SPS-JS: Zloupotrebe u postupku javne nabavke za rekonstrukciju Ulice Vuka Karadžića?

Menjanje tenderske dokumentacije u sred postupka javne nabavke za rekonstrukciju Ulice Vuka Karadžića sa namerom da se ograniči broj potencijalnih izvođača radova, bila je tema redovne konferencije za medije odborničke grupe SPS-JS, predvođene dvojcem Đorđe Pavlović-Dragan Popović. Oni su ukazali da su napravljene izmene prvobitne tenderske dokumentacije koje se odnose na posedovanje ili zakup asflatne baze u vlasništvu u krugu od 70 kilometara od mesta izvođenja radova, kao i da je donešenjem odluke da se uradi novi projekat rekonstrukcije Ulice Vuka Karadžića nova gradska vlast “bacila u đubre” 20.000 evra građana Valjeva, koliko je prethodna gradska vlast već platila izradu tog projekta.

Sa konferencije za medije odbroničke grupe SPS-JS / Foto: Slobodan Ćirić

Đorđe Pavlović je kazao da je prethodna vlast platila izradu projekta rekonstrukcije Ulice Vuka Karadžića u vrednosti 20.000 evra koji je bio doveden do izvođačkog nivoa, ali da je nova vlast volšebno, bez ikakve odluke i obrazloženja bukvalno bacila u đubre taj projekat.

“Stupanjem nove gradske vlasti na dužnost, neko je doneo odluku da se radi novi projekat rekonstrukcije Ulice Vuka Karadžića. Koliko je nama poznato, na organima koji treba da odlučuju da se odustane od prethodnog i da se radi novi projekat, nije raspravljano, niti se o tome odlučivalo. Odluku da se projekat, koji je plaćen 20.000 evra, baci u đubre, jedino može da donese glavna urbanistkinja Jasna Mićić, jer to je njena nadležnost. Možemo da se pitamo da li je takvu odluku donela sama urbanistkinja, ili je to naložilo neko neovlašćeno lice”, rekao je Pavlović i dodao da su građani Valjeva morali da plate novi projekat, koji je konačno posle godinu dana pripremljen i dočekao da se po njemu može birati izvođač radova.

Pavlović je ukazao da je tenderska dokumentacija koja je urađena po novom projektu menjana i to u samom postupku javne nabavke.

“U prvobitno raspisanoj nabavci za rekonstrukciju Ulicu Vuka Karadžića mogli su da učestvuju svi izvođači radova niskogradnje. U tom smislu, najveći problem bio je očigedno sa asfaltnom bazom, jer je u tom pravcu i menjana tenderska dokumentacija. Izmenama prvobitne tenderske dokumentacije, ograničili su da u postupku javne nabavke mogu učestvovati samo izvođači koji imaju asfaltnu bazu u krugu od 70 kilometara od mesta izvođenja radova. Sami vrlo lako možete saznati koliko asfaltnih baza uopšte ima u krugu od 70 kilometara od Ulice Vuka Karadžića. Jedini razlog zbog čega možete menjati tendersku dokumentaciju u toku samog postupka je namera da suzite broj potencijalnih izvođača radova koji ispunjavaju uslove da učestvuju u javnoj  nabavci i da dobiji posao”, naglasio je Pavlović i prokomentarisao da ovaj postupak na najplastičniji način pokazuje odnos nove gradske vlasti prema poslovima koji su im građani poverili.

“To je neozbiljnost, neodgovornost i bahatost, a očigledno i ozbiljna sumnja na postojanje određenih zloupotreba”, istakao je Pavlović i pozvao gradsku vlast da objasni kako i zašto je došlo do tih izmena, kako je i zašto je krug potencijalnih izvođača sužen na najmanju moguću meru, kao i da li je to i na koji način u vezi sa nekim zloupotrebama.

Zamenik šefa odbornničke grupe SPS-JS Dragan Popović kazao je da poznato da u okolini Valjeva postoji samo jedna asfaltna baza – u Beloševcu, da je sledeća Duvanište, koja se nalazi između Šapca i Loznice, što je na preko 80 kilometara od Valjeva.

“Iz toga se može izvesti logičan zaključak da po ovoj tenderskoj dokumentaciji asflat za Ulicu Vuka Karadžića može ići samo iz asfaltne baze u Beloševcu”, kazao je Popović.

Odgovarajući na novinarsko pitanje u čijem je vlasništvu ta asfaltna baza u Beloševcu, Popović je odgovorio da ne zna, ali da zna da je nekada bila vlasništvo Preduzeća za puteve.

“Ta baza proizvodi asfalt i ona je u nečijem vlasništvu. Verovatno i drugi mogu da kupuju tu. To zavisi od toga ko sa kim ima ugovore. Koliko sam ja upoznat, ako neko građevinsko preduzeće koje se bavi niskogradnjom ima ugovor sa nekim drugim preduzećem da on njih uzima asfalt, on to mora priložiti u tenderskoj dokumentaciji, jer se od tog koji konkuriše traži odakle se snabdeva asfaltom. Taj koji treba da radi mora da navede gde uzima asfalt, a ne sme da bude dalje od 70 kilometara”, objasnio je mogućnost kupovine asfalta od asfaltne baze Popović.

Odgovarajući na dodatna pitanja novinara vezano za posedovanje asflatne baze u vlasništvu, kupovinu asflata i mogućnost zakupa asfaltne baze, Đorđe Pavlović je naveo prema konkursnoj dokumentaciji za rekonstrukciju Ulice Vuka Karadžića potencijalni izvođač radova mora dokazati da je ili vlasnik te asfaltne baze ili da je ima u zakupu.

“Ugovor o zakupu nije isto što i ugovor o poslovnoj, tehničkoj ili drugoj saradnji, nego se zakupljuju u vremenu određeni kapaciteti te asfaltne baze, što takođe dodatno sužava mogućnosti. Možemo pretpostaviti da ugovor o zakupu takođe mogu ispuniti samo jedna do dve firme. To je takođe veliko pitanje i to ćemo videti prilikom samog otvaranja. Firme manjeg kapaciteta ne zakupljuju bazu nego kupuju asfalt. Nemaju tolike potrebe za asfaltom, nemaju taj obim posla, po pravilu kupuju određene količine asfalta. Međutim, u konkursnoj dokumentaciji vezano za rekonstrukciju Ulice Vuka Karadžića da biste uopšte mogli da dobijete posao, da dokažete da ste ozbiljne firma, morate dokazati da ste ili vlasnik te asfaltne baze, ili da je imate u zakupu. To znači da u određenom vremenu i u određenim uslovima praktično ograničavate prava vlasnika asfaltne baze u smislu da se vi koristite tom asfaltnom bazom. Dakle, imate u određenom vremenu pristup određenim količinama za korišćenje asflata, što je jesno da to ne mogu sve firme”, pojasnio je Pavlović.

 

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.

Leave a Reply