“Izvršna vlast direktno i u potpunosti utiče na rad i odluke sudstva i tužilaštva”

Na poslednjoj tribini “Razgovori pod lipom” u letnjem ciklusu, koja je zbog vremenskih prilika bila preseljena u Veliku salu Skupštine grada Valjeva, govorilo se o mešanju izvršne vlasti u ingerencije zakonodavne i sudske vlasti, njenom direktnom i potpunom uticaju na rad i odluke sudstva i tužilaštva, što nije u skladu sa Ustavom, kao i da u Srbiji u realnosti uopšte ne funkcioniše taj princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, na kojoj se zasniva vladavina prava. Govornici na tribini pod nazivom “Zakonodavna i sudska vlast u službi izvršne” bili su dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji i član Političkog saveta Demokratske stranke, Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Vladimir Gajić, advokat i predsednik Pravnog saveta Narodne stranke.

Sa tribine “Razgovori pod lipom” na temu “Zakonodavna i sudska vlast u službi izvršne / Foto: Valjevska posla

“Zaista brinem, jer sud nije ono što treba da bude. Sudstvo bi trebalo da bude potpuno nezavisno. Pored sudstva postoji tužilaštvo. Prema našem Ustavu sudstvo je i nezavisan i samostalan organ, a tužilastvo samostalan organ. Izvršna vlast smatra da to što je tužilaštvo samo samostalan, a ne i nezavisan organ, daje prostor da ona može da vrši uticaj na tužioca. U članu 5, stav 2 Zakona o javom tužilaštvu piše da je zabranjen svaki uticaj izvršne vlasti na javnog tužioca, ali nažalost tako nije u praksi. Ja se zalažem da imamo zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu vlast, pošto su javno tužilaštvo i sud pravosudna vlast, da i tužioci budu ono što su i sudije, a ne da budu deo izvršne vlasti”, kazao je dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji i član Političkog saveta Demokratske stranke i naglasio da bi Ustav mogao da bude bolji nego što jeste, i da bi bilo mnogo bolje kada bi se i kao takav kakav jeste primenjivao.

dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji i član Političkog saveta Demokratske stranke / Foto: Valjevska posla

“Oni koji imaju najvišu izvršnu vlast je ustvari nemaju jer je ne vrše. Prema Ustavu Vlada je ta koja utvrđuje i sprovodi politiku. Akteulni predsednik države je nekada bio predsednik Vlade. Kad je sa premijerskog mesta prešao na funkciju predsenika države, on je nakako prisvojio moć te Vlade, jer je odredio za mandatara gospođu Brnabić, koja je odmah rekla kako je on njen mentor, a mentor po Vujakliji znači onaj koji se sluša. Svoju relativno malu ustavnu moć on je pojačao time što je prisvojio praktično svu vlast Vlade i njene predsednice”, istakao je nekadašnji sudija Vrhovnog suda dr Zoran Ivošević.

Svoje mišljenje o Ustavnom sudu Ivošević pojašnjava kroz šaljive nazive koje mu je dao – “Zaustavni sud”, jer se čeka po nekoliko godina da donesu odluku i “Zauzdani sud”, jer su njegove odluke takve kao da su zauzdani od izvršne vlasti. Govoreći o Društvu sudija, on je istakao da je broj njegovih članova u vreme Miloševića bio 400, što je daleko manje naspram današnjih 2.500 članova, među kojima “ima i onih koji ne zaslužuju da budu sudije uopšte”.

Sa tribine “Razgovori pod lipom” na temu “Zakonodavna i sudska vlast u službi izvršne / Foto: Valjevska posla

Da nije bitno samo kako pravo stoji na papiru, nego kako stoji i u realnosti, istakao je Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, naglasivši da to pre svega zavisi od onih koji bi pravo trebalo da primenjuju.

“To su državni organi i sudovi koji treba da kontrolišu njihovu primenu. Postoji nešto što se naziva “teorija razbijenog prozora” u pravnoj sociologiji koja objašnjava širenje vandalizma i nasilja u okruženju. Ukoliko vidite razbijeni prozor u nekom delu grada to znači da je nasilje u tom kraju dozvoljeno i onda ljudi po pravilu počnu da se ponašaju u skladu sa tim. Zatom vidite i druge manifestacije tog istog nasilja, pa imate nove razbijene automobile. Kada to prevedemo na nivo države, mi jednostavmo vidimo situaciju gde od strane najviših državnih funkcionera svakog dana imate apsolutno kršenje Ustava, najvišeg pravnog akta jedne zemlje. Zatim imate predsednika koji je zaista “predsednik margarin”, jer se u sve meša. On sprovodi jednu vrstu pravnog nasilja pre svega, pa odlučuje koji će se zakon usvajati, kakve će se presude donositi. I taj njegov obrazac ponašanja zatim usvaja ta piramidalna struktura koju je on namestio, njegovi najbliži saradnici i onda se dalje prenosi kroz celokupno društvo”, kazao je Savo Manojlović.

Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti / Foto: Valjevska posla

Manojlović je naglasio da građani pojedinačno i kolektivno treba da se organizuju i da se mirnim, demokratskim sredstvima i kroz borbu za struku izbore za svoja prava.

“Mislim da se stvari mogu promeniti na izborima, ali da bismo stigli do legitimih i demokratskih izbora moramo vratiti trenutno bezustavno stanje u neku vrstu normale. Apsolutno je potrebno bojkotovati izbore dok se ne obezbede elementarni uslovi. Naravno da treba ići u izbornu utakmicu i vlast se može pobediti samo na izborim. Uvek vlast u toj utakmici ima nešto povoljniju poziciju, ali ovde se traži da se učestvuje u izbornoj utakmici gde će, da se izrazim metaforički, za jedne važiti pravila američkog fudbala, a za druge onog kontinentalnog, i pritom će povremeno ljudi moći da ulaze sa bejzbol palicama i da disciplinuju protivničke igrače”, rekao je Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Sa tribine “Razgovori pod lipom” na temu “Zakonodavna i sudska vlast u službi izvršne / Foto: Valjevska posla

Prema rečima Vladimira Gajića, advokata i predsednika Pravnog saveta Narodne stranke, princip podele vlasti, koji je ustanovljen još u 17. veku i na osnovu koga su se izgradila moderna demokratska društva, faktički nikada nije uspostavljen u Srbiji, sem u kratkom periodu posle 1903. godine do I svetskog rata.

“Mi od 1945. godine u kontinuitetu živimo u neslobodnom društvu. Nikada nismo imali tu idealnu podelu vlasti na kojoj se zasniva vladavina prava. Sudsku vlast nikada nismo imali, a da ne govorim o tome da nismo nikada imali nezavisan sud. Bojim se da je to ušlo u genetski kod srpskom narodu. To je veliki problem i ne znam da li za njega postoji lek da bismo se mi kao društo izlečili”, rekao je Gajić.

Vladimir Gajić, advokat i predsednik Pravnog saveta Narodne stranke / Foto: Valjeska posla

Za Vladimira Gajića, ustavno-pravni položaj i demokratsko društvo u Srbiji su privid, kao i sve ono što treba da predstavljaju institucije vladavine prava. Prema njegovim rečima, stvari će krenuti nabolje kada se budemo izborili za slobodu i pravdu i kada profunkcioniše nezavisni tužilac.

“Vučić je najbolje od svih svojih predhodnika shvatio da treba da stavi pod kontrolu pravosuđe, koje ne sme da pisne. Vi danas imate samo troje sudija i dvojicu tužioca koji javno smeju nešto da kažu, i svi oni su na meti. To je sramota”, naglasio je Vladimir Gajić, advokat i predsednik Pravnog saveta Narodne stranke.

Gajić je kazao da je u određenoj meri problem našeg društva nedovoljna zainteresovanost građana da žive u poretku u kojem vlada vladavina prava. Kao najveći problem istakao je neznanje, odnosno život u društvu u kojem se od osnovne škole pa nadalje ljudi uče da slušaju, a ne da misle, što je sistemski problem.

 

 

Autor: Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training 2005 bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao honorarni saradnik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva” i “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje”, koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 3 godine.