Svetska fado Valjevka

Valjevka Tamara Jokić nedavno se vratila iz Lisabona gde je privela kraju snimanje svog prvog albuma za diskografsku kuću Sony Music Portugal. Inače, ova naša mlada, lepa i talentovana sugrađanka završila je španski i portugalski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, potom muziku na prestižnom američkom “Berkli” univerzitetu u Bostonu, a potom dalju karijeru nastavila u Njujorku, gde je nastupala u poznatim dvoranama kao što su “Karengi hol” i “Sinfoni spejs”. U intervjuu za Valjevska posla, Tamara Jokić nam je prenela utiske iz Lisabona, otkrila nam je koliko numera će njen prvi album imati, na kom su jeziku, kao i neke planove koji su pred njom.

-Nedavno ste se vratili iz Lisabona gde ste priveli kraju snimanje svog prvog albuma. Kakvi su utisci i da li ste zadovoljni obavljenim poslom?

Predivno je bilo u Lisabonu! Snimili smo taj drugi deo albuma pošto smo prvi završili pre nekoliko meseci u Španiji. Bilo je puno uzbuđenja i predivnih trenutaka, očekujem da ti dugi sati provedeni u studiju daju lep rezultat. Pesme koje su uključene u album su pesme koje imaju u sebi malo fada, malo uticaja španske muzike, a ja sam svojim glasom dodala malo uticaja i muzike sa ovih prostora, tako da mislim da će da bude posebna kombinacija svega toga. Na albumu će biti deset numera, pet španski i pet portugalskih i snimili smo nekoliko spotova.

-Da li je bilo naporno i da li ste pomalo umorni nakon obavljenog posla?

– Bilo je naporno sve organizovati pre svega zbog pandemije korona virusa. NImalo nije bilo lako obezbediti sve te neophodne dozvole i ispoštovati sve procedure i svu birokratiju, to mi je, moram priznati, bilo mukotrpno. Što se tiče samog snimanja jeste bilo naporno I ja sam nakon svega osećala umora, ali to je onaj slatki umor nakon dobro obavljenog posla koji vam govori da ste na dobrom putu.

-Kako je uopšte došlo saradnje sa muzičko producentskom kućom Sony?

Do saradnje sa Sonijem je došlo 2019. godine. Nastupala sam u predivnom teatru “Ser sorela” sa poznatim španskim producentom Halderom Linimonom, koji je ujedno i gitarista i kompozitor i koji je, inače, koproducent ovog albuma koji će izaći krajem godine. U Madridu smo imali zajednički nastup, otpevali smo neke pesme na špandskom i portugalskom i ljudi iz portugalskog Sonya, producenti I zaposleni, su bili tu u publici, čuli su me kako pevam i zainteresovali su se. Bilo im je čudno kako to da jedna devojka iz Srbije tako peva na španskom i portugalskom I ne samo to, već I govori te jezike. Posle toga, nakon 6-7 mesec, i oni su me kontaktirali i pitali da li sam zainteresovana da potpišem ugovor i sa njima ostvarim saradnju u muzičko diskografskom smislu.

-Vi ste poslednjih godina, dok ste studirali na “Berkliju”, pa i kasnije, živeli na relaciji Valjevo-Beograd-Njujork?

-Živim na relaciji Valjevo-Njujork, ali evo poslednjih godina sam i na relaciji Beograd-Madrid-Lisabon. Nekako mi se sve pomešala tako da se malo našalim, živim “u koferu”. Što se tiče Njujorka, vratiću se, ali ne još. Imam planove vezane ovde za Evropu i tome se jako radujem I želim da ostanem fokusirana. Planiram da se naredne godine vratim u te američke krajeve I da nastavimo sa koncertima, master klasovima, edukacijom i svemu što muzika podrazumeva. Planovi su da u junu ponovo idem u Portugal i Španiju, na jesen malo severnije, a između, nadam se koncertu u Srbiji.

-Da li je bilo straha od nepoznatog, nepoznatih gradova i ljudi? Kako ste se nosili sa time i gde ste nalazili uporište?

Nepoznata mesta, prostori i ljudi su mi oduvek bili izvor inspiracije. Putovanja i upoznavanje novih kolega i sticanje prijatelja me raduje, tako da nisam imala veliki strah oko toga, više uzbuđenje i neku malu strepnju, koja je uglavnom kao pozitivna trema. Uporište sam nalazila u sebi i muzici, kao i u prijateljima koji se bave sličnim ili istim poslom i razumeju sve dobre i manje dobre etape ovog stila života. Roditelji su uvek bili puni razumevanja, a kada su imali strahove uglavnom ih nisu prenosili na mene, na čemu sam im beskrajno zahvalna.

-Bavljenje muzikom podrazumeva i mnogo toga drugog, kao što su putovanja, fotografisanje, rad na markentuškoj prezentaciji… Ima li nešto od toga što vam teško pada?

-Od svih tih delova posla koji nisu pevanje, dakle marketing, putovanja, komunikacija sa ljudima, ništa mi ne pada teško. Jedina stvar koju bih izdvojila kao poteškoću je to što sam bila razdvojena od porodice godinama, a samim tim sam i propustila neke lepe trenutke. Svakako, mislim da je to cena koju svi moraju da plate, ukoliko idu za svojim snovima i trude se da ih ispune na adekvatan način.