PRIČOM O MASONIMA, ALI PRE SVEGA VRHUNSKOJ POEZIJI, OTVOREN OVOGODIŠNJI SERIJAL MATIČNE BIBLIOTEKE „ZAVIČAJNI KNJIŽEVNI AGAPE”

Suštinu svih „tajnih društava” odnosno društava sa tajnom ili diskretnih društava, u narodu poznatijih kao masoni, najbolje je opisao Lav Nikolajevič Tolstoj u romanu „Rat i mir”, a ona se svodi na jedan etički princip – upoznaj samog sebe kako bi postao bolji! Najbolje ćeš sebe upoznati kroz život, ali tek u susretu sa smrću ćeš videti ko si i šta si…

Ovo otkriće donosi naš sugrađanin, profesor i bibliotekar Dragan Pavlović kroz višegodišnje istraživanje objedinjeno u knjizi „Pesnici kraljevske umetnosti”, koja već po naslovu budi interesovanje i otkriva na koji su način pripadnici tajnih društava, poznati i manje poznati pisci i pesnici, skrivali različite simbole, metafore, alegorije u svoja kniževna i pesnička ostvarenja.

Ovo zanimljivo štivo sasvim očekivano pobudilo je veliko interesovanje valjevske javnosti i na najbolji način uvelo publiku u ovogodišnji serijal književnih večeri posvećenih valjevskim autorima „Zavičajni književni agape” koji organizuje Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović”.

Roman „Hodočašće” Hermana Hesea inspirisao je Pavlovića da se posveti ovoj temi jer je čitajući ga shvatio da on ne piše izmišljenu priču, već govori o pripadnosti tajnom društvu „Putnici na istok”.

– Saznao sam da je Blejk pripadao proroku Svedenborgu, severnjački buda, prorok nazvan Iluministima i njihova ideja je bila da se stvori novi Jerusalim tako što će se katolicizam skloniti, a spojiće se nauka i hrišćanstvo. Svedenborgov ideolog je bio i Balzak, što se vidi u njegovim delima „Serafita”, „Ljiljan u dolu”, kao i Borhes. Ruski pesnici zlatnog veka, Puškin, Deržavin, Deljvik pripadali su Martinistima, a srebrnog veka Aleksandar Blok, Andrej Beli pripadali su Teozofima. Gete je u jednom trenutku pripadao omraženim Iluminatima, ali ih nije voleo, a ni oni njega zbog različitih stavova. Gete je insistirao na upoznavanju i menjanju sebe, a oni na menjanju drugih – neki su od zanimljivih podataka koje je Pavlović podelio sa publikom.

Potvrdu da je „Rat i mir” slobodnozidarski roman Pavlović je našao i u eseju Vladike Nikolaja Velimirovića „Tvorci istorije” koji je 1914. godine u časopisu „Delo” i u kome je poredio delo škotskog pisca Tomasa Karlajla „O herojima” i „Rat i mir” Tolstoja.

– Karlajl je mišljenja da na istoriju utiču heroji, kao što su Napoelon, Šekspir, značajni ljudi, dok Tolstoj ima suprotno mišljenje da i onaj najmanji mužik, seljak u Rusiji može da utiče na istoriju. Vladika Nikolaj kaže da je istorija suma svega stvorenog i herojskog i neherojskog, svi smo mi tvorci istorije, jer sve što radimo ne radimo samo za sada, nego za večnost! Ni jedan pokret ne ostaje nezabeležen, ni jedan glas nesačuvan, istorija ne zna za tajnu i gubitak, sve što izgubimo iz vida, istorija ne gubi, istoriju prave svi, i živo i neživo, jer sve pripada Bogu – podsetio je Pavlović na mudre reči Vladike Nikolaja.

Profesor Ljiljana Pavlović, recenzent ove knjige i supruga Dragana Pavlovića opisala je kako je izgledalo pratiti rad jednog umetnika, njegovo traganje za čistim jezikom, simbolom, metaforom, put koji je neminovno vodio preko Biblije, Kurana, Epa o Gilgamešu, grčke mitologije, starog Egipta, gde je i nastala „kraljevska umetnost”, u diskretnu književnost kojoj se nakon zbirke pesama „Gospodar žive” posvetio kao esejista i priređivač druge dve knjige – „Poetika slobodozidarske književnosti” i „Pesnici kraljevske umetnosti”.

– Dragan nije samo pesnik ili teoretičar, on je hodočasnik koji kroz simbole, jezik i mitove traga za skrivenim svetlom izraza. Njegov doprinos književnosti nije možda baš u napisanom i objavljenom, već u načinima na koje je otvarao vrata drugačijem razumevanju poezije – kao alhemijskog procesa, kao duhovne prakse, kao umetnosti koja povezuje svetove. Antologija „Pesnici kraljevske umetnosti” okuplja pesnike koji se bave temama duhovnosti, ezoterije i umetnosti kao uzvišenog poziva. Takva selekcija nije česta u domaćoj književnosti i ova knjiga ima posebnu vrednost za one koji tragaju za drugim značenjima u poeziji – ukazala je Ljiljana Pavlović.

U knjizi je sabrano 140 pesnika kako manje poznatih, tako i svetski poznatih klasika, a među njima je i engleski pesnik, slikar i graver Vilijam Blejk, čija je poezija nastajala pod uticajem misticizma i vizija koje je proživljavao od ranog detinjstva do kraja života. Valjevka dr Marija Terzić sa Instituta za književnost u Beogradu je na primeru pesme „Tigar” upoznala publiku sa poetikom Vilijema Blejka i njegovom simbolikom koja ukazuje na ono na šta diskretna društva potenciraju, na moralno usavršavanje čoveka i izgradnju ljudske individue.

U muzičkom delu programa nastupili su otac i sin, Slobodan i Petar Uskoković, brucoš Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji su, po izboru autora knjige, izveli pesmu Olivera Dragojevića „Ti me vodi preko voda” koja, kako kaže Pavlović, zapravo nije ljubavna, već ezoterijska kabalistička pesma.

Za večeras je najavljeno predstavljanje knjige priča novinara Mije Stojkanovića „Zato, majstor, što si čoek” , dok će se sutra sa publikom u dvorištu Biblioteke družiti Jovanka Božić koja će se predstviti knjigom kratke proye. Poslednje veče Zavičajnog književnog agapea biće posvećeno našem sugrađaninu Stefanu Stefanoviću koji će predstaviti svoj roman „Adovkat: Roman o građanskom ratu koji traje” u petak u 20 sati.

B. M.