“TUKU OBIČNE GRAĐANE, A TIME U STVARI POKAZUJU KOLIKO SU SLABI!”

U organizaciji Valjevskog zbora juče je na Gradskom trgu održan protest “Valjevo bez straha” u znak podrške “neistomišljenicima i žrtvama režima” – građanskim aktivistima Ljubiši Čuliću, koga su u petak uveče pretukli maskirani napadači, i Vladimiru Đorđeviću i Radivoju Radivojeviću, koji su u subotu bili privedeni u policijsku stanicu. Prethodno su pomenuti aktivisti održali konferenciju za medije na kojoj su ispričali šta im se dogodilo.

Ljubiša Čulić, jedan je od inicijatora Valjevskog zbora, pretučen je držačima za sekire i motkama u petak uveče u Naselju Milivoja Bjelice, od strane petorice maskiranih napadača. Čulić, koji je došao na skup na štakama i sa previjenom nogom, istakao je da se nikome nije zamerio, da nema neprijatelje, te da smatra da je razlog njegovog prebijanja to što od početka podržava studente, što je aktivista Valjevskog zbora i što oštro kritikuje vlast.

“Išao sam kod bivše supruge, dete mi se razbolelo. Uzeo sam biciklu od deteta da odem do apoteke po lekove. Iz žbunja su iskočili njih petorica u kapuljačama i fantomkama. Samo su im se oči videle. Imali su držače od sekira i kod jednog sam video pištolj u ruci. Nijednu reč nisu progovorili, samo su krenuli tim motkama ka meni. Podigao sam biciklu i njom se branio od udaraca i povlačio se polako unazad. Jedan me zaprsnuo biber sprejem. Uhvatio sam priliku da bežim. Trčao sam nekih 60 metara i sapleo sam se. Dotrčali su, stavio sam ruke preko glave da se zaštitim. Tukli su me, po desnoj nozi su me udarili desetak puta toliko jako, ne znam kako mi nije pukla kost? Meni je to trajalo 100 godina, a verovatno je sve trajalo nekoliko minuta. Izašli su neki ljudi i počeli da viču “Upomoć!” i “Policija!” i tad su napadači, kao po komandi, bez reči otrčali”, ispričao je Čulić uz izražavanje sumnje da su ga tog dana pratili.

On je ispričao da je prvo došla Policija, potom i Hitna pomoć, te da je odvezen u Urgentni centar. Istakao je da Policija od njega još nije uzela izjavu!

“Nemam srećom nijednu frakturu, sav sam u modricama, boli me jako rebro, nogu su mi ušivali, koska se videla. Policija mi nije uzela izjavu u Urgentnom centru, ne znam zašto. Pozvao sam advokata i bio sam spreman da dam izjavu. Rekli su da će me zvati da dođem da dam izjavu. Šta će biti dalje, ne znam”, rekao je Ćulić.

Prema njegovim rečima, napadači žele da poseju strah!

“Profil tih ljudi koji su ga napali ljudi koji su radili na Banjici, na starom Sajmištu, očito je njihova poruka bila da strah treba da uđe u sve nas. Ja ne želim da živim tako da se plašim, nikad nisam tako ni živeo. Želim svima da kažem da se ne plašim, šta god da se desi, bar za mene Rubikon je pređen… Većina Valjevaca zna da mi je dete jako uspešan sportista, za našu decu su tukli biciklu sa kojom se ona takmiči, to je za našu decu. Ja sam bio dobrovoljac `99 godine, tako su još jednog ratnog veterana pretukli. Ja sam samo jedan od inicijatora Valjevskog zbor, ali sam samo jedan običan čovek. Tučete obične građane, a time u stvari pokazujete koliko ste slabi”, kazao je Čulić.

Vladimir Đorđević, zaposlen kao medicinski tehničar u Domu zdravlja Valjevo, išao je u subotu na autobusku stanicu na “ispraćaj” pristalica SNS-a na skup u Niš kako bi ih pitao od kog novca dobijaju dnevnice, sendviče, piće… Kaže da ga policija privela “samo zbog toga što je prelazio obeleženi pešački prelaz”.

“Stavili su ruke iza leđa i lisice, i kao poslednjeg kriminalca su me odveli u policijsku stanicu samo zbog toga što sam prelazio obeleženi pešački prelaz. Simultano smo prelazili pešački prelaz i pripadnici policije su prišli meni i nasilno me izvukli iz te kolone i hteli da me legitimišu. Tom prilikom sam se uplašio, jer znam da nisam uradio ništa protivzakonito. Oni su insistirali da dam ličnu kartu, želeo sam da znam zbog čega. Tad se pojavio inspektor, ili ko već, bio je u civilu, koji je naredio da mi se stave lisice. U tom momentu kreće upotreba sile, gde oni meni šire noge, ruke, pretresaju me, stavljaju mi ruke iza leđa i kače lisice. Zadržan sam u policiji oko 2 sata, popisano mi je sve što sam imao kod sebe. Dobio sam obaveštenje da ću platiti neku kaznu. Sve to je jasna opemena da treba da prestanem da se bavim ovim čime se bavim, ali ja od toga neću odustati”, ispričao je Đorđević.

On je poslao poruku onima koji su hteli da ga zastraše: “Neću odustati. Ne pada mi na pamet! Planiram da u ovoj zemlji ostanem i da se za nju borim, da konačno postane pravna.

U obraćanju medijima Đorđević je ispričao za pretnje koje je dobio istog dana nakon privođenja.

“U subotu popodne, uz vrhuške SNS-a i ljudi iz privatne firme “Dekapolit” poslali su mi tendenciozne pretnje da ću ostati bez licence za rad u Domu zdravlja. Rečeno mi je da su uspeli da nađu ljude koji će hteti da svedoče protiv mene. Takođe, kontaktirala me žena koju su kontaktirali iz SNS-a koja je odbila da svedoči protiv mene. Tako da je moja poruka jasna – nema odustajanja, niste me uplašili! Nasikirali me jeste, ali me uplašili niste”, poručio je Đorđević.

U subotu je na autobuskoj stanici bio priveden i građanski aktivista Radivoje Radivojević.

“Krenuo sam takođe da pređem ulicu na pešačkom prelazu, kada sam video šta se dešava sa Vladom Đorđevićem, krenuo sam da pređe ulicu na pešačkom prelazu, prišle su mi dve osobe u civilu, tražili su mi ličnu kartu. Nakon pokazivanja njihovih legitimacija dao sam im ličnu kartu, oni su se povukli sa strane, dogovarali se nešto. Kada sam video da odvode Vladu, pozvao sam ljude da se ne razilazimo, da odemo ispred Policije da vidimo šta se dešava. U tom trenutku pozvali su i mene da krenem sa njima. Pristao sam. U Policiji nisam imao nikakvih neprijatnosti, a nisu imali nikakvih osnova bilo šta da mi pišu. Jedino obaveštenje koje sam dobio je da sam priveden zbog toga što je moja adresa u ličnoj karti pasivizovana”, ispričao je svoje iskustvo Radivojević.

On je ovom prilikom postavio nekoliko pitanja nadležnim institucijama: Zašto još uvek nije otkriven identitet petorice maskiranih napadača na Ljubišu Čulića? Zašto još uvek nije otkriven identitet svih onih maskiranih osoba koje mesecima borave u Ćacilendu? Zašto još uvek nisu procesuirani napadači na ratne veterane na skupu koji održan 1. maja u Beogradu? Zašto 15. marta nije bio omogućen autobuski i železnički saobraćaj, ko je odgovoran za to i zašto dan danas te osobe nisu privedene pred lice pravde? Po kom osnovu je aktivista Srđan Žunjić proveo preko 40 dana u pritvoru? Da li smo svi jednaki pred zakonom ili na delu imamo primenu selektivne pravde?

Radivojević je pozvao sve Valjevce i građane Srbije da složno i svim srcem podrže đake i studente “naše junake i heroje koji se bore za dobrobit svih nas” i koji se bore “za neku lepšu, uređeniju i bolju državu u kojoj će nadležne institucije raditi svoj posao”.