LOKALNI FRONT: Javna rasprava o kvalitetu vazduha u Valjevu nužna i neizbežna!

Udruženje građana “Lokalni front Va”, na konferenciji za novinare, pozvalo je Valjevce da u petak, 30. decembra, u 09.30 časova, dođu ispred zgrade Gradske uprave i daju svoj potpis za organizovaje javne rasprave o kvalitetu vazduha u našem gradu. Javna rasprava je, prema aktivistima Lokalnog fronta, nužna i neizbežna, a problem aerozagađenja neće rešiti niko drugi do sami građani. Stavljanjem potpisa, kojim se traži održavanje javne rasprave, pokazujemo da nam je stalo, da shvatamo problem i da tražimo rešenje za aerozagađenje, rečeno je između ostalog na konferenciji za medije Lokalnog fronta.

Da Valjevo Prodiše

Sa konferencije za medije Lokalnog fronta Va

“Valjevo jeste najzagađeniji grad u Srbiji. Ovako važno životno pitanje ne sme se gurati pod tepih. Zato nam je nužna, i neizbežna javna rasprava o tome šta su do sada radili službenici Grada, službenici građana. Službenici koji primaju platu da bi nas štitili od zagađenja. Kada ta javna rasprava otkrije šta jeste, a šta nije urađeno, znaćemo šta je sve još pred nama. Prvi korak načinićemo u petak. Stavite prst na čelo i duboko udahnite. Vazduh koji dišemo isti je za sve, zar ne?” – rekao je Ljubomir Radović, aktivista Lokalnog fronta i nezavisni odbornik u Skupštini Grada.

Radović je istakao da je zaštita životne sredine goruće je pitanje za građane našeg grada, koji se “guše i trpe posledice veoma zagađenog vazduha” i osvrnuo se na “katastrofalno izvršenje” budžeta Grada za 2018. godinu na pozicijama opredeljenim za zaštitu životne sredine. “Gledamo poreske prihode na ime ekološke takse koji iznose 25.439.758,98 dinara. Gde se odliva toliki novac? Cifre opredeljene u planu i programu se sramotno izvršavaju, nema nikakvih konkretnih rezultata vidljivih građanima Valjeva. To pokazuje svu neozbiljnost i nesposobnost gradskih službenika. Za zaštitu životne sredine opredeljeno je budžetom 123.700.000,00 dinara. Utrošeno je, do poslednjeg kvartala, 54.393.306,93 dinara. Od toga je za upravljanje otpadom planirano 92.200.000,00 dinara, potrošeno 39.738.620,95. Ima li ovde negde vazduha da Valjevo prodiše? Nema. Za istraživanje i razvoj zaštite životne sredine opredeljeno je 27.100.000,00 dinara. Potrošeno je za devet meseci 14.654.685,98 dinara. Da li se možda istraživanja takve vrste vrše u novembru ili decembru na temperaturama u minusu? Na još jednoj poziciji vezanoj za zaštitu životne sredine opredeljeno je budžetom 3.400.000,00 dinara. Izvršenje? Nula.” – precizirao je iznoseći cifre Radović.

Da Valjevo Prodiše

Ljubomir Radović, aktivista Lokalnog fronta Va i samostalni odbornik u Skupštini Grada Valjeva

On je podsetio da Skupština Grada u martu ove godine nije usvojila njegov predlog da se priredi javna rasprava o izvršavanju obaveza gradskih službi iz Zakona o zaštiti životne sredine, iz Plana kvaliteta vazduha 2015-2021 i Plana zaštite životne sredine. “Plan kvaliteta vazduha i Plan zaštite životne sredine zvanični su akti Grada Valjeva, objavljeni su u Službenom glasniku broj 17 u novembru 2016. godine i jasno su odredili aktivnosti koje, između ostalog, treba da preduzmu gradske i druge službe po ovom pitanju. Službenici ovog grada, na žalost svih građana Valjeva, za skoro tri godine, nisu ozbiljno ni načeli obaveze preuzete Planom kvaliteta vazduha i Planom zaštite životne sredine. Aerozagađenje je problem svih nas, šta god voleli, šta god mislili”, naglasio je Ljubomir Radović na konferenciji za medije Lokalnog fronta Va.

Da Valjevo Prodiše

Ivan Milovanović, takođe aktvista LF, rekao je da je Valjevo u subotu, 24. novembra, prema podacima nekoliko evropskih agencija za merenje kvaliteta vazduha, bilo najzagađeniji grad u Evropi. On je naglasio da kao građani imamo pravo da znamo šta udišemo i da li je to štetno po zdravlje, kao i da imamo pravo da znamo ko nas i čime truje. “Narodna skupština Republike Srbije je 12. maja 2009. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Arhuske konvencije, čime je konvencija uključena u pravni sistem Srbije. Ona sadrži tri grupe pravila koja naglašavaju prava građana: pravo na dostupnost informacija o životnoj sredini, pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini i  pravo na pristup pravosuđu ako su prva dva pravila uskraćena. Od 2012. godine se prati se kvalitet vazduha i pojava suspendovanih PM10 čestica u gradu Valjevu. Od 2013. godine pa na ovamo, vazduh u gradu Valjevu je najlošijeg kvaliteta i spada u treću kategoriju, odnosno svrstan je u kategoriju prekomerno zagađenog  vazduha. Maksimalne dnevne vrednosti koncentracije PM10 u Valjevu nezadrživo rastu: sa 345 mikrograma po kubnom metru vazduha u 2012. godini, na 386 u 2013. i 448 u 2014. godini. Pretprošle godine taj broj bio je 665. Prošle godine oborili smo rekord Srbije sa 806 mikrograma po metru. Dopuštena granična vrednost je 50. Koliko ćemo još neslavnih rekorda oboriti u ovoj godini?” – upitao je Milovanović i podsetio da je u skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti vazduha lokalna samouprava, u kojoj je vazduh lošeg kvaliteta, tj. spada u treću kategoriju, obavezna da donese Plan kvaliteta vazduha, kako bi se popravio kvalitet vazduha i postigle ciljane vrednosti utvrđene Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Da Valjevo Prodiše

Ivan Milovanović, aktivista Lokalnog fronta Va

Kako je kazao, Plan kvaliteta vazduha za Valjevo izrađen je krajem 2015. godine i ne sprovodi se. Grad Valjevo nema ni registar zagađivača životne sredine što je Vlada Republike Srbije definisala posebnom Uredbom (član 75. stav 3), tako da se ne zna ko su zagađivači u gradu niti odakle krenuti da se zagađivanje smanji.

“Znamo da Gradska uprava od Zavoda za javno zdravlje nije zahtevala da se ove godine meri koncentracija PM10, iako akcioni plan iz 2015. godine zahteva obavezno i redovno merenje ovih čestica. Tehnički uslovi za to postoje i ovo merenje bi koštalo gotovo smešnih 300 ili 400 hiljada dinara. Zašto građani Valjeva plaćaju ekološku taksu? I zašto se taj novac ne troši na rešavanje problema zagađenog vazuha? Da li je kvalitet vazduha problem koji se rešava u uskom partijskom krugu koji je osvojio većinu na poslednjim izborima? Da li možda većina diše bolji vazduh od manjine? Ili obrnuto? Nije ovo, svakako, pitanje političke pripadnosti. Ovo je pitanje za sve Valjevce. Pitanje opstanka. Shvatanje opasnosti koja lebdi oko nas.” – zaključio je ovaj aktivista Udruženja građana Loklani front Va.

Autor: Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training 2005 bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao honorarni saradnik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva” i “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje”, koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 3 godine.