TRI DECENIJE USPEŠNOG RADA GRAĐEVINSKOG PREDUZEĆA “GREDA” – Uvek za korak napred!

Pre pune tri decenije, 27. januara 1994. godine mala grupa građevinaca iz našeg grada, okupljena oko zajedničke ideje, osnovala je Građevinsko preduzeće „Greda“. Sa puno elana, uprkos vrlo limitiranim osnovnim sredstvima i brojnim teškoćama tog vremena u našoj zemlji, krenulo se na put u nepoznato. U početku “Greda” je radila na lokalnom tržištu za poznatog kupca, ali se vremenom sve više razvijala, kupovala novu opremu, zapošljavala nove ljude i s godinama stekla status ozbiljnog investitora osvajajući i beogradsko tržiste.

Danas je prestižni standard živeti u Gredinim stanovima. Neretko se u Valjevu može čuti da pojam Gredine zgrade koriste ljudi prilikom orijentacije, ali često i da istaknu kvalitet gradnje. U cilju zadovoljenja potreba kupaca, idući u korak sa vremenom, svaki naredni objekat predstavljao stepenik više u odnosu na onaj prethodni, što se najbolje vidi na polju projektovanja i izvodjenja, ali i u samoj organizaciji rada, a što je po rečima vlasnika ove uspešne firme Zorana Stankovića osnovni princip od koga se u ove tri decenije nikada nije odustajalo!

Foto: Zoran Stanković, vlasnik GP “Greda”

“Osnovni princip koji je sve vreme bio prisutan je da svaki sledeći objekat mora biti koliko toliko bolji u svakom pogledu, i u pogledu lokacije i u pogledu projekta i u pogledju kvaliteta materijala… Bez obzira što u narodu vlada mišljenje da nema stanova bez starih stanova, što je delimično tačno, činjenica je da se danas u stanove ugrađuje ono što se nekada nije moglo ni zamisliti, od klima, kupatila, do najsavremenije elektronike za pametne stanove kakve gradimo u Beogradu. Sada imamo u projektu obavezne garaže koje su potpuno promenile strukturu zgrade. Važnije je isprojektovati dovoljan broj garažnih mesta i uklopiti ih u parcelu, nego napraviti stan, a da ne govorim o tome koliko je skupa gradnja garažnih mesta – za jednu garažu od 12 kvadrata u osnovi treba 35 kvadrata. Osim kvaliteta gradnje, važan princip kojeg se držimo svih ovih godina jeste osluškivanje zahteva kupaca jer nam oni donose informacije, naročito oni koji žive na Zapadu. Njihovi predlozi su nama signal da treba da razmislimo da u sledećem objektu to već predvidimo projektom”, otkriva prvi čovek GP Greda.

Činjenica da neka firma opstane tri decenije na tržištu sama po sebi govori puno, ali kao i u svakoj grani privrede, i u ovoj je bilo raznih oscilacija, koje je Greda, zahvaljujući akumuliranom iskustvu i čvrstim temeljima uspešno prevazilazila.

“Mogu da pričam od 1998. u Valjevu, a od 1999. godine u Beogradu od kada smo na tržištu nekretnina. Tada je bio neuporedivo manji obim prometa nego što je zadnjih petnaestak godina. U to vreme je bilo veoma malo investitora koji su gradili, mnogo se manje gradilo. Poslednje dve, tri godine mislim da je bio pik prodaje. Najveći izazov u poslovanju imali smo krajem 2008. i tokom 2009. godine, kada je bila svetska ekonomska kriza i kojom je možda posle bankarskog sektora, sektor nekretnina najnaviše pogođen. Ja sam 2008. godine imao sličan obim gradnje u Beogradu kao sada, tražnja je bila prevelika, danju i noću su me zvali i urgirali da kupe stan, da bi u oktobru 2008. godine preko noći sve stalo. Na Zapadu je to krenulo 5-6 meseci ranije. Garsonjeru u centru Beograde ja nisam mogao da prodam u decembru 2008. i januaru 2009. godine što je danas nezamislivo”, priseća se Zoran Stanković, a priseća se i da je početkom devedesetih bilo svega osam bagera u Valjevu, da se do mehanizacije, ali i stručnih kadrova teško dolazilo.

“Na samom početku problem je predstavljala činjenica da nismo imali tržište građevinske opreme. Devedesetih godina društvena poduzeća su imala opremu. Ko je kupao građevinsku skelu? To nije bilo na tržištu, za razliku od sada. Kad sam radio u Jabalnici znam da je bilo 8 bagera u Valjevu. Sad maltene svaka druga kuća ima neku mašinicu za kopanje. Tako je i sa ostalom opremom. Drastično se menjalo i stanje na tržištu radne snage. Tih godina je za građevince bio problem naći posao, a poslednjih godina imamo izražen problem nedostatka radne snage u ovoj branši. Ja sam od 1989. godine u građevinarstvu i nikada nije bilo stručnih kadrova, nikada školstvo nije pratilo potrebe tržišta. Od vremena kada sam radio u Jablanici na ovamo, nikada nisam zaposlio keramičara koji je završio keramičarski zanat, tesara koji je završio tesarski zanat i tako dalje – tržište i obrazovni sistem nisu sinhronizovani”, ocena je vlasnika ove građevinske firme koja na godišnjem nivou u proseku izgradi 250 do 300 stanova. Na pitanje ko kupuje stanove, otkriva da se u sličnom odnosu nalaze kupci koji rešavaju stambeno pitanje i oni koji kupuju stanove za izdavanje, kao vid investicije. Veliki broj njihovih kupaca su naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu.

Foto: Eurocentar

O obimu rada ove firme najbolje svedoči arhiva projekata čija brojnost i veličina iznenadjuju i same aktere ove, sada već 30 godina duge priče. U prvih 20 godina rada Greda je za 3 dana gradila jedan stan, dok je u poslednjoj dekadi poslovanja to vreme smanjeno na 2 dana. Za 30 godina poslovanja izgrađeno je 4500 stanova, što u Valjevu, što u Beogradu, ali i na Zlatiboru, Divčibarama…

Foto: Novi Beograd kompleks od 475 stanova, 24 lokala i 550 garaznih mesta

Gradnja u užem gradskom jezgru oduvek je predstavljala izazov. Obezbediti lokaciju, isprojektovati, dobiti dozvolu, dopremiti materijal, obezbediti susedne objekte i naravno izgraditi objekat… Upravo su se specifičnim pristupom u ovim segmentima, naročito kada je reč o Valjevu, izdvojili u odnosu na sve veću konkurenciju!

Foto: Budući izgled Ciglane 2

“Mi u Valjevu imamo neki svoj specifičan put. Odabirom lokacija mi biramo i način gradnje i naše mesto na tržištu. Zadnjih desetak godina pokušavamo da gradimo velike komplekse i izbegavamo te male lokacije na kojima po pravilu ne može da se isprojektuje objekat u skladu sa urbanizmom, zbog parking mesta, prilaska i drugih ograničenja koja postoje na parceli, a vlasnici parcela su prilično zahtevni i to ne može da se ispoštuje sve. U centru grada ne može da se dobije broj parking mesta koji je zahtevan u urbanizmu. Tu smo se mi na neki način malo izmakli od konkurencije. Za to je potreban neki stručniji kadar, veće iskustvo, finansijska moć i drugačija oprema”, objašnjava Stanković navodeći primer nove, aktuelne lokacije u našem gradu, čuvene Ciglane gde će biti urađeno petnaestak zgrada.

Foto: Fasade ciglana

Ova valjevska firma u više navrata dokazala je da je društveno odgovorna firma učešćem u donacijama i različitim humanitarnim akcijama (rekonstrukcija odeljenja pedijatrije valjevske bolnice, podrška kulturnim manifestacijama u gradu, nabavka aparata za odeljenje urologije valjevske bolnice, izgradnja i opremanje učionica i biblioteke u Valjevskoj gimnaziji), a za svoje poslovanje nagrađena je brojnim priznanjima (Nagrada grada Valjeva u oblasti privrede za 2018. godinu, Nagrada Privredne komore Srbije za poseban doprinos razvoju privrede regiona za 2020. godinu, Nagrada Kapetan Miša Anastasijević za razvoj preduzetništva). Osim stambenih objekata, firma je delatnost proširila i na izradu stolarije, obradu metala, a investira se i u obnovljive izvore energije.

Foto: 27. Mart Beograd

Za kraj, Stanković priznaje da nije lako predvideti budućnost ove grane privrede, da se za 30 godina, koliko se bavi ovim poslom, nikada nije smeo osloniti na intuiciju.

“Stalno se merka. Svaka godina je priča za sebe. To zavisi od puta kojim ide celo društvo i cela privreda. Ako se bude društvo razvijalo, tražnje za stanovima će biti. Menja se struktura porodice, to je možda i najznačajniji faktor. Definitivno je zavladao stav da različite generacije ne treba da žive zajedno. Treća stvar je sam način života, u domaćinstvima se sve manje kuva, malo vremena se provodi u stanovima, a to se sve odražava na način stanovanja, na potrebe kupaca”, pojašnjava čovek na čelu Građevinskog preduzeća Greda Zoran Stanković.

B. M.