Cirkularna ekonomija nije trošak, već investicija!

U okviru projekta “Zeleni inkubator”, udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” sprovelo je u 40 lokalnih samouprava u Srbiji istraživanje potencijala za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, kako bi se što bolje prepoznali uslovi, ali i potrebe, problemi i prepreke, u razvoju i primeni poslovnih modela i ohrabrile lokalne zajednice, javna komunalna preduzeća, preduzetnici, mala i srednja preduzeća, kao i udruženja, da započnu transformaciju ka oblasti cirkularne ekonomije. U okviru ovog projekta, za svaki grad ponaosob urađena je studija kao polazna osnova za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji. Među tih 40 lokalnih samouprava koje su bile uključene u istraživanje našlo se i Valjevo. O studiji za naš grad, koja je prezentovana u Gradskoj upravi, govorili su Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”, naš Valjevac Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i Gojkan Stojinović, stručnjak za upravljanje otpadom i cirkularu ekonomiju.  

CIRKULARNA-EKONOMIJA-4

Prema rečima Igora Jezdimirovića, koji je jedan od autora i urednik  studije “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Valjevu”, ključ celog istraživanja koje je sprovedeno je sagledavanje potencijala koje lokalna zajednica ima da pređe sa modela linearne na cirkularnu ekonomiju.

“Značajan resurs koji će se od nas tražiti, a koji nekada deluje vrlo zanemareno, je znanje. Ono što će nama ključno faliti u celom tom sistemu prelaska na cirkularnu ekonomiju jeste upravo shvatanje procesa koji se dešavaju oko nas, resursa koji su nam potrebni i mogućnosti koje možemo da iskoristimo od onoga što danas predstavlja otpad. U samoj studiji smo to posmatrali sa dva aspekta. Jedan se odnosi na komercijalni otpad, ono što proizvode firme i preduzetnici, a drugi se odnosi na komunalni otpad koji svako od nas proizvodi svakog dana. Ono što privrednici u Valjevu vide kao jedan od pokazatelja i prepreka na putu ka cirkularnoj ekonomiji jeste nerazumevanje pojma same cirkularne ekonomije, jer vrlo često nismo svesni da ono što nama danas predstavlja opterećenje i otpad, može da bude ulazna sirovina za one koji upravo od te sirovine mogu da naprave svoj proizvod. Ono što je ključno u tom delu jeste dobra komunikacija, znanje pre svega, od toga koliko otpada, odnosno koje vrste nus proizvoda privredni subjekt može imati i pouzdanost da na to možete računati kao resurs. Ono što su privrednici još rekli kroz istraživanje jeste nedostatak podrške na lokalnom nivou, koji opterećuje prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju”, rekao je Jezdimirović.

Igor-Jezdimirovic-Inz.-zastite-ziv.-sredine

Jezdimirović je kazao da je jako bitno na koji način ova studija i predlozi koji su u njoj dati, utiču na života građana Valjeva.

“Ono što trenutno imate u Valjevu jeste zastareli model naplate odnošenja otpada po metru kvadratnom. U razvijenom svetu taj model je napušten, jer otpad ne prave kvadrati, već ljudi. U zavisnosti od toga koliko otpada čovek napravi, on bi trebalo tu nadoknadu i da plati. U zavisnosti od toga koliko je spreman da uloži u sortiranje otpada, toliko bi i trebalo da plati. Valjevo ima dobar potencijal, ima dovoljan broj privrednih subjekata koji bi mogli da preuzmu materijal pogodan za reciklažu. Jedan od problema ostaje kako materijal, koji se nalazi svuda oko nas, pogotovo u komunalnom otpadu, prikupiti i sortirati, a da troškovi ne budu veći. To se radi tako što će se građani i privredni subjekti uključuju u to, da Vi kroz primarnu i sekundarnu selekciju dobijete sirovinu koja ima određenu vrednost na tržište, a samim tim imate i mogućnost da umanjite troškove onoga što inače plaćate”, poručio je Igor Jezdimirović.

Jezdimirović je napomenuo da Valjevo ima pozitivne primere cirkularne ekonomije i naveo firme Repol i Urban Technics koje su se međusobno umrežile na način da otpad napravljen u jednoj firmi druga firma koristi kao resurs za svoju proizvodnju.

Cirkularna-ekonomija-2

Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović naglasio je da svet i Evropa posle pandemije korona virusa i Ukrajinske krize nikada više neće biti isti i da moramo da gledamo koordinate za budućnost. Prema njegovim rečima, moramo napustiti model linearne ekonomije “proizvedi-prodaj-baci” i preći na cirkularni model.

“Projekcije su 2030. godina. Rast BDP Srbije sada je bitno definisan tranzicijom ka održivoj ekonomiji. Ona podrazumeva da morate da štedite prirodne resurse, vodite računa o lancima dobavljača, da štedite energiju. DNK naše privrede prilično je problematičan u modelu upotrebe resursa, potrošnja energije je dva i po puta veća po jedinici proizvoda, tu je tretman otpadnih voda, i tretman pijaćih voda. Ne možete poslovati na tržištu ako nemate uticaj na lokalnu zajednicu, na životnu sresinu i to je razlog zašto je rađena studija o mogućnosti lokalne infrastrukture odnosno, lokalne ekonomije koja bi mogla da pređe ka toj cirkularnosti”, kazao je Siniša Mitrović.

Sinisa-Mitrovic

Na pitanje Valjevska posla gde se Valjevo trenutno nalazi kad je reč o tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji, Mitrović je istakao da je u ovom momentu teško napraviti nekakvu rejting listu. Najavio je da će uskoro uslediti “jedna velika kampanja koja bi trebala da prepozna kapacitet lokalnih zajednica ka modelu cirkularnosti”.

“Kada Vas investitor stavi na skener, on prvo gleda kvalitet života, kvalitet vazduha, dostupnost infrastrukture, sve moguće pozicije, čak i kulturna dešavanja koja su potrebna za održavanje biznisa. Ukoliko brzo ne prepoznamo koordinate budućnosti, govorim ovo kao Valjevac, mislim da ćemo ostati prilično skrajnuti kada su u pitanju investicije, kada je u pitanju napredak i kada su u pitanju migracije, iseljavanje stanovništva prema velikim centrima. Mislim da bi nova saobraćajnica mogla da ubrza jedan novi kvalitet kada je u pitanju mobilnost Valjeva, ali očekujem da Valjevo indeksira koliko ima obnovljive izvore energije, da podstakne stanovništvo na energetsku efikasnost. Moramo da razmišljamo ne u performansima par šarenih kanti, već da uvodimo sistemska rešenja. Sistemska rešenja podrazumevaju da budete hrabri, da saopštite da to ima svoju ekonomsku cenu, da se ne može upravljati otpadom sa 350 dinara po domaćinstvu. To podrazumeva i brz redizajn javno-komunalnog sektora i nisam protiv toga da deo privatnog kapitala ulazi u javno-komunalni sektor. To je jedino moguće rešenje da se rekonstruiše i vozni park i infrastruktura i sudovi za odlaganje, i da se ide na kvalitetna rešenja. Inače ćemo svake godine provoditi vreme u performansima. Ovo nije školica u kojoj mžete da idete po modelu “više cveća-manje smeća”, jednostavno od ovoga morate da razvijate biznis. Morate da shvatite da Valjevo nema urbanog klimatologa na osnovu čijih predviđanja visokih temperatura i urbanih ostrva pregrevanja, bi bio organizovati život u gradu”, ukazao je Siniša Mitrović.

Cirkularna-ekonomija-1

U ime gradonačelnika Valjeva, svi gostima, organizatorima i svima koji su učestvovali u izradi i prezentaciji studije “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Valjevu”, zahvalio se Miroslav Pimić, savetnik u Odeljenju za lokalni razvoj, privredu i komunalne delatnosti Grada Valjeva. On je temu tranzicije ka cirkularnoj ekonomija okarakterisao kao izuzetno značajnu i aktuelnu, posebno u današnje vreme, kada smo svi svedoci ekspanzije linearne ekonomije.

Sve učesnike skupa na kojem je upriličena prezentacije studije, pozdravio je i Stanko Marković, direktor Regionalne privredne komore Kolubarskog i Mačvanskog okruga, koji je u svom obraćanju istakao da cirkularna ekonomija nije trošak, već investicija i za sadašnjost i za budućnost, kao i nešto što nas svakako čeka.

 

M.P.M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.