“Očekivana šteta od Projekta Jadar daleko prevazilazi moguću korist!”

Nakon Loznice, sinoć je u Valjevu održana tribina “Zašto se neće kopati?” i to je druga po redu tribina koju je organizovao Cantar za lokalna pitanja sa namerom da stručnjaci razgovoraju sa građanima o opasnostima i štetnosti Projekta Jadar i rudarenja Rio Tinta. Na tribini su govorili profesor Biološkog fakulteta u Beogradu dr Bojan Mitić, prof. dr Milan Bjelica sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i advokat Jovan Rajić, tako da su prisutni građani Valjeva imali priliku da sa biološkog, inženjerskog i pravnog stanovišta čuju argumente i stavove zašto Projekat Jadar ne sme biti realizovan i zašto od njega treba da se odustane. “Došli smo ovde, jer želimo da budemo na vašoj strani, na pravoj strani”, poručili su govornici Valjevcima na tribini.

Dr Bojan Mitić, redovni profesor Biološkog fakulteta u Beogradu napomenuo je u izjavi za medije da je na tribinu došao da govori kao biolog, kao profesor fakulteta, ali i kao čovek koji je zainteresovan da živi u zdravoj sredini i da mu deca ovde zdravo odrastaju. On je podsetio na studiju koju su 2021. godine uradile njegove kolege, a koja govori o štetnim posledicama rudarenja Rio Tinta u dolini Jadra, napominjući da je na nedavnoj sednici Naučno-nastavnog veća Biološkog fakulteta potpuno jednoglasno i nedvosmisleno data podrška tom izveštaju i radu kolega od pre tri godine.

“Ovde govorimo o problemu jeftinog rudarenja. Oni su došli ovde i dolaziće zbog toga što je ovde jeftina radna snaga, niska rudna renta i što ne postoji preterano razvijeno ekološka svest. Tu nije problem litijum, na stranu to što mi govorimo o najviše 1% svetskih rezervi koje ne mogu rešiti problem klimatskih promena. Možda mogu problem rešiti trenutno, problem nemačke automobilske industrije, ali u ovoj zemlji to je svega nekoliko desetina miliona evra koristi koliko možemo imati, a šteta je daleko, daleko veća. Mi tamo govorimo o nekoliko stotina biljnih ili životinskih vrsta, od kojih je recimo oko 150 pod zaštitom, ili strogom zaštitom države. Ako bi se nulta studija biološke raznovrstnosti uradila, mi bismo ovde verovatno govorili o stotinama, možda čak i o hiljadama vrsta, pri čemu nijednog trenutka ne treba da zaboravimo čoveka. Narušavanje biološke raznovrsnosti i zagađenja životne sredine, pre ili kasnije bi se kao bumerang vratilo građanima”, kazao je dr Mitić.

Prema njegovim rečima, glavna opasnost nije litijum, već ostali elementi – metali, teški metali i metaloidi koji bi se neadekvatno čuvali.

“Čuvali bi se u džakovima, odnosno u tim tzv. pogačama, koje bi bile omotane plastičnom folijom debljine 1,5 ili 2 milimetra, koja se može lako probušiti. A, to bi dovelo do curenja svih tih štetnih materija, nus proizvoda tehničko-tehnološkog postupka, koji su ili kancerogeni ili teratogeni. A, brojevi kada su u pitanju različiti maligniteti u ovoj zemlji nikako nisu dobri. Pogledajte kako izgleda Bor. Borska reka je jedna od najzagađenijih reka u svetu, gde je koncentracija arsena, jednog od najopasnijih metala, višestruko veća od dozvoljenih limita. A, slična situacija je bila pre par godina kada je rađena studija hrabrih kolega sa Univerziteta koja je pokazala da su koncentracije istog tog elementa višestruko veće nizvodno, 20 kilometara od budućeg rudnika”, naglasio je dr Bojan Mitić.

Prof. dr Milan Bjelica sa Elektrotehničkog fakulteta istakao je da očekivana šteta od Projekta Jadar daleko prevazilazi moguću korist. Prema njegovim rečima, litijum je sada na međunarodnim berzama na istorijski najnižem nivou cene i bakar je trenutno skuplji od njega.

“Dakle, nema argumenta u prilog tvrdnji da se očekuje ekonomska dobit od rudarenja litijuma u ovom trenutku. Smatram da je bolje sačekati kada budu druge tehnologije uznapredovale, kada će litijumu značajno porasti cena”, rekao je prof. dr Bjelica.

Bjelica je takođe ukazao da je tehnologija litijumskih akumulatora i litijumskih superkondenzatora za električna vozila već doživela svoj zenit i da će po prirodi stvari sada ići u opadanje.

“Zašto ulagati u tehnologiju koja će ići ka svom na zalasku? Zar nije bolje ići na druge tehnologije izvora i skladišta energije? Zar nije bolje razmišljati u pravcu nekih pristupnijih i ekološki prihatljivijih materijala? Očekuje se da će za nekih 50-ak godina tehnologija nuklearne fuzije, kao dosta prihatljivijeg izvora energije, toliko uznapredovati, da će tu litijum biti potreban kao veoma važan strateški materijal, pa zar nije bolje onda da sačuvamo svoje rezerve litijuma za tih 50 godina, nego da ga sada potrošimo na tehnologiju koja je na zalasku. Zbog svega toga, i kao građanin, smatram da treba sačuvati rezerve pitke vode i plodnu zemlju, i zbog toga sam protiv rudarenja litijuma”, kazao je prof. dr Bjelica.

Adokat Jovan Rajić, istakao je da postoje dve grupe problema koje govore o tome da Projekat Jadar ne može da bude sproveden u skladu sa propisima ove zemlje i da niko ne može da garantuje ekološke standarde koji su neophodni.

“U Srbiji imamo jednu prilično lošu situaciju sa stranim investitorima koji ovde rudare. Država ih ne tera da primenjuje propise ove zemlje, ne postoje nikakve sankcije, inspekcijske kontrole, ne postupa se po krivičnim prijavama protiv njih, ne postupa se po zahtevima za vanredne inspekcijske nadzore protiv njih, dakle, investitori imaju slobodu da rade praktično šta žele. Drugi problem je sam Rio Tinto i sprovođenje procedura i propisa u prethodnom periodu otkad je ta kompanije ovde prisutna. S jedne strane imamo to cepkanje jednog integralnog projekta na više manjih, kako bi se značaj te studije procene uticaja na životnu sredinu umanjio. S druge strane, kako bi se taj projekat predstavio manje rizičnim nego što zapravo jeste,  imamo investitora koji telefonski, bukvalno, produžava rokove za dostavljanje dokumentacije, o čemu postoje pisani dokazi. Imamo skandaloznu presudu Ustavnog suda kojom je praktično taj Projekat nastavljen, koja je nezakonita s jedne strane, a koja s druge strane zapravo govori o tome da se sudije nisu potrudile da se udube u problematiku kako bi barem pristojno obrazložili svoju odluku”, ukazao je Jovan Rajić.

Rajić je posebno istakao da nije dovoljna samo institucionalna borba!

“Ja kao pravnik, kao legalista, moram da verujem u procedure, institucije i sve ostalo, ali smatram da je dosadašnja praksa pokazala, naročito za projekte ove vrste, za koje je država i sam vrh ove države zainteresovana da se poguraju i da prođu pošto poto, nije dovoljna samo institucionalna borba. Neophodna je sinergija i aktivista i ljudi sa terena, sa lokala, i naravno pravni put koji mi zastupamo i kojim se mi vodimo, ali poštovanje zakona u ovoj zemlji i očekivanje da će institucija da rade svoj posao postalo je iluzorno”, poručio je Jovan Rajić.

U drugom delu tribine, građani su imali priliku da govornicima postavljaju pitanja. Neka od pitanja ticala su se odlaganja litijumskog otpada, kolike će biti posledice otvaranja rudnika u Loznici na Valjevo, zatim koja je razlika između procesa rudarnje bora u odnosu na proces rudarenja litijuma i koje su štetnosti proizvodnje borata… Kako se moglo čuti u odgovorima, inicijalne informacije i kompanije Rio Tinto ne sadrže kategorizaciju otpada, što je nezakonito, a što se tiče posledica otvaranja rudnika, kako je rečeno, prema nekim proračunima 2,5 miliona ljudi u Srbiji bilo bi ugroženo rudarnjem litijuma u dolini Jadra!