Aktuelnom valjevskom političkom scenom cirkulišu raznolike političke objave i informacije. U moru svega izrečenog za skupštinskom govornicom, na konferencijama za medije, u svakodnevnim saopštenjima za javnost i brojnim izjavama, već ustaljenim po svojoj sadržini i političkom “tempu”, jedna informacija je “ispala” iz “ritma”. Najavljena pauza u političkom životu, koju je Đorđe Milanović objavio na svom Fajsbuk profilu, mnogima je bila iznenađenje, čak i za one upućene u njegov lik, delo i temperament. Tačno pre godinu dana, kao kandidat za gradonačelnika Valjeva na listi SPS-JS sa osvojenih skoro 30% glasova Đorđe Milanović izgubio je izbornu trku za predvodnika grada. Godinu dana kasnije najavio je političku pauzu. U intervjuu za Valjevska posla pojasnio je šta konkretno ta pauza podrazumeva – “kratak predah” ili “zbogom politici”, kao i ko je koga na kraju “izdao” i “prodao”. Iskoristili smo priliku da ga pitamo i kako to “političko pauziranje” utiče na njegovo članstvo u SPS-u, kao i da nam iznese svoje viđenje trenutne političke scene u gradu i situacije u valjevskom sportu za čiji napredak se zdušno zalagao i bio uspešan u tome.
– Pojasnite nam šta konkretno znači ta Vaša odluka da napravite pauzu u političkom životu?
Pauza u političkom životu, ne znači zbogom politici! U politici sam od svoje osamnaeste godine, i s obzirom na to da imam 36 godina, može se reći da sam ove godine stekao političko punoletstvo. U politici se, kao i u životu, vodim emocijom i slušam srce. Neki smatraju da je to za političara mana i problem, a za mene je vrlina, jer kad slušate srce, delate u trenutku, iskreno i bez skrivenih namera. Ta odluka znači kratak predah. Izanalizirao sam što se dešavalo u prethodnom periodu, gde sam grešio, a šta su bili dobri potezi. Sa distance sam sagledao situaciju i izvukao pouke, a sve to će mi samo pomoći da se vratim jači, efiksniji i spremniji za nove izazove!
– Podneli ste ostavku na mesto v.d. predsednika GrO SPS Valjevo, šta se dešava sa Vašim članstvom u partiji?
Moje članstvo u partiji se nijednog jedinog trenutka nije dovodilo u pitanje. Upravo iz tog razloga sam napisa: “Nikoga nisam izdao, ni prodao”, da bi svima bilo jasno da sam tu u SPS-u, da nisam promenio političku opciju! Dalje sam napisao “Da li su mene… nije ni bitno”. Tu sam mislio na mnoge kojima sam iskreno pomagao, rešavao probleme, na koje sam potrošio važan deo sebe i svog vremena, a koji to nisu znali da cene, na one koji su me tapšali po ramenu, a radili suprotno! Ali, to ide njima na čast!
– Zašto politička pauza baš sada i da li je ona vezana za izborni neuspeh?
Mnogo toga se akumulira u čoveku tokom vremena, mnogo toga vas zaboli i zasmeta, ako imate dušu! I o tome bismo mogli dugo da pričamo! Meni je žao što mi Valjevci nemamo sreće sami sa sobom i što trošimo ljude bespotrebno, a kvalitetne ne prepoznajemo u pravom trenutku, kad je najvažnije! Mi smo potrošili u političkom smislu mnogo kvalitetnih ljudi koji su imali ideje, viziju i želju da nešto urade za ovaj grad, navešću kao primer samo neke od njih: profesor Željko Gavrić, David Maksimović, Damjan Cvetković, a tu su ranije i Stanko Ješić, Bora Radojičić… Evo, nismo iskoristili ni volju i želju Đorđa Maleševića da se uključi u politiku… Koliko cenimo naše velikane pokazuje da je grob Ljube Popovića i dalje u korovu i da ga zapišavaju psi lutalice. E, to smo mi dozvolili i treba da nas je sve sramota! Što se tiče izbora, tu sebi zameram par stvari, ali na greškama se uči i svaka škola se plaća. Kampanja je bila jako dobra, oko 10.500 ljudi me podržalo, što je skoro 30% glasova i to je bio odličan rezultat. Ali, imali smo mnogo propusta sa biračkim odborima, biračkim mestima bez predstavnika SPS-a. Sebi zameram to što sam na dva TV gostovanja želeo da budem politički korektan, umesto da budem iskren!
– Kakve su bile reakcije na tu Vašu odluku o političkom pauziranju?
Reakcije mnogih nakon te moje objave bile su za mene zaista neočekivane. Bivao sam zatečen i iznenađen, posebno kada vidim suze u očima onih koji još uvek veruju u mene, koji se nisu libili da dođu na moja vrata i ubeđuju me da moram što pre da se vratim. Pre svega, jako su me iznenadile reakcije Đorđa Milićevića, Branka Ružića, Vlade Zagrađanina i predsednika stranke Ivice Dačića. Njihova podrška i saveti koje su mi dali mi mnogo znače, pogotovo rečenice: “Nema odustajanja i povlačenja, tebe narod voli! Odmori malo i da se vratiš u punom kapacitetu, a mesto predsednika Gradskog odbora te čeka!” Kada u roku od par dana imate pozive od skoro svakog člana partije sa našeg područja, onda znate da drugog izbora i nemate, sem brzog povratka!
– Da li ste razmišljali o posledicama svoje odluke, pre svega po SPS kao partiju, a i vašu buduću političku karijeru?
U glavi su mi ovih dana stalno prisutne reči Milorada Miće Ilića: “Mi smo te odavno izabrali! Život ti neće biti lak, ali to je tvoj jedini put!”. Moje razmišljanje je bilo da li ako napustim politiku izdajem njega?! Svakako da će mi pauza prijati da napunim baterije i pronađem nove motive! Moj motiv je osmeh na licu zadovoljnog čoveka što je asfaltiran put kroz selo, ili što je dobio vodu, javnu rasvetu… i lično sam se radovao svakom metru asfalta, svakom pomaku u komunalnoj infrastrukturi! I to je jedan od razloga što sam raskinuo radni odnos u Gradskoj upravi, gde sam imao sjajne kolege i gde sam već ranije radio. Ali, džabe, mene ne motiviše da kažnjavam, mene motiviše da se u gradu napravi vidljiv pomak. Jednostavno su mi trebali novi izazovi i dobio sam ih!
– Vaša politička pauza može da se shvati kao da možda čekate neka bolja vremena?
Mi nikako da prevaziđemo da nije bitno koja je ko partija, već je bitno ko šta može, zna i hoće da uradi. Tako treba da gledamo jedni na druge! Ubi nas logika u kojoj ljudi polaze od toga kako bi se oni ponašali da su na vašem mestu, pa ako se trudite da nešto dobro uradite i radite to iz srca, oni će odmah reći: “Ko zna zašto on to radi, šta se krije iza toga i kakvu korist ima?” Ja čekam i želim to bolje vreme u kome ćemo svi zajedno, složno raditi za dobrobit grada i države. Tek tada će nam svima biti bolje!
– Šta mislite o trenutnoj političkoj situaciji u gradu i kako biste je opisali?
Predsednik Republike i Vlada Srbije su zaista posvetili veliku pažnju Valjevu. Brze trake napreduju, radi se put kroz Industrijsku zonu, imamo potpisan ugovor o dolasku nemačkog investitora, a napreduju ubrzano i radovi na putu od Divčibara ka Krčmaru, što je jako bitno za razvoj ove turističke destinacije. Ali, smatram da se sa nivoa lokalne vlasti i lokalnih projekata stvari dosta sporo odvijaju. Nekada se zameralo gradonačelniku Stanku Terziću što je imao između 400 i 500 miliona dinara na računu budžeta grada, a tada se mnogo toga radilo na lokalnoj komunalnoj infrastrukturi. Sada bi neko opet mogao da kaže da se sredstva gomilaju na računu, a da posle godinu dana nema gotovo nikakvih radova i investicija sa lokalnog nivoa. Ono što je primetno je odsustvo ideja i inicijative lokalne vlasti. I to su stvari koje bole i koje ne možete da ne vidite. Dom zdravlja se rekonstruiše dve godine, tržnica ili pijaca na Divčibarama još uvek nije završena i stavljena u funkciju, nedopustivo dugo traje rekonstrukcija DFK Partizan, rekonstrukcija terena na Zdravljaku traje godinama. Sve ostalo stoji ili je u magli! To su Hala sportova, zgrada socijalnog stanovanja u Kolubari 2, zgrada Napreda u centru grada, Dom vojske, stara Šesta škola, zgrada hotela Jablanica, gerontološki centar, zatvoren bazen, akva park. Neophodna je rekonstrukcija i modernizacija valjevske bolnice, nemamo moderne stadione kao ostali gradovi, vrlo malo se radi na asfaltiranju seoskih puteva, ništa ne radimo po pitanju seoskih domova i zadružnih zgrada, nismo rešili pitanje uključenja bušotina na Divčibarama u sistem vodosnabdevanja, lokalni putevi na Divčibarama su u katastrofalnom stanju! Rezervoar i crpna stanica Carić, a samim tim i Divlje Brdo, deo Zlatarića i Bukovice još nisu pušteni u rad, iako je završena izgradnja još u oktobru prošle godine! Takođe, mi ne da nemamo apoteke u većim seoskim centrima, već je i Apotekarska ustanova i dalje bez rešenja, a dugovi rastu! “Polet” je u konstantnim problemima, ali se ništa nije preduzelo po pitanju njegovog spajanja sa “Vidrakom” ili “Agrorazvojem”. Zar niko ne može da se seti i da uzme malo farbe i osveži Novu pijacu, makar ograde da premaže?! Takođe, grad mora da pomogne “Vodovodu”, gde su na višestruko veće troškove prihodi sve manji. Cena struje, koja je najveća stavka u poslovanju “Vodovoda” je znatno povećana, kao i cena materijala. “Krušik” je prestao sa plaćanjem, a cena vode godinama se nije menjala. Ukoliko se cena vode ne uskladi sa realnom i ne nađe rešenje, “Vodovod” će se naći u problemu! Grad nije izdvojio sredstva za neku značajniju izgradnju i rekostrukciju, odakle bi “Vodovod” kroz zaradu na tim poslovima, mogao da dođe do sredstava. Ko kaže da je situacija u Valjevu dobra, taj nije iskren!
– Kako komentarišete situaciju u valjevskom sportu, s obzirom na to da ste u prethodnom periodu bili vrlo aktivni i da su klubovi u kojima ste bili u upravi postizali sjajne rezultate?
Situacija u valjevskom sportu je takođe jako loša i tu grad mora da postavi jasne ciljeve šta želi da ostvari! Fudbalski klub Krušik Budućnost se po ko zna koji put seli u četvrti stepen takmičenja! Takođe, vi više ne možete da poredite sadašnju Prvu ligu u košarci i vaterpolu sa nekadašnjom, jer sada postoje regionalne lige i to prvog i drugog stepena. Smatram da Valjevo kao grad zaslužuje da ima košarkaškog predstavnika u ABA ligi. Vaterpolo vode entuzijasti, koji su napravili sjajne rezultate i oni moraju dobiti maksimalnu podršku. Klub malog fudbala RB 014 je ušao u najviši stepen takmičenja i pošto nije bilo razumevanja, klub je ispao iz lige, u odbojci je muški OK VA 014 stigao do Super lige, imali ste prenose na RTS-u iz našeg grada, gostovali Zvezda, Partizan, Vojvodina, ali razumevanja opet nije bilo, a pri tome je klub imao više reprzentativaca u mlađim selekcijama! Muški rukometni klub je vegetirao sa sredstvima koja su ispod minimuma iako je imao talentovanu generaciju, koju je trebalo podržati i od toga napraviti kostur za godine koje dolaze. Bokserski klub je organizovao pojedinačno prvenstvo Srbije za elitu, pa pojedinačno prvenstvo za pionire, kadete i juniore, učestvovao u Regionalnoj ligi – naš grad je reprezentovan na teritoriji cele bivše Jugoslavije, imali smo prenose na Arena sportu, punu Halu, a napokon je osvojena i titula šampiona Srbije. Klub je renovirao salu za treninge, međutim umesto da se ispoštuje zaključak Skupštine grada i klubu isplati nagrada, klubu je u raspodeli sredstava opredeljeno samo 1.4 miliona dinara, što je dovoljno za 11 meseci za angažovanje dva trenera i tehničkog lica. Mislim da grad mora da ima svog domaćina, koji mora i kada je sport u pitanju da se tako postavi i da pre svega sedne sa predstavnicima svih sportskih klubova, da se postave petogodišnji ciljevi u svakom sportu i da se na osnovu toga odredi koliko sredstava će se obezbediti iz budžeta grada, a koliko će se obezbediti iz spoznorstava od lokalnih privrednika. Svi oni su lokal patriote i mislim da ukoliko ih uvažite da će oni višestruko vratiti ovom gradu!
– I za kraj da završimo sa “svežom” temom, da li je tačno da ste bili protiv učešća SPS-a na juče održanim izborima za članove Seveta mesnih zajednica?
Izbori za mesne zajednice bi trebalo da budu građanski, a ne partijski! Tačno je da sam protiv učešća na izborima za mesne zajednice, jer su oni potpuno izgubili smisao i svode sa na puko zamajavanje naroda, a sa druge strane, koja je svrha ako idete na te izbore, a pri tome nemate predstavnike u biračkim odborima i u gradskoj Izbornoj komisiji? Ja se zalažem za organizovanje zborova građana po mesnim zajednicama, gde bi bili prisutni gradonačelnik i kompletno rukovodstvo grada, koji bi saslušali predloge građana i na osnovu čega bi se pravio predlog budžeta i plan komunalne gradnje. Ukoliko zborove držite u avgustu i oktobru, stižete sve na vreme kada je u pitanju budžet grada i kada su u pitanju planovi i programi poslovanja!