MATEJA POPOVIĆ. “ŽELIM DA BUDEM PROFESIONALNI KOŠARKAŠ!”

Veliki osmeh na licu i košarkaška lopta u rukama su dve stvari koje uvek idu zajedno kad se pomene Mateja Popović, četrnaestogodišnjak iz Kolonije i sigurno najmlađi basket „gastarbajer“ iz Valjeva. Izuzetno talentovani Mateja je posle godinu dana provedenih u italijanskoj košarkaškoj akademiji „Nekst step“ iz Rapala u blizini Đenove, napravio još jedan korak napred u svojoj karijeri potpisavši ugovor sa poznatim klubom iz Pistoje, članom Serije A gde će igrati kao stariji pionir. Susret sa ovim simpatičnim dečakom na terenu „Studenta“ dan pre nego što je sa roditeljima trebalo da krene za Italiju, ogromna ljubav za košarkom, neuobičajena zrelost za njegove godine i neverovatna odlučnost kad je u pitanju cilj u životu, prosto osvajaju sagovornika. Na pitanje da li se uželeo treninga i Italije, bio je više nego jasan: „ Jedva čekam. U Valjevu sam od maja, trenirao sam i ovde individualno ali jedva čekam da idem Italiju i krenem sa radom u Pistoji, u novom klubu“.

Mateja je rođen 2010. godine a košarkom je počeo da se bavi u Metalcu od svoje osme godine kod trenera Ilije „Ikice“ Ilića. Mada ga je kao i sve klince u početku više privlačio fudbal, poseta jednoj ligaškoj utakmici Metalca u Valjevu 2018. godine, na njega je ostavila dubok utisak i potpuno promenila njegove želje u životu: „ Bila je to utakmica između Metalca i Dunava. Video sam veliku borbu dva profesionalna tima i Đukana Đukanovića čija me upornost i želja za pobedom oduševila. Tada sam pomislio da bih i ja voleo da se nađem na terenu i da jednog dana budem u sličnoj ulozi.“ – rekao je Mateja o tome kad je prelomio da će biti profesionalni košarkaš, sa uobičajenim osmehom i pogledom prema obližnjem košu gde su neki njegovi vršnjaci igrali basket. „ Ja želim da budem profesionalni košarkaš!“ – ponovio je još jednom šta je njegov cilj u životu.

Stvari su posle toga krenuli svojim tokom a posetioci na utakmicama Metalca u Valjevu su često mogli da zapaze čigrastog sitnog dečkića sa crnim očima koji se trudio da pokaže svoje košarkaške kvalitete pokušavajući neumorno da proturi loptu kroz obruč. Već na prvim treninzima u Metalcu se videla velika volja malog Mateje i pokreti koji su odavali neskriveni talenat. Put ga je potom odveo u školu košarke Feniks iz Valjeva gde je sin Rajka i Radmile Popović nastavio da napreduje velikim koracima. I, pošto živimo u vremenima kad se starosna granica talentovane dece za brojne skaute koji ih prate, značajno spustila u odnosu na ranije doba, ime Mateje Popovića se našlo u rokovnicima lovaca na talente. Brigu o karijeri talentovanog dečaka u dogovoru sa roditeljima preuzeo je menadžer Nemanja Živanović.

Događaji koji su umnogome promenili prioritete u porodici Popović kad je Mateja u pitanju, desili se prošle godine u leto. Prvo je Mateja individualno radio sa Mihailom Počekom, nekada sjajnim plejmejkerom Metalca, potom trenerom prvog tima valjevskog prvoligaša koji je odličan demonstrator i koji je talentovanom dečaku polako otvarao vidike i pokazivao tajne igranja na „kecu“. Talenat malog Mateje je već privlačio pažnju najboljih srpskih klubova i brojnih skauta koji tumaraju po zemlji Srbiji a sve je dobilo neočekivani epilog. „ Dobili smo jednog dana poziv od Nemanje Živanović da se Mateja hitno pojavi u Omni Centru pošto žele da ga vide određeni skauti. Otišli smo tamo, ljudi su videli Mateju i ono što on može na terenu i na tome se završilo. Potom smo porodično otputovali na more kad smo dobili poziv od Živanovića da je sve sređeno i da bi Mateja trebalo da odmah ide u Italiju. Bilo je to veliko iznenađenje za suprugu i mene jer je Mateja imao 13 godina a puštati dečaka u tom uzrastu da se odvoji od porodice, bilo je vrlo delikatno. Usledili su brojni razgovori, prvo u porodici a potom i sa menadžeroma šta i kako dalje. Nije bilo lako doneti jednu takvu odluku. Na kraju smo ipak odlučili da pustimo sina ali da prethodno odemo u Italiju i vidimo o čemu se radi. Prvo smo obišli košarkaški kamp u malom mestu Basano del Grapa, potom je i Firenca bila u igri da bi na kraju međunarodna akademija „Nekst Step“iz Rapala kraj Đenove ponudila dečaku ugovor koji smo posle dosta razmišljanja prihvatili ne želeći da sprečavamo Mateju u njegovim željama vezanim za košarku.“ – reči su Rajka, Matejinog oca koji je i sam igrao košarku.

Mateja se brzo uklopio, pored znanja engleskog počeo je da uči i italijanski i u tome je odlično napredovao. Upisali su ga u sedmi razred osnovne škole ali ono što je najvažnije za njega, bila je činjenica da je najzad mogao da se potpuno posveti košarci. Cela porodica Popović je stigla sa njim u Rapalo, tata, mama i starija sestra. Kad su se tata i sestra vratili, ostala je mama Radmila da sa Matejom bude prvih mesec dana. U ekipi pionira u kojoj je igrao, bilo je imena iz celog sveta. Opisujući svoj boravak u akademiji „Nekst Step“, Mateja kaže: „ Lepo su me primili. Imao sam odlično društvo jer su bili dečaci iz svih delova sveta. Trener nam je bio Crnogorac Raša Dabović a moj najbolji drugar bio je Vedran Mitrevski iz Makedonije. Treninzi su bili naporni, često dva a ponekad i tri puta dnevno. Brzo sam se uklopio i postao najbolji strelac. Bilo je puno uspeha i igranja u Evroligi. Na kraju smo prošli region, onda smo u finalu savladali neku školu iz Rima i osvojili pehar. Ušili smo i u prvu ligu.“

Na opasku da iako igra na mestu plejmejkera, voli puno da šutira, Mateja sa širokim osmehom potvrđuje. „Tako je. Privlači me koš. U početku sam se ograničavao na ulaze ali kasnije sam shvatio da imam dobar šut i počeo sam sve više da šutiram iz daljine. U Italiji je jača konkurencija nego u Srbiji.“ Mateja zna vrlo dobro da će u Pistoji biti drugačije, izazovi su veći ali se on ne boji ničega posebno kad je lopta u njegovim rukama. Na kraju je otkrio neke svoje tajne i rekao: „Igrač koji me oduševljava je Miloš Teodosić, ko ne be voleo da bude kao on! Više me privlači evropska košarka. U NBA, moj tim je Denver ne samo zbog Nikole Jokića već i zbog Rasela Vestbruka koji je odličan košarkaš. Ipak, navijam samo za jedan klub a to je Metalac!“

Sam u belom svetu sa jasnim ciljem šta želi. Čeka ga trnovit i neizvestan put do njega. Poželimo ovom talentovanom i upornom dečaku da ostvari sve svoje snove.

Sreten Pantelić