PREDSTAVLJENA PUBLIKACIJA „SLOBODAN U SVEDOČANSTVIMA VREMENA” – „BEZ KULTURE SEĆANJA NEMA NI ODGOVORNOSTI”

U prepunoj pivnici Tchardak u Valjevu predstavljena je publikacija “Slobodan u svedočanstvima vremena”, autorski projekat novinara Slobodana Ćirića i Darije Ranković, koja kroz 245 svedočanstava i novinskih tekstova 74 novinara donosi jedinstvenu hroniku ekonomskih i političkih dešavanja u Valjevu i Srbiji tokom poslednjih nekoliko decenije, a sve to kroz bogatu profesionalnu karijeru i javni put Slobodana Ilića, doktora ekonomskih nauka i finansijskog stručnjaka, čiji su rad obeležile uloge državnog sekretara u Ministarstvu finansija, privrednika, političara, profesora, ali, kako autori naglašavaju, pre i posle svega građanina i poreskog obveznika.

Jedan od autora publikacije, novinar Slobodan Ćirić, osvrnuo se na sam naslov knjige, ističući njegovu simboliku.

“Naslov se može čitati na dva načina: kao ime čoveka – Slobodan, ali i kao odrednica slobodnog čoveka, onoga koji misli svojom glavom, govori javno ono što misli, postupa u skladu sa onim što misli i govori, čoveku koji je spreman da čuje i tuđe mišljenje, da suoči svoje argumente sa argumentima sagovornika, da promeni svoj stav ako ga sagovornik ubedi da je u pravu… Krajnje netipičan tip za srpske društvene prilike, netipičan tip koji nam u ovom slučaju pomaže da sagledamo ovdašnju političku i svaku drugu stvarnost. Taj netipičan tip nije glavni junak ove publikacije, on je samo neka vrsta medijuma, neko kroz čiji život i postupanje se prelama stvarnost ove zemlje u poslednjih tri-četiri decenije. Glavni junaci ove publikacije smo svi mi, glavni junaci su i vreme i događaji koje smo preživeli – od privatizacija, berzanskog poslovanja, stranih investicija, državnih subvencija za investicije, uticaja svetske ekonomske krize na Srbiju, do poreske politike, infrastrukturnih projekata, restitucije, podele imovine bivše SFRJ, penzionog sistema, prodaje “Telekoma”, DDOR “Novi Sad”…”, kazao je Ćirić navodeći i lokalne teme koje je Ilić stručno obrađivao: industrijska zona, toplifikacija, gasifikacija, “Krušik”, strana ulaganja u Valjevu, lokalni strateški planovi, gradski budžet, finansijsko upravljanje i kontrola…

Ćirić je posebno izdvojio “Slučaj Dinkić”, kada se Slobodan Ilić, kao državni sekretar u Ministarstvu finansija sukobio sa tadašnjim ministrom finansija Mlađanom Dinkićem, ocenivši da je to bila prava paradigma sjaja Ilićeve političke karijere i bede srpske političke stvarnosti.

“Slobodan Ilić je kao državni sekretar u Ministarstvu finansija, ne trepnuvši, javno rekao da odluka da  se otvaranje fabrike “Gorenja” u Zaječaru stimuliše znatno većim budžetskim izdvajanjima nego za Valjevo, predstavlja diskriminaciju gradova, pogrešno sprovođenje decentralizacije i  ravnomernog regionalnog razvoja i otimanje stranih investitora. Znao je da će to značiti kraj njegove funkcije, ali njegovo znanje, moral i politička uverenja nisu mu dali da drugačije postupi. Zato je netipičan tip! Da ništa drugo u životu nije uradio osim što je ušao u ovakav sukob sa Dinkićem, meni je dovoljno da ga cenim i poštujem, mene je “kupio”, ulio mi je nadu da ima nade za nas, da još uvek postoji neko ko politiku doživljava kao stvar opšteg dobra, a ne kao stvar ličnih, grupnih, partijskih, ministarskih, koalicionih interesa”, istakao je Ćirić.

Prema Ćirićevim rečima, publikacija “Slobodan u svedočanstvima vremena” predstavlja svojevrsni izazov svim akterima javnog života.

“Ovom publikacijom bačena je rukavica u lice svim akterima javnog života u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Ubeđen sam da većina ne bi smela da podnese ovakav izveštaj o svojoj karijeri, jer bi se propisno obrukali. Ova publikacija je, ustvari, priča o slobodi, demokratiji, poštenju, odgovornosti koji nam, evo, decenijama, a pogotovo danas, toliko nedostaju”, rekao je Ćirić.

Koautorka Darija Ranković istakla je da je ova publikacija simboličan završni ispit jedne bogate karijere i poklon budućim generacijama koje će želeti da razumeju kako se gradila i menjala moderna Srbija. Kako je objasnila, ideja o publikaciji nije nastala u kabinetu, niti je plod puke arhivatroske želje”, već spontano, u razgovorima i debatama koje su ona i kolega Ćirić godinama vodili sa Slobodanom Ilićem.

“Shvatili smo važnu, ali pomalo zastrašujuću istinu, da sećanja blede, detalji se “krive”, a događaji koji su suštinski menjali krvotok ovog grada i države polako tonu u zaborav ili, što je još gore, u pogrešna tumačenja. I upravo je ova publikacija delo koje je nastalo iz potrebe da se otrgne od zaborava jedan dinamičan i presudan period naše savremene istorije. Kao novinarka koja je sa Slobodanom Ilićem uradila stotine intervjua tokom 20 godina rada na Radio Patku, žalim što ti audio zapisi nisu sačuvani. Ali nas je, pored ostalog, taj nedostatak podstakao da sačuvamo ono što je ostalo zapisano u štampi, zahvaljujući pedantnosti samog Ilića, koji je sve te članke i objave sačuvao, i peru Slobodana Ćirića, koji je takođe sačuvao skoro sve svoje tekstove objavljene u Napredu”, rekla je Ranković.

Ona je naglasila da ova publikacija nije pokušaj da se dokaže da je neko bio u pravu, niti da se nostalgično tvrdi da je “pre bilo bolje”. Naprotiv!

“Njena uloga je edukativna i istorijska. Ona nas podseća na greške koje smo činili, na vizije koje su ostale neostvarene i na odluke koje su bile teške, a nekada, nažalist, i pogrešne. Kao što je i zapisano u publikaciji – naš mali tim Valjevaca pošao je od premise da kultura sećanja nije samo posao za istoričare. Ona je preduslov da uopšte  možemo da govorimo o odgovornosti u javnom sektoru. Kada smo tokom pripreme materijala razgovarali o privatizaciji i imovini valjevske privrede, podsetila sam Slobodana da se sve to dešavalo u vreme demokrata, čiji je on bio istaknuti član. Odgovorio mi je kratko i jasno: “Ne bežim ja od odgovornosti.” To je rečenica koju danas retko čujemo od onih koji donose ključne odluke. Otuda je osnovna poruka ovog poduhvata podsticanje svih javnih aktera da podnesu svoj “izveštaj života i rada”. Naša je obaveza da stavovi, odluke i njihove posledice ostanu zabeleženi. Jer bez jasnog sećanja, nema ni istinske društvene odgovornosti. Ovo je naš skroman doprinos tom sećanju. Ne o jednom čoveku, već o jednom vremenu koje nas je sve oblikovalo”, kazala je novinarka Darija Ranković.

Dr Slobodan Ilić je jedan od retkih aktera javnog života koji je zahvaljujući ovoj publikaciji ostavio dokumentovan trag svega što je uradio, za šta se zalagao i kakve su posledice njegovih odluka bile za zajednicu i društvo. Govoreći o značaju knjige, Ilić kao njen glavni junak, ističe zašto je transparentnost i odgovornost ključ svakog javnog delovanja.

 

“Ova publikacija je pokušaj da se točak odgovornosti okrene u suprotnom smeru. Ona je pokušaj da sačuvamo pamćenje na jedno vreme, da ne dozvolimo da posle svake promene vlasti ili politike različiti akteri iznova pišu “sopstvenu istoriju” i tvrde da su se “oduvek zalagali” baš za ono što je trenutno politički popularno i, pri tome, “naplativo” u svakom smislu. Zato je jedan od ciljeva objavljivanja ove publikacije da otvorimo dijalog ne toliko o prošlosti, koliko o tome da moramo da tražimo veću kulturu javnog sećanja i veću odgovornost ljudi koji odlučuju o našem novcu i našim životima, kako sada tako i u budućnosti. Ako ova publikacija ima bilo kakvu ambiciju, osim da sačuva trag o jednom profesionalnom putu i važnim lokalnim i državnim ekonomskim i političkim dešavanjima na tom putu, onda je to ambicija da podstakne zainteresovane da se i za druge ljude iz javnog života uradi nešto slično. Ako smo kroz ovu publikaciju makar malo podigli svest o tome da je odgovornost jedan od glavnih kriterijuma za nečiji životni i profesionalni doprinos, onda je ona ispunila važan deo svog cilja”, rekao je dr Slobodan Ilić.