Preko 150 kilometara Zapadne Srbije, uključujući i venac Valjevskih planina, ugroženo istraživanjima kompanije Ziđin!

Kineska kompanija Ziđin dobila je dozvolu za primenjena geološka istraživanja ruda olova, cinka i bakra na prostoru Torničke bobije, Grebena i Pratnjače. Površina na kojoj se vrše ta istraživanja prostire se na teritoriji 4 opštine – Valjevo, Osečina, Ljubovija i Bajina Bašta. Reč je o prostranstvu koje između ostalog zahvata i Valjevske planine Povlen, Jablanik, Medvednik na zapadu i severo-zapadu Srbije, sve do reke Drine na istoku. Taj kraj ne samo da je jedan od najlepših u Zapadnoj Srbiji, već je i stanište brojnih zaštićenih vrsta kao što je beloglavi sup. Ziđin na području Torničke Bobije (Valjevo, Ljubovija, Osečina) dozvola za istraživanja olova, cinka i bakra ističe krajem oktobra ove godine, što se tiče istraživanja istih ruda na teritoriji Proslopa, Grebena i Pratnjače (Osečina, Ljubovija) dozvola važi do kraja aprila 2023, a za Proslop-jug (Ljubovija, Bajina Bašta), gde pored olova, cinka i bakra, Ziđin istražuje i zlato, dozvolu za istražne radnje ova kineska kompanija ima do kraja januara naredne godine. Ziđin je istražna prava na tim područjima preuzeo od kompanije Balkan Exploration and Mining, koja je prvobitno imala dozvole za istraživanja na pomenutim lokacija.

Ako pored ovih informacija vezanih za istraživanja Ziđin-a u ovom delu Zapadne Srbije uzmemo u obzir i da se godinama unazad u valjevskom kraju vrše primenjena geološka istraživanja litijuma i bora od strane kanadske kompanije Euro Lithium, onda je jasno da je Valjevo bukvalno opkoljeno bušotinama stranih kompanija. Opšte je poznato da su te istražne bušotine vrlo rizične i potencijalno opasne. U valjevskom kraju već je zabeležno nekoliko slučajeva gde je zagađena voda u bunarima i kontaminirano zemljište usled izlivanja vode iz tih od 300 do 600 metara dubokih rupa. Na taj način ugrožava se zdravlje ljudi, koji nemaju vodu za piće, onemogućen im je normalan život i bavljenje poljoprivredom na svom imanju.

 

Advokat Sreten Đorđević, specijalista u oblasti prava zaštite životne sredine,  naglašava da se primenjana geološka istraživnja sprovode u cilju realizacije rudarskih aktivnosti, dakle eksploatacije. U tome i leži razlog za ozbiljnu brigu, jer prema Đorđevićevim rečima, jednom kada se dozvoli takvo istraživanje treba znati da se ono sprovodi da bi sutra na toj zemlji bilo rudarsko okno. A, gde su rudnici, tu su i velike količine jalovine.

“To izuzetno ogromno prirodno okruženje koje je dato kineskoj kompaniji Ziđin da vrši primenjena geološka istraživanja, znatno ugrožava celo to područje Zapadne Srbije. Ziđin je poznata kompanija koja je vlasnik rudnika u Boru, gde pravi najveća moguća zlodela prema ljudima i životnoj sredini. Podsećam da u Kini više ne može da se bavi ovakvom rudarskom i prerađivačkom industrijom i došla je u Srbiju iz čisto ekonomskih interesa. Njoj je Srbija data na poklon i ona potpuno neselektivno bira lokacije na kojima vrši primenjena geološka istraživanja. Ali, nadam se da naši građani sebe neće pokloniti ovoj kineskoj kompaniji”, ističe advokat Sreten Đorđević.

Ana Pavlović iz građanske inicijative “Eko Cer” posebno ukazuje da ti najugroženiji delovi Zapadne Srbije čine jednu celinu u dužini preko 150 kilometara i da je prisustvo Ziđin-a na našim terenima vrlo zabrinjavajuće zbog prljavih tehnologija koje ova kompanija koristi i nepoštovanja ekoloških standarda.

“Kada pogledamo od Divaca, preko Valjeva, ugrožen je ceo venac Valjevskih planina, celom svojom dužinom do Gučeva. Od Gučeva nastavalja se dalje na Jadar i Rađevinu i povezan je sa Mačvom i istražnim područjem Petlovača. U tim geo istraživanjima učestvuju svetske rudarske multinacionalne korporacije: Euro Lithium i Ziđin u valjevskom delu, Rio Tinto u Jadru i Rađevini i Volt Resources Limited u Mačvi. Njihovo prisustvo imaće negativan i razarajući uticaj na prirodu, poljoprivredno zemljište i stanovništvo. Ono što je najzabrinjavajuće u celoj priči je da potencijalnih istražnih područja ima na desetine za koje se čekaju odobrenja od nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike. Ako se odobre sva istraživanja, celokupna Zapadna Srbija doživeće teritorijalnu prekvalifikaciju iz poljoprivredne i turističke delatnosti u rudarsku delatnost. U tom slučaju samo će se razvijati jedna indistrujska delatnost, koja zbog svog velikog zagađenja ne pruža mogućnost razvoja ostalih poljoprivrednih, privrednih i turističkih delatnosti zbog zagađenja voda, zemlje i vazduha, što će rezultirati ekocidom i od lokalnog stanovništva napraviti ekološke izbeglice”, naglasila je Ana Pavlović.

Iz “EKOlubarske bitke” ističu da nam sledi period velikih iskušenja, jer su velike rudarske kompanije koje istražuju po Srbiji pokazale da su jače od države i da je njhov kapital iznad zakona i ljudskih prava.

“Zabrinjavajuće je što postoje kompanije za koje smo se uverili da još u istraživačkom procesu ne ispunjavaju osnovne kriterijume vezano za zaštitu životne sredine, a ozbiljan rad im tek predstoji. Dodatno, brine nas praksa Ziđin-a koja već dugi niz godina “posluje” u našoj zemlji i iza čijih eskploatacija ostaju sive reke bez života, pored kojih se zelene površine pretvaraju u kanale kancerogenih materija”, kažu iz “EKOlubarske bitke”.

Naši sagovornici posebno ukazuju na istražna područja u kanjonu Trešnjice, specijalnog rezervata prirode, i ona na planini Maljen.

“Područje kanjona reke Trešnjice je specijalni rezervat prirode i to najstorže čuvano zaštićeno područje po zakonima Republike Srbije. To pokazuje da ništa nije sveto onima koji dozvoljavaju primenjena geološka istraživanja. Još manje je to sveto onima koji dolaze radi zgrtanja milijradi dolara ekslopatacijom naših prirodnih resursa, pri čemu mi ne ostavljamo ništa našim budućim pokoljenjima. Što se tiče velikog istražnog područja na planini Maljen, nažalost, uredba kojom je područje Maljena stavljeno pod zaštitu prošle godine je tako nakaradno urađena da je praktično iz te uredbe izbačeno čitavo jedno ogromno područje prema Kosjeriću za buduće rudarske aktivnosti. Ako izgubimo Maljen, Jablanik, Medvednik, Povlen, planine prema Bajinoj Bašti, ako izgubimo dolinu Drine, šta će to ostati našem narodu i gde ćemo živeti? Bićemo okupirani sa milionima i milijardama tona otrovnih rudarskih jalovina”, naglasio je advokat Sreten Đorđević.

“U kanjonu Trešnjice, jedino u celoj Srbiji, pored kanjona Uvca, evidentirano je stanište beloglavog supa. To je strogo zaštićena i retka vrsta ptica. Ceo planinski masiv Valjevskih planina predstavljaju svojevrstan Spomenik prirode koji mora ostati netaknut, zbog svih prirodnih i istorijskih vrednosti”, rekla je Ana Pavlović iz “Eko Cera”.

“Valjevke i Valjevci su navikli da u rekama Trešnjice ili Gradca odrastamo uz pastrmku potočaru, jednu od najkvalitetnijih vrsti riba na svetu, da se dičimo kako vodu možemo da pijemo direktno iz reke i istovremeno se kupamo u njoj. Da se bavimo povrtarstvom i voćarstvom, da u svetu budemo prepoznati po uzgoju rogate stoke, ali i proizvodnji meda. Ali, nismo navikli da nam strane kompanije oduzimaju osnovne životne elemente bez kojih ne možemo da postojimo pod izgovorom održivog razvoja. Bez hrane ne možemo da izdržimo dve nedelje, bez vode deset dana, bez vazduha pet minuta. Sve nam je ugroženo ako budemo dozvolili da nam pašnjake zamene mašine umesto ovaca, ako vodu budemo kupovali, a ne pili sa izvora, a hranu uvozili i ne budemo je uzgajali. Nemamo pravo prema precima da ovog puta pokleknemo, jer su nas učili da tuđe ne uzimamo, a da svoje ne damo. Tako će i biti”, navode iz građanske inicijative “EKOlubarska bitka”.

Očuvanje zemljišta je za Sretena Đorđevića prioritet, jer upravo zemljište smatra najvažnijim resursom koji Srbija ima. Bez zdravog zemljišta nema poljoprivrede, uzgajanja, hrane, života.

“Mi se suočavamo sa pomamom rudarske aktivnosti u Srbiji, a da to građanima nije dovoljno jasno saopšteno. Valjda bi građani trebalo da se izjasne hoće li rudnik u svojim njivama i oranicama, i hoće li da postanu rudari, a ne više poljoprivrednici. Ili to ne žele i neće? Moramo da se izjasnimo da li hoćemo ili nećemo da umiremo od rudarskih gasova, od prerade ruda”, poručio je advokat Sreten Đorđević.

Ana Pavlović upozorava na sumoran scenario koji nam sledi ako se budu odobrila sva geološka istraživanja koja će rezultirati otvaranjem rudnika. Ističe da će cela Zapadna Srbija postati jedan veliki rudarski kop i sumporna dolina.

“Srbija ne sme da dozvoli geološka istraživanja i otvaranje rudnika koji će imati negativan i degradirajući uticaj na poljoprivredu, prirodu i ljude. Posebno sada, kada na trenutnim dešavanjima vidimo da su hrana i voda od neprocenjive vrednosti za svet. Na rude, gas i benzin se možemo grejati i voziti, imati telefone, kompjutere i svu modernu tehniku, ali ne možemo ih jesti, piti i udisati. S toga moramo postaviti prioritete u razvoju i očuvanju sopstvene ekonomije i privrede bez teritorijalne prekvalifikacije cele države u rudarsku delatnost”, poručila je Ana Pavlović iz “Eko Cer”-a.

Kako ukazuju iz “EKOlubarske bitke”, građani moraju znatno više da se upoznaju sa štetnim posledicama koje istražne radnje donose, pogotovu kompanija koje su pokazale da im životna sredina u Srbiji ne znači mnogo.

“Organizacije civilnog društva moraju da sarađuju između sebe i da zajedno vrše pritisak na donosioce odluka (ministarstva i lokalne samouprave), jer kompanije imaju snažne resurse sa kojima dolaze često vrlo lako do svojih ciljeva. Lokalne samouprave moraju primarno biti u službi građana, a ne eksploatatora. Građani su prepušteni sami sebi i najčešće ne znaju kako izgledaju negativne posledice istraživanja, a kada ih osete na svojoj koži tada je već kasno”, skreću pažnju iz “EKOlubarske bitke”.

 

M.P.M.