Ove godine, u periodu od 7. do 14. jula osam valjevskih srednjoškolaca boravilo je sa profesorkama nemačkog jezika, Dušicom Rajevac i Gretom Petrešin Gojković, u Pfafenhofenu, a nešto kraće, do 11. jula, u ovom bavrskom gradu boravilo je i 15 članova hora Valjevske gimnazije sa profesorkom nemačkog jezika, Ivanom Vitorović, i profesorom muzičke kulture, Markom Tomićem. Ovime je nastavljena lepa saradnja koju je pre tačno četvrt veka uspostavljena sa Udruženjem ,,Prijateljstvo sa Valjevom”.
“Postoji dosta organizacija i udruženja koji su ljudima u našoj zemlji pomagali za vreme bombardovanja, ali Udruženje ,,Prijateljstvo sa Valjevom”, osnovano 16. jula 1999. godine, je jedinstveno ne samo po tome što su svoje akcije nastavili i nakon završetka Nato agresije na našu zemlju, već i po tome što pored mnogobrojnih humanitarnih akcija i kulturne i privredne saradnje već 25 godina svake godine organizuje jednonedeljni boravak naših srednjoškolaca u Pfafenhofenu, koji su smešteni u porodicama i za koje je organizovan bogat, poučan i interesantan program. Na taj način do sada je preko 400 naših srednjoškolaca, koji uče nemački jezik, imalo priliku da budu gosti Udruženja. Mudra je bila odluka naših prijatelja da se na samom početku ugoste omladinci, neiskvarena mlada bića, lišena politike i bilo kakvih predrasuda, kulturni i vaspitani, jer su oni bili i ostali pravi ambasadori naše zemlje i našeg naroda. Svaka grupa svojim odličnim ponašanjem „ostavi“ pozivnicu za narednu grupu”, navela je profesorka nemačkog jezika Dušica Rajevac.
Predsednik Udruženja Bernd Dušner upoznao je valjevsku delegaciju sa tamošnjim obrazovnim sistemom, privredom, tradicijom, kulturom, načinom ophođenja prema prirodi i životnoj sredini, o kojoj veoma vode računa. Pored Pfafenhofena, organizovani su im obilasci Nirnberga i Minhena, a porodice kod kojih su bili smešteni članovi hora, organizovali su zasebne obilaske za svoje goste.
“U Nirnbergu smo posetili rodnu kuću čuvenog slikara Alberta Direra, kao i tvrđavu, koja dominira ovim čarobnim gradom. U Minhenu smo se upoznali sa istorijatom glavnog grada Bavarske, a poslednjeg dana našeg boravka imali smo priliku da sami istražujemo grad, obilazimo spomenike i turističke atrakcije, posetimo BMNj muzej, kao i Olimpijski park. Pored posete školi i centra za obuku gde su dobili uvid u njihov dualni sistem obrazovanja, učenici su u Pfafenhofenu posetili i muzej voska, u vlasništvu porodice Hip, koja je vlasnik fabrike za proizvodnju dečje hrane „Hip“. Hans Hip je bio naš vodič kroz postavku koja predstavlja istorijat pravljenja sveća sa originalnim alatima, svećama napravljenih u raznim oblicima i pisanim dokumentima. U prizemlju muzeja se nalazi poslastičarnica, u kojoj je u jednom delu postavljena izložba o porodici Hip i kako je sve počelo sa proizvopdnjom dečje hrane, ali i drugih konditorskih proizvoda. Kao i svake godine grupa (ovaj put obe grupe) je imala prijem kod gradonačelnika, gospodina Toamsa Herkera, koji je za nas izdvojio vreme i u prelepoj svečanoj sali, upoznao učenike sa istorijatom Pfafenhofena, sadašnjoj situaciji, ali i planovima za budućnost. I ovaj put učenici su pored poklona, dobili i ulaznice za bazen. Naš poklon „Na Drini ćuprija“ preveden na nemački (Die Brücke über die Drina) gradonačelniku se veoma dopao naročito zbog simbolike mostova koji spajaju ljude i različite kulture”, otkrila je neke detalje ovog putovanja profesorka Rajevac.
Okrug Pfafenhofen je poznat po proizvodnji hmelja, čak polovina svetske proizvodnje je upravo u ovoj oblasti. U obližnjem gradu Volcahu posetili su muzej hmelja, čija stalna postavka predstavlja načine obrade hmelja od davnih dana pa sve do danas. Kako su im predočili, uzgoj hmelja zahteva i upotrebu velike količine pesticida što štetno utiče na životnu sredinu, naročito na insekte, ali se stanovnici trude da uklone posledice.
„U Pfafenhofenu, ali i u ostalim gradovima u Nemačkoj, možete biti „kum“ i zelenoj površini, maloj, velikoj, drvetu, klupi, igralištu, vaš je izbor. I kao svaki dobar kum, vaš je zadatak da tu zasadite medonosno cveće, seme dobijete u opštini, da ga održavate i da se brinete o njemu. Svaka površina na kojoj je bilo moguće nešto zasaditi je prepuna raznih biljaka na radost pčela i drugih insekata, ali i stanovnika ovog bavarskog grada, koji se svojim građanskim inicijativama bore za zdravu, čistu i uređenu životnu sredinu. Na jednoj zelenoj površini prepunoj raznih biljaka naišli smo na tablu: „Zelena površina u smislu biodiverziteta, zajednički projekat Valjeva i Pfafenhofena za razvoj održivog biodiverziteta.“ Predstavnici garda Pfafenhofena boravili su pre nekoliko godina u našem gradu kako bi stekli uvid u to koje biljke kod nas uspevaju, jer se klima kod njih menja i postaje slična našoj, a sve u želji da očuvaju zdravu sredinu. U Minhenu smo videli izložbu, koja je postavljena u jednom malom parku, posvećenu klimatskim promenama (Der Klimanjandel-Garten), koji kroz mnogobrojne primere pokazuje šta svako može da učini u svom dvorištu radi očuvanja biodiverziteta. Takvo jedno dvorište, koje se nalazi u centru grada, videli smo i kod našeg prijatelja Manfreda Menš Majera u Pfafenhofenu. Primenjujući sva propisana pravila, kao na primer zasad medosnosnog cveća, jedan deo gde trava nije pokošena, suve grančice skupljene na gomilu, staro drvo sa šupljinama, manja vodena površina, njegovo dorište dobilo je sertifikat Priroda u dvorištu“, otkriva nam Dušica Rajevac i dodaje neke zanimljivosti u kontekstu okrenutosti prirodi i zaštiti životne sredine tamošnjeg stanovništva.
„Predlog vladajuće strukture da se u predgrađu napravi industrijska zona, građani su, i pored primamljivih priča o boljem prosperitetu grada, koji bi došao preko poreza novih firmi, novim radnim mestima, najvišim standardima zaštite životne sredine, odbili, jer im je na prvom mestu nenarušena i zdarva životna sredina i koju, kao takvu, žele da ostave svoim potomcima. Osim toga, imaju i dosta litijuma, ali ga ne iskorišćavaju, narod je protiv toga, i njihov glas se čuje“, istakla je profesorka nemačkog jezika.
Na inicijativu i u organizaciji profesora muzičke kulture u tamošnjoj gimnaziji Štefana Daubnera, a uz podršku predsednika Udruženja „Prijateljstvo sa Valjevom“ Bernda Dušnera, po prvi put u Pfafenhofen je otišao hor Valjevske gimnazije koji je sa učenicima tamošnje gimnazije i realne škole nastupio na godišnjem koncertu pod vođstvom profesora Marka Tomića. Hor je ispraćen gromoglasnim aplauzom i ovacijama, a pored zajedničkih numera, za tamošnju publiku akapela su otpevali „Devojko mala“ i himnu Valjevske gimnazije, dok je profesor Tomić, kao iznenađenje večeri, otpevao opersku ariju „O, sole mio“.
„Članovi hora bili su smešteni u porodicama čija deca pohađaju tamošnju Gimnaziju. Svaki dan su imali probe u školi sa horom i orkestrom koji je šest meseci pripremao program. Nakon proba u školi njihvoi domaćini su ih vodili u obilaske, u okolne gradove, muzeje… Na završnom koncertu koji je održan u sredu, 1o. jula, u jednom momentu na sceni je bilo 70 gudača i to je sjajno zvučalo, a nastup naših učenika propraćen je desetominutnim ovacijama. Koncertu je pristustvovao i konzul Kosta Simonović, bio je oduševljen nastupom, ali sve je ostalo na tome, naši učenici nisu imali priliku da se pre ili nakon koncerta sastanu sa njim. Nismo imali ni podršku našeg grada za ovo putovanje, deca su sama sve platila, a predstavljali su i naš grad i našu zemlju na najlepši način. Tokom boravka, organizovali smo i Srpsko veče za naše domaćine, profesor Marko i deca su pevali, profesorke Dušica i Greta donele su našu tradicionalnu hranu (ajvar, čvarci, projara, suve šljive…), a tom prilikom Bernd Dušner je kroz fotografije prikazao 25 godina prijateljstva i uručio zahvalnicu porodici Švarcmajer, koja od samog početka ne samo da prima u goste učenike, već i pomaže u sprovođenju programa“, navela je profesorka nemačkog jezika Ivana Vitorović uz konstataciju da su podjednako dobar utisak ostavili i oni na domaćine, kao što su i domaćini na njih!
„Da biste bolje shvatili koliko je značajno i vredno poštovanja sve ono što naši prijatenji iz Udruželja „Prijatenjstvo sa Valjevom“ rade za nas, zamislite: Čuli ste vest da jednu zemlju, jedan nedužan narod, bombarduju. Sve svoje slobodno vereme koristite samo da biste im pomogli. Pokrećete akcije prikupljanja humanitarne pomoći. Donirate novac. Odlazite na trgove i pričate o nepravdi koja im se nanosi. Pišete članke o njihovoj patnji. Pravite letke koji pozivaju na prestanak bombardovanja. Stajete u njihovu zaštitu iako su svi protiv njih. Iako su označeni kao zločinački narod. Organizujete svake godine posete srednjoškolaca. Ne znate njihov jezik, možda nikada niste bili u njihovoj zemlji o kojoj svaki dan čujete samo najgore stvari, ali ih primate kao najrođenije. Svaki dan im pravite program kao da se radi o najvažnijoj delegaciji. Brinete o njima i za njih kao da su vaša rođena deca. Organizujete im posete školama da ih upoznaju njihovi vršnjaci. Prima ih gradonačelnik i uvek im uruči vredne poklone. Dovodite kulturnoumetnička društva, umetnike, muzičare, književnike, lekare i sportiste da svima pokažete da u toj zemlji žive divni, vredni ljudi, koji nisu ni zašta krivi. Dovodite privrednike i odvodite vaše delegacije u tu zemlju da bi uspostavili saradnju i obnovili privredu. Dajete celog sebe za mir, jednakost i razumevanje među narodima. I tako 25 godina. Sa istom, neiscrpnom energijom. A sada zamislite sebe na njihovom mestu. Da li biste bili spremni da isto učinite kao što već četvrt veka čine naši bavarski prijatelji?“, upitala je Dušica Rajevac, profesor nemačkog jezika.
Foto galerija:
B. M.