Knjige na dar kao čuvari uspomena

Postoje neke knjige koje jednom pročitate i večno ih pamtite, citirate, čak ih kupujete i u”džepnom” izdanju da bi ih uvek imali uz sebe. Tako je i sa određenim vam ljudima, jednostavno su uvek bar u vašim mislima… Zbog toga sinteza uspomene na dragu osobu sa neprolaznom vrednošći knjige deluje poput dodira večnosti. Upravo to je uspela da ostvari profesorka Dušica Rajevac darujući dve knjige Matičnoj biblioteci “Ljubomir Nenadović” u Valjevu.

Dušica Rajevac / Foto: Privatna arhiva

“Bližila se 15. godišnjica smrti moje rano preminule setre, a svaka godišnjica do sada je bila obeležena, između ostalog, i davanjem čitulje u lokalnim novinama, kao naš tradicionalni način da se šira lokalna zajednica seti preminulih sugrađana. Ja sam poželela da to ovaj put učinim na, za mene, smisleniji i svrsishodniji način. Izuzetno sam srećna što su ovaj moj čin naši sugrađani prihvatili i razumeli njegovu suštinu, a to je da delamo i budemo korisni našoj zajednici, i u naše ime i u ime naših bližnjih. Ne moramo da budemo graditelji, pisci ili da imamo mnogo novca da bismo ostavili važna i priznata dela. Svako od nas može u svom mikro svetu svakoga dana da učini nešto korisno za svoje okruženje. Darivanje knjige biblioteci je najlepši način da dopremo do srca mnogih ljudi”, kaže za Valjevska posla Dušica Rajevac.

Profesorka Rajevac je kontaktirala direktorku valjevske Biblioteke, rekla joj svoju zamisao, i to je odmah prihvaćeno.

“Predložila je da mi pošalje spisak knjiga, a da naslov odaberem po svom izboru. Izbor je veoma lako pao na norveškog pisca Karla Uvea Knausgora i njegove knjige “U proleće” i “U jesen”. “U proleće” je napisana u formi pisama koje otac piše svojoj kćerki čije rođenje iščekuje. “U jesen” je sastavljena od kratkih eseja, opservacija i misli o pojedinim životnim stvarima i pojavama, predstavlja opis sveta koji Knausgor predaje kćerki. Simbolika je za mene bila i u sadržaju i u naslovima – rođenje moje setre u jesen i njena smrt u proleće. Zapravo knjige su se same odabrale. Ljubazne bibliotekarke su me zamolile da napišem posvetu. Napisala sam: “Za pokolenja. Za uspomenu na Radu (1961-2006). Porodica Rajevac”. Bilo je i emotivno i svečano, srce mi je bilo puno”, objašnjava naša sagovornica.

DARIVANJE KNJIGA JE NAJLEPŠI PUT DO SRCA

“Moja sestra imala je tu sudbinu da se, nakon što je rođena kao zdrava beba, razboli i život provede kao osoba sa posebnim potrebama, kako bismo se današnjim rečnikom izrazili, a ona je našu porodicu, za tih 45 godina koliko je bila sa nama, oplemenila i osnažila, učinila nas boljim osobama”, priseća se Dušica Rajevac.

“Roditelji su mi od malih nogu usadili ljubav prema knjizi, čitanju i lepoj reči. Naša kućna biblioteka je velika, a s obzirom na to da predajem nemački jezik ima i dosta naslova pisaca nemačkog govornog područja. “Ostati ravnodušan prema knjizi, znači lakomisleno osiromašiti svoj život” – reči su našeg nobelovca Ive Andrića, ali uviđam da mlađe generacije veoma malo čitaju. Samo lektiru, a i to ako baš moraju. Radim u školi i to se lako primeti. Način njihovog izražavanja pokazuje jezičko siromaštvo. Ranije su generacije imale svoju omiljenu knjigu, pesmu, idoli su im bili junaci knjiga… Za moju generaciju je to bio “Stepski vuk” Hermana Hesea. Danas toga više nema, sve je instant i izraženo u sloganima – dve, tri reči najviše. Nadam se da će to predstojeće vreme promeniti. Svako od nas ponaosob bi trebalo da pronđe načina da promeni ono što nam se ne sviđa, jer mi sami smo kreatori naših života i naše budućnosti”.

Foto: Privatna arhiva

NEČIJE MALO ZA NEKOG JE MNOGO

Za kraj razgovora profesorka Dušica Rajevac zaključuje da su svaki dar, kao i sva dobronamerna pomoć, vredni i bitni.

“Mislim da ljude mnogo sputava poimanje da je za dobro delo potrebna velika svota novca. Razmišljaju na primer kako da poklone jednu stvar, nevažno da li je reč o komadu odeće, knjizi, vreći deterdženta, to je malo, a za dve ili više nemaju novca i onda ne poklone ništa. A, to jedno je ogromno naspram tog ništa. Humanitarne licitacije, koje su nažalost zbog nemara države da besplatno leče decu veoma aktuelne (a kojih ima svuda, bila sam iznenađena da ovako nešto i u Nemačkoj postoji), nam pokazuju i uče nas da svako, uz minimalna odricanja, može da bude human i da učini korisnu stvar”, kaže Dušica Rajevac u razgovoru za Valjevska posla.

 

Facebook komentari

About SNEŽANA JAKOVLJEVIĆ KRUNIĆ

Prve uplive u novinarstvo načinila još u školskim sekcijama. Bila član Književne omladine Valjeva, zatim redakcije Omladinskog programa Radio Valjeva, pa Dnevne redakcije, gde radi do privatizacije JIP-a. Za valjevski Napred pisala rubriku "Oni dolaze" o mladim talentima. Bila dopisnik italijanskog časopisa Kolumbo, izdanja za Srbiju. Godinama rado sarađivala pri ostvarivanju Tešnjarskog glasonoše beležeći kulturno - socijalna zbivanja jednog od najlepših letnjih festivala, kao i "Valjevskog Jazz Festivala". Vodila novinarsku radionicu u Centru za kulturu. Smatra da je u nekim sredinama iluzorno razmišljati o karijeri, ali da na bilo kom mestu treba biti društveno odgovoran. Obzirom da je po struci ekonomista za poslove robnog prometa lako uočava kvalitet i voli da promoviše trajne vrednosti, te zbog toga 2017. godine prihvata da piše za Valjevska posla. Supruga sjajnog lika, blagoslovena sa dvoje divne dece.

Leave a Reply