SA TRIBINE „RUDARENJE LITIJUMA I UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU“ STRUKA UKAZALA NA MOGUĆE POSLEDICE

„Neophodno je da se rudari, to je tačno, kao što je neophodno da u selima u kojima nemate kanalizaciju napravite septičku jamu. Ovo što nama pokušavaju da urade to je kao da živite u selu koje ima 40 kuća i seljaci se dogovorili da sve septičke jame naprave u vašem dvorištu! To nama spremaju“, poručio je akademik prof. Slobodan Vukosavić, predsednik Odbora za energetiku SANU, redovni profesor na ETF-u i jedan od poznatijih kritičara rudarenja litijuma, na tribini pod nazivom „Rudarenje litijuma i uticaj na životnu sredinu“ koja je u četvrtak održana u sali „Lasta“ i na kojoj su pored akademika Vukosavića govorile i dr Dragana Đorđević i dr Vera Dundur, naučnice koje su među prvima skrenule pažnju javnosti na sve izazove koje sa sobom nosi rudarenje litijuma, ali potencijalne posledice.

Akademik Vukosavić je istakao ovom prilikom da kompanije koje teže rudarenju u našem kraju gledaju da to bude što profitabilnije za njih i da dođu tamo gde mogu da kopaju u stilu 19. veka.

„Rudnici u 19. veku rađeni su tako da budu ekonomični, tehnologija nije dozvoljavala ništa bolje. Iskopate ogromnu količinu zemlje izbacite na površinu, izdvojite raznim metodama rudu gde ima malo više materijala koji vam treba, a ono što ne treba stavite na deponiju. Pri tom, trošite velike količine vode, a ono što ispuštate je otrovna voda, tako se danas radi u Boru, tako se planira u Jadru, u Valjevu. Takvi rudnici podrazumevaju deponije, sa ispuštanjem toksične vode negde u okolinu. Deponija je rak rana, to je tempirana bomba na površini zemlje! Deponija kakvu planiraju u Jadru u sebi će da ima toliko bora da ako svega hiljaditi deo tog bora izađe odatle, trajno će zagaditi 10.000 hektara. Hoće li bor da izađe iz deponije? Bor nema noge, ali po deponiji pada kiša, tu vodu ne možete da zaustavite. Da stvar bude gora, hoće da je naprave usred doline gde se svake godine plavi, to je recept za katastrofu“, poručio je akademik Vukosavić.

Niska rudna renta, jeftina radna snaga, visoka korupcija i nebriga o životnoj sredini je nešto što stranim kompanijama omogućava jeftino rudarenje i što našu zemlju čini privlačnom, ocenila je dr Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu.

„Rudnici su najgori vid ljudskih aktivnosti koji ugrožavaju životnu sredinu i živi svet i to je prvi kriterijum zbog kog sam digla glas jer se planira rudarenje u jednom zdravom, plodnom, punom vode i gusto naseljenom predelu, predelu prebogatog biodiverziteta. To je nešto što se nigde na svetu ne radi. Eksploatacija litijuma u svetu se radi samo u pustinjskim i nenaseljenim predelima, ni jedan rudnik nije otvoren u naseljenom i zdravom predelu da bi se eksploatisao litijum. Litijum i bor kakav se nalaze u našoj rudi predstavljaju veliku opasnost, a na mestu gde se planira je veliki rezervoar vode koji je pod velikim pritiskom od zagađenja“, ukazala je dr Đorđević i pojasnila razliku između onoga što se planira u Valjevu i onoga u Loznici odnosno Jadru.

„Ovde je u planu otvoreni kop jer je ruda na nekih oko 300 metara dubine. Kompanija u Jadru se hvali kako će to biti podzemna eksploatacija, ali ne govore šta će iz zemlje vaditi na površinu i kako će to uticati na životnu sredinu, a otvoreni kop je još gora situacija jer tu je degradacija terena večita. Uticaj rudnika se vremenski proteže ne godinama, ili stotinama godina, nego i milenijumima. Naša vlast je izdala preko 200 istražnih dozvola za istraživanje raznih minerala od strane stranih kompanija, a prilagodili su zakon o rudarenju tako da praktično onaj ko šta nađe može odmah da eksploatiše. Treba da budemo svesni da moramo da se odbranimo pre svega znanjem, ali mora i lokalna zajednica da se digne i da brani“, upozorila je dr Đorđević uz napomenu da je njen zadatak da iznese naučne činjenice, da nije ni političar  ni aktivista i ako građanima nije jasno šta ih očekuje, posavetovala je da odu do Majdanpeka i vide šta se desilo sa tim gradom, jer ista sudbina čeka i Valjevo ako do rudarenja dođe.

Redovna profesorka fizičke hemije u penziji sa dugogodišnjom akademskom karijerom na Univerzitetu u Beogradu, i kao neko ko argumentovano govori o rudarenju litijuma, dr Vera Dudur iznela je podatke o stratrškim planovima Evropske unije kada je reč o rudarenju.

„Evropska unija hoće da stigne Kinu, a to je nemoguće. EU planira da se iz svojih rudnika snabde sa oko 4% litijuma, a od Srbije očekuje da da 3%, 34% da uzme iz Kine, po 11% iz Australije i Čilea, i ostatak iz svih drugih zemalja. Napravila je fond koji nikad nije imala da javni, budžetski novac da privatnim rudarskim kompanijama, što je presedan u EU, a Evropska investiciona banka po prvi put otvorila jednu kreditnu liniju za takve projekte i zato oni moraju da se nazovu strateški da bi dobili povoljne kredite za to malo rudarenja koliko treba u Evropi. Gde smo mi tu? Mi smo jedna zemlja koja je nebrigom svih, i nauke i politike i stanovništva omogućila da te rudarske kompanije vršljaju na našem terenu. Plan kompanije i svih drugih koji očekuju nešto da rade, je da dobiju skoro džabe zemlju i rudu, povoljne kredite evropskih fondova kao strateški projekat i da zarade veliki profit, a šta ćemo mi da dobijemo“, upitala je dr Dudur i ukazala na toksičnost litijuma i bora koji utiču na reproduktivnost i žena i muškaraca, na plod, na razvoj deteta, na mnoge biljne i životinjske vrste, kao i da bi po proračunima, samo iz ventilacionog vazduha koji sa sobom ponese malu koncentraciju litijuma i bora, za godinu dana bi mogao da se pokrije prostor od 2.000 hektara i da vidljivo poraste koncentracija tih elemenata u zemljištu.

Valjevcima su poručili da to ne smemo dopustiti, da se moraju zabraniti i primenjena geološka istraživanja tih elemenata, a kamoli rudarenje.

„Nisam kritičar, ja tražim istinu u svemu i smatram da je potrebno da ljudi znaju, pa svako da odluči da li će generacija koja sad živi za 3, 5 ili 10 godina neke plate prodati budućnost budućih generacija. To ne smemo da uradimo“, poručila je dr Vera Dudur.

B.M.