Valjevo Sva najnovija dešavanja i vesti vezane za kolubarski okrug i grad Valjevo možete naći na jednom mestu.
Najava novih terenskih istraživanja već ovog proleća, kao i planirano okončanje postupka revizije zaštite Petničke pećine do kraja 2026. godine, predstavljaju konkretan ishod nedavno održane stručne tribine pod nazivom „200 godina od pominjanja Petničke pećine – kako dalje?“. Skup je, pored obeležavanja značajnog jubileja, još jednom ukazao na potrebu sistemskog unapređenja upravljanja ovim zaštićenim prirodnim dobrom. U okviru diskusije posebno je apostrofirano dugotrajno prisutno pitanje jaza između formalno uspostavljenog normativnog okvira zaštite i njegove dosledne primene u praksi, što se pokazuje kao jedan od ključnih izazova u očuvanju Petničke pećine.
Foto: Valjevska posla
Tribina, održana u Istraživačkoj stanici Petnica, okupila je relevantne stručnjake iz oblasti geomorfologije, speleologije i biologije. Iako je jubilej bio formalni povod, u fokusu su bili aktuelni problemi i izazovi, dodatno ogoljeni nedavnim pokušajem organizovanja privatnog događaja unutar pećine bez adekvatnih dozvola.
Dr Aleksandar Petrović, profesor Geografskog fakulteta i predstavnik Udruženja geomorfologa Srbije, podsetio je učesnike na prvo pominjanje pećine davne 1826. godine od strane književnika Joakima Vujića, naglasivši njenu istorijsku i naučnu vrednost. Obilazak terena, međutim, ukazao je i na njenu složenost i osetljivost. Kraški sistem, specifična mikroklima, kao i retki hidrološki fenomen intermitentnog izvora reke Banje, potvrđuju da je reč o prostoru čija zaštita ne trpi improvizacije.
Dodatnu dimenziju skupu dali su stručni uvidi – od arheološkog značaja, na koji je ukazao arheolog Vladimir Pecikoza, saradnik IS Petnica, do biološke ranjivosti ekosistema, o kojoj je govorila dr Ivana Budinski sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda, posebno ističući osetljivost kolonija slepih miševa tokom hibernacije.
Petnička pećina / Foto: Valjevska posla
Centralni deo skupa bio je posvećen institucionalnom okviru zaštite. Dr Marina Ilić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije ukazala je da Petnička pećina formalno uživa status zaštite još od 1950. godine, ali da je revizija tog statusa neophodna kako bi se prilagodio savremenim okolnostima. Najavljena terenska istraživanja i izrada Elaborata zaštite predstavljaju, kako je istakla, osnov za redefinisanje mera i uspostavljanje efikasnijeg upravljanja.
Međutim, upravo tu se otvara ključno pitanje – zašto je prostor koji je decenijama pod zaštitom i dalje izložen očiglednim rizicima? Nedavni pokušaj da se organizuje privatni događaj u Petničkoj pećini bez potrebnih saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode, nije izolovan slučaj, već simptom dugotrajnog izostanka jasnog i operativnog upravljačkog modela. Bez njega, i najkvalitetniji elaborati ostaju mrtvo slovo na papiru.
Bespravni radovi u Petničkoj pećini početkom februara 2026. / Foto: Arhiva Valjevska posla
Diskusija koja je usledila dodatno je potvrdila ovaj problem. Predstavnici speleoloških organizacija ukazali su neusklađenost procedura, otežane uslove rada i nedovoljno efikasnu koordinaciju institucija. Takođe je naglašeno da uporedna iskustva iz regiona, posebno iz Slovenije, pokazuju da je moguće uspostaviti funkcionalniji sistem, ali samo uz jasnu podelu odgovornosti i doslednu primenu pravila.
Zato najava revizije zaštite do 2026. godine predstavlja važan, ali ne i dovoljan korak. Ključno će biti da taj proces ne ostane na nivou administrativne obaveze, već da rezultira konkretnim promenama na terenu.
Petnička pećina, sa svim svojim prirodnim, naučnim i kulturnim vrednostima, ne zahteva nova otkrića koliko zahteva odlučnost u njenom očuvanju. A, upravo će naredni period pokazati da li će najavljene aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije konačno premostiti taj nesklad između deklarativne i stvarne zaštite.
Autor teksta: Zorica Vuković, dipl. inženjer geologije za hidrogeologiju
