Valjevo u doba španskog gripa

Pandemija španske groznice je na samom kraju Prvog svetskog rata zahvatila ceo svet. Tokom 1918. i prvih meseci 1919, sa „epidemijskim repovima“ koji su se protezali i do 1920. godine od ove bolesti je umrlo oko 50 miliona ljudi. Međutim toj pošasti srpska istoriografija nije poklanjala veliku pažnju. Tako se stekao utisak da se ona u našim krajevima javljala samo u pojedinim enklavama, te da nije ostavila strašne posledice. Polazeći sa tog stanovišta analizirane su crkvene knjige umrlih, i došlo se do saznanja koja iznenađujuća.

Dvolist iz knjige umrlih iz valjevske crkve

Španska bolest se bolest u Valjevu pojavila već tokom njenog prvog talasa, u leto 1918. godine, verovatno u ono vreme kada su Beogradske novine u broju od 11. jula informisale čitaoce da se bolest koja je zahvatila celu Evropu, pojavila i u Beogradu. Sećajući se tog vremena Valjevka Perka Spasenić je svedočila: „Počela je u leto i oni koji su je prvi dobili prolazili su bolje jer su jeli lubenice i prali glavu hladnom vodom.“

Po svemu sudeći taj prvi talas nije imao teške posledice, mada bi sporadični smrtni slučajevi, usled pneumonije, ili možda velikog kašlja, mogli da se pripišu komplikacijama španske groznice. Međutim, na jesen se stanje drastično promenilo. Opisujući taj drugi udarni talas Perka se sećala: „Pre nego što su naši trebali da dođu zavladala je španska groznica u tolikoj meri da je po troje – četvoro u kući umiralo od nje, pa i cela porodica“. A i ti „naši“, vojnici koji su 15. septembra probili Solunski front, su se tokom svog oslobodilačkog pohoda takođe razboljevali i masovno umirali. Telefonista Drinske divizije Milan Đorđević zvani Struja se prisećao „„Kad smo stigli pred Leskovac, bio sam malaksao. Stigavši u jedinicu, javim se komandantu: ”Javljam se na lekarsku”. I ja sa još nekima odoh lekaru. Ja ostah u bolnici. Neki pomreše, a neki odoše. Reših i ja da odem. Lekari me savetuju da još ostanem, jer temperaturu sam stalno imao. Stigao sam u Niš i stupio ponovo u bolnicu na Crvenom krstu“.

Doček oslobodilaca 17/30. oktobra 1918

Tako su, već oboleli građani, sa ili bez simptoma, svečano dočekali takođe obolele srpske vojnike koji 30. oktobra 1918. godine prvi ušli u Valjevo, kao i jedinice koje su u narednim danima prolazile kroz njega. To je doprinelo da se, bez primene bilo kavih zaštitnih mera, bolest širi strahovitom brzinom. Umesto da bude „raztvučena“ epidemijska krivulja je dodatno „sabijena“. Za kratko vreme oboleo je ogroman broj stanovnika. U jednom telegramu koji je uputio vrhovnoj komandi vojvoda Petar Bojović je izneo stav da je „obolela celokupna vojska i svo stanovništvo“. U takvim okolnostima kapaciteti valjevske bolnice su dodatno prošireni. Živorad Vitorović iz Dupljaja je pričao svojim potomcima da se neposredno po završetku rata vratio iz internacije u Nemačkoj, i čim je stigao kući razboleo se od španske groznice. Dopremljen je u Valjevo gde je lečen i izlečen u bolnici koja se privremeno nalazila u zgradi Okružnog suda, a u funkciji bolnice je bila i zgrada Opštinskog suda. Ali nisu svi imali sreće da budu blagovremeno medicinski tretirani. Mnogi su bolovali, i prebolovali kod svojih kuća, a neki su umrli. I to puno njih.

Aktuelna istraživanja su pokazala da je u Valjevskom srezu umrlo 650 ljudi, što je predstavljalo 2,37% stanovništva u odnosu na popis iz 1916, ali je u Kameničkom (Podgorskom) srezu umrlo oko 900 osoba, odnosno 4,5% stanovnika, a na teritoriji sedam sela iz parohije crkve u Krčmaru je umrla 141 osoba (4,47% stanovništva). Indikativno je da je smrtnost bila manja u urbanim sredinama, kao i u varoši pristupačnim selima, a znatno veća u zabačenim krajevima. U samom Valjevu je umrlo 0,68% stanovništva, u Brankovini 0,24%, Grabovici 0,42%, Divcima 0,61% a Bujačiću 0,84%. Sa druge strane, zabačenija, uglavnom brdsko-planinska sela, poput Mratišića, Tupanaca, Brezovice i Stanine Reke su bukvalno desetkovana, budući da je u njima umrlo od 8% do 10% tada živućeg stanovništva.

Slične posledice je španski grip ostavio i u drugim krajevima Srbije. Tako je u Trsteničkom srezu umrlo 1.267 meštana (3,74% stanovništva), a na teritoriji izrazito planinskog Zlatiborskog sreza je umrlo više od 1.000 ljudi, odnosno oko 5% ukupnog stanovništva.

Karta Valjevskog sreza sa svim naseljima i brojem umrlih i pocentom u odnosu na broj stanovnika.

Na osnovu konsultacija sa saradnicim iz Srpskog lekarskog društva dr Krivošejev smatra da bi navedeni paradoks, da je smrtnost bila najmanja u urbanizovanijim naseljima sa većom gustinom naseljenosti a znatno veća u udaljenim, ruralnim brdsko-planinskim selima mogao da se objasni pretpostavkama da je stanovništvo bližih sela, sa boljim komunikacijama sa urbanim centrom bilo prethodno više prokuženo, a time i opšte imunije, da im je medicinski nadzor bio dostupniji, ali pre svega, da je imalo razvijenije higijenske navike.

 

dr Vladimir Krivošejev
muzejski savetnik

Autor: REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.
inegöl escort gemlik escort nilufer escort bursa escort bursa escort konya escort antalya escort escort bolu escort

escort mersin