudnika na Bobiji / Foto: Valjevska posla

Tomić ovom prilikom ukazuje da ni Petnička pećina ni Taorska vrela nisu zakonski zaštićeni!

“Studija zaštite za Taorska vrela urađena je 2012. godine i dostavljena je Ministarstvu, a dan-danas nije doneta Uredba o zaštiti. Slična situacija je sa Petničkom pećinom. I dan-danas stoji da je upravljač “Sloga”, firma koja je otišla u stečaj. Za Taorska vrela stoji da je upravljač Ars Nova. To je stoji na sajtu Zvavoda za zaštite prirode. I Petnička pećina i Taorska vrela formalno, zakonski nisu zaštićeni”.

Medvednik / Foto: Valjevska posla

Napominje da bi bilo poželjno da lokalna samouprava radi svoj posao, da se izvrši pritisak da se što pre odradi ono što je zakonom i Prostornim planom definisano i započeto.

“Prvo, bilo bi dobro da se isforsira da se konačno donese Predlog Uredbe za zaštitu Povlena. Kamo sreće, da lokalna samouprava radi svoj posao. Jer ovo je na području grada Valjevo. Grad Valjevo treba da brine o svemu, pa i o prirodnim dobrima. Posao lokalne samouprave je, pored ostalog, i briga o zaštiti životne sredine i briga o zaštićenim prirodnim dobrima. Gornji Milanovac je izvršio pritisak na Ministarstvo da se zaštiti Rajac. I nedavno su u tome uspeli. Rajac je takođe bio Prostornim planom predviđen za zaštitu, ali tamošnja lokalna sampuprava je bila inicijator da se okonča procedura. Znači, lokalna samoprava ima mehanizme i mora da nađe mehanizme, da sve ono što se dešava na njenom području, a što je predviđeno Prostornim planom, da se forsira i da se ide u susret eventualnim problemima”, poručio je Dragić Tomić.

Obronci Povlena / Foto: Kristina Cvejanov

M.P.M.