PREDSTAVLJENA FOTOMONOGRAFIJA RADOVANA LAZAREVIĆA “NOVINAR KOJI JE OSTAO ČOVEK” I NJEGOVA IZLOŽBA SLIKA “PIKTOGRAMI STVARNOSTI” – HRONIKA VALJEVA IZMEĐU PERA I ČETKICE

U svečanoj sali Valjevske gimnazije predstavljena je fotomonografija „Novinar koji je ostao čovek“, autora Radovana Lazarevića, dugogodišnjeg dopisnika RTS-a i novinara Radio Valjeva.

Iako naslov upućuje na ličnu priču, monografija je mnogo više – ona je medijska slika Valjeva i hronologija burnih događaja na javnoj sceni Kolubare, Srbije i nekadašnje Jugoslavije, u kojima je Lazarević neposredno učestvovao. Monografija, satkana od dragocene dokumentarne građe, ostavlja trajan pečat u riznici duhovnog nasleđa Valjeva i srpskog naroda, na ponos budućim generacijama, poručeno je te večeri.

Kako sam autor otkriva, monografiju je pisalo vreme, dugo je čuvao pripremanu građu, a saznanje da je kompletna građa Radio Valjeva jednog dana jednostavno nestala bilo je glavni motiv da se ona objavi.

„Da se to ne bi desilo sa mojom građom, odlučio sam da to sve objedinim i objavimu ovoj knjizi. Želeo sam na taj način da podsetim na plejadu valjevskih novinara koji su u to najteže vreme Srbije časno čuvali i sačuvali profesiju. Hteo sam da kažem da i u malim sredinama kao što je Valjevo postoje veliki novinari koji časno radeći za centralne i lokalne medije, čuvaju ugled profesiji. I naravno, želeo sam da ostavim trag ovom gradu za sadašnje i buduće generacije“, rekao je Radovan Lazarević, a na pitanje kako ostati čovek radeći ovaj posao, naslov koji su odredile reči protođakona Ljubomira Rankovića, kaže da je možda najvažnije pridržavati se novinarskog kodeksa koliko je to moguće u današnjoj situaciji i u većini medija.

Lazarević je brend valjevskog kadra, glas valjevskog medija, utisak je redovnog univerzitetskog profesora Petra Stanojlovića, reditelja, potpisnika najvažnijih medijskih projekata RTS-a.

„Radovan Lazarević Laza ima ono drevno lazarevsko u celoj priči. Stalno je vasakrsavao u novim temama, u novim idejama i na neki način, njegov glas i njegova pojava je prizivala sve Valjevce koji su bili u nekim drugim mestima, evo nas koji smo u Beogradu, i na drugim meridijanima da čujemo šta se to tamo dešava, ali taj lokalizam se proširio na mnogo više“, istakao je Petar Stanojlović, reditelj.

O Radovanu su govorili i njegov dugogodišnji kolega Živorad Žika Nikolić, čuveni Žika Šarenica, kao i novinarka Branislava Džunov koja je istakla da je Lazarević svoje bogato televizijsko i radijsko iskustvo preneo u ovu knjigu koja je postala dragoceno svedočanstvo o jednom vremenu, svojevrsna hronika Valjeva.

U vrtlogu najkrupnijih državotvornih, ekonomskih, političkih, ideoloških, socijalnih, kulturoloških, i ličnih razdelnica u svim iskušenjima, odvijala se novinarska misao Radovana Lazarević, ocenila je profesorka sociologije mr Jovanka Božić, koja je sa publikom podelila akrostih o Lazi, pod nazivom „Radovanje“.

Prisutne je pozdravio i dr Zoran Jokić, dragocen konsultant za ovu knjigu, koji je podsetio na više od pola veka druženja sa Lazom, vreme provedeno u Gimnaziji, novinarsku, ali i slikarsku karijeru.

Autor se ovom prilikom zahvalio Dušanu Arseniću na likovno-grafičkoj obradi i kolegi iz dopisništva RTS Darku Despotoviću, glavnom fotografu, a posebna zahvalnost upućena je Violeti Milošević, direktorki Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ koja je izdavač monografije. Ona je otkrila da je ova monografija kao važno svedočanstvo o Valjevu prva knjiga u ediciji „Valjevci“.

„Ta edicija je jako važna za Biblioteku, za Valjevo, za sve one koji stvatraju u Valjevu. Pred nama se nalazi priča o jednom novinaru, ali i drugim novinarima i novinarstvu u Valjevu, priča o Valjevu i svemu što se događalo tokom dugog profesionalnog staža Radovana Lazarevića. Lična kazivanja, osvrt, i svedočanstvo savremenika mogu biti veoma značajni za ispisivanje za istoriju, za upisivanje u vreme“, poručila je Violeta Milošević.

Program u Gimnaziji svojim nastupom je oplemenila najmlađa učenica muzičke škole ‘La campanella’, Natalija Ćebić. Ova talentovana petogodišnjakinja na violini, uz klavirsku pratnju profesorke Snežane Stevanović, svojim umećem i šarmom potpuno je oduševila publiku.

Odmah po završetku promocije knjige “Novinar koji je ostao čovek” u Gradskoj galeriji svečano je otvorena samostalna izložba slika Radovana Lazarevića “Piktogrami stvranosti”.

Novinarstvo je izabrao kao životni poziv, a slikarstvo je brižljivo negovana strast, poručeno je na otvaranju izložbe. Iako je tome posvećen gotovo dve decenije, izlagao je samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu, ovo je bila njegova prva izložba u Valjevu.

Direktorka Narodnog muzeja Valjevo Jelena Nikolić Lekić ukazala je da se prva misao o Lazarevićevom likovnom stvaralaštvu vezuje za one neispričane priče, teme i događaje, za koje je bilo bitno proširiti medij, kako bi se na neposredan i istinit način mogle ispisati.

„Lazarević taj prostor pronalazi u slici. Dosledan visoko postavljenim standardima profesionalne i ljudske etičnosti, svoj snažan autorski iskaz dopunjuje intuicijom umetnika i ličnim pečatom svega proživljenog. Njegove slike – arabeske, satkane su od boja i crteža, zvukova i mirisa Srbije i ljudi koje poznajemo. Ispričane jezikom simbola i narativa, usvajajući jedinstven vokabular umetnikovog kulturnog, psihološkog i duhovnog bića, njegove slike opstaju kao dokument vanvremenske aktuelnosti“, rekla je Nikolić Lekić.

Autorka teksta u katalogu izložbe, istoričarka umetnosti, direktorka Moderne galerije Marija Đurić, ukazala je da se u slikarstvu Radovana Lazarevića, stvarnost ne opisuje, već se znakovima ispisuje.

„Njegove figure, svedene do piktorgrama, stoje između narodnog pamćenja i hladne logike tehnološkog sveta, kao nemi svedoci jednog vremena koje sebe više ne prepoznaje. Roboti, anonimni likovi, srca, i hlebovi pojavljuju se kao savremeni znaci moći, rada, ljubavi i trajanja. U tom sudaru tradicije i modernosti, nema ni sentimentalnosti ni iluzije spasenja, već tiha, ali uporna opomena. Lazarević ne priziva empatiju, već budnost, ne nudi nam utopiju, već sliku prihvaćene stvarnosti. Njegovo slikarstvo deluje kao hronika sveta koji je naučio da živi u obrascima, ali još uvek pamti svoje korene“, ocenila je Marija Đurić.

Izložbu je zvanično otvorio novinar Branko Stanković, autor kultne emisije „Kvadraturea kruga“ koji je sa Radovanom Lazarevićem gradio temelje dopisničke mreže RTS-a, a sa njim deli i ljubav prema slikarstvu – kolege po peru i kičici, kako je sam rekao.

„Ako je televizija prozor u svet, onda su slike Lazarevića prozor u njegovu dušu koji nam samo deo razotkriva na ovim platnima. Kada su u Srbiji i, naravno, Valjevu počeli da zamagljuju i zamračuju taj prozor, Laza je počeo polako da se sklanja u unutrašnji svet tražeći u njemu zarobljenu i otetu svetlost. Kao čovek koji je gotovo ceo radni vek drugovao sa pokretnim slikama, nije mu bilo teško da se preorijentiše na slike na platnu. Ako je likovni izraz najzagonentniiji duhovni odraz čovek i najveća zagonetka, Laza i dalje za mene zagonetka i ko zna koje će još sve talente pokazati“, rekao je Branko Stanković ukazavši da Lazine slike nose posebne simbole koje će oni koji umeju da čitaju ljudske duše prepoznati, dok je ostalima poručio da uključe svoju maštu.

Kako bi sačuvao sopstvenu dušu i izrekao neizrečeno, Lazarević se latio četkice i slikarskog platna da na njemu simbolički dovrši rečenicu ili izrekne novu. Imao je potrebu da kontrolisanu sopstvenu reč zameni slikom intenzivnih sećanja i emocija i sačuva u sebi ono što sam jeste.

„Meni slikarstvo mnogo znači. To su neispričane televizijske priče koje ja nisam mogao da plasiram na režimskom mediju, a one su se nekako taložile, skupljale u meni. Da bih izlečio svoju dušu, oslobodio sav taj teret, ja sam ih počeo stavljati na platna i tako je počela ova priča“, kazao je Lazarević.

Na pitanje da li je tom potragom konačno „izlečio dušu“, Radovan – novinar po vokaciji, a slikar po senzibilitetu – odgovara da je to proces koji i dalje traje, baš kao i svaka istinska potraga za slobodom.