Članovi Društva istraživača i Aco Pejović zavrteli 37. krug najvećeg letnjeg festivala u gradu na Kolubari

Tradicionalnim podizanjem zastave uz zvuke fanfara na trgu Živojina Mišića, po 37. put otvorene su Tešnjarske večeri, a ta čast ove godine pripala je članovima Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda”. Ovaj svečani čin označio je početak najvećeg letnjeg festivala u našem gradu koji će u narednih sedam dana pružiti posetiocima kako iz Valjeva, tako i gradova širom zemlje, raznovrsne sadržaje iz oblasti kulture, umetnosti, privrede, sporta i turizma!

Istraživači su jedan od brendova grada, oni predstavljaju posebnu vrstu omladinskog optimizma koja za svoj glavni cilj ima promociju nauke i čuvanje životne sredine, kroz druženje i neformalnu edukaciju. Klub Mladih istraživača osnovan je 16. februara 1969. godine u Valjevu od strane grupe entuzijasta, spremnih za istraživanje i otkrivanje neotkrivenih tajni prirode. Dana 29. jula 1969. godine dogodila se strašna nesreća na Durmitoru, tokom akcije kluba nastradao je član speleološke grupe Vladimir Mandić Manda i u znak sećanja na njega, 1. avgusta te godine odlučeno je da Klub mladih istraživača nosi njegovo ime, a već naredne godine klub je prerastao u Društvo.

Društvo ove godine obeležava 55 godina uspešnog rada i postojanja, što je bio i povod da otvaranje jedne od najznačajnijih manifestacija u gradu učine upravo članovi ovog društva. Prisutne je u ime Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda” pozdravila Ljubica Bulatović, predsednica društva.

“Želim da iskažem veliku zahvalnost što je Grad Valjevo odlučio da Društvo na ovaj način učestvuje na otvaranju Tešnjarskih večeri. To nam pokazuje da Valjevo vidi istraživače kao vrlo bitnu stanicu za razvoj ove zajednice”, poručila je predsednica Društva uz zahvalnost svima koji su u radu Društva učestvovali proteklih 55 godina I pomogli da se vidi na koje sve načine nauka može biti zanimljiva!

Pre ovog zvaničnog otvaranja 37. Tešnjarskih večeri, program manifestacije uveliko je počeo, najpre u Narodnom muzeju Valjevo koji je ugostio Narodni muzej Leskovac i njihovu impozantnu postavku pod nazivom “Odelo ne čini čoveka, ali mnogo o njemu govori – Odevanje i kićenje u leskovačkom kraju od praistorije do savremenog doba”.

Na izložbi u Valjevu prikazano je oko 200 eksponata, što je otprilike polovina originalne postavke, koji dočaravaju odevanje u leskovačkom kraju od neolita do danas.

“Posetioci ove izložbe se praktično kreću po modnoj pisti dugoj 8.000 godina! U prošlosti, mnogo više nego danas, odeća i nakit mnogo su govorili o pojedincu. I to ne samo o njegovom odnosu prema oblačenju i kićenju, već I o statusu koji je imao u društvu, porodici, kultu ili vojsci. Otkrivali su njegova religijska i estetska opredeljenja, ali i njegov materijalni status – poručila je jedna od šest autorki ove izložbe Slađana Rajković, muzejski savetnik etnolog Narodnog muzeja Leskovac.

Zlatn naki pronađen na rimskoj nekropoli u Maloj Kopašnici, nakit pronađen na lokalitetu Caričin grad, replika srebrnog prstena sa ćiriličnim natpisom koji je pronađen u blizini grada vlastelina Nikole Skobaljića (original za koji se veruje da je pripadao njegovoj ženi Mari se čuva u Etnografskom muzeju u Beogradu), tepeluk – ukras za glavu sastavljen od fesa izrađenog od crvene čoje sa bisernim i metalnim ornamentom na vrhu, pafte – metalne kopče za pojas i stolovato prstenje koje se nosilo u svečanim prilikama, samo su neki od predmeta koje će publika biti u prilici da pogleda do 3. septembra.

Matična biblioteka je svoj program “Zavičajni književni Agape” koji realizuje treću godinu u okviru letnjeg festivala, započela izložbom dokumentarnih fotografija koje su obeležile prošlu godinu “Slike grada 365/2023”.

Već su posetioci ove menifestacije navikli da je stara čaršija mesto gde se tokom trajanja festivala, ako ne tokom cele godine kao što je to nekad bivalo, podsetiti ili upoznati sa starim zanatima u okviru interaktivnih radioica, a sasvim prirodno, Tešnjar je i ove, kao I ranijih godina, bio deo grada koji je ugostio predstavnike turističkih organizacija iz Trebinja, Vršca, Čačka, Krupnja i Osečine u okviru programa Turističke organizacije Valjevo “Gradovi u gostima”.

“Potrudili smo se da našim gostima pokažemo naš kraj, kako mi razvijamo turizam i koji su naši turistički potencijali. Mi zaista imamo dobru saradnju između Turističkih organizacija, koja se zasniva ne samo na međusobnoj poseti, nego i prenosu kvalitetnih znanja i prakse”, poručila je ovim povodom Ana Marković, direktorka Turističke organizacije Valjevo.

U porti Hrama Pokrova Presvete Bogorodice u organizaciji Eparhije valjevske izveden je dramski prikaz “Prepodobni Justin Ćelijski – Riznica duha i premudrosti” po scenariju Dušana Stokanovića, dramatizaciji Ivane Dimić i u režiji Save Mirića. Učestvovali su dramski umetnici Andrej Šepetovski, Đorđe Kreća, Milena Jakšić i Crkveni hor “Emanuil” iz Valjeva.

“Želja nam je da nove generacije, kroz neku umetniku prizmu sagledaju takvu jednu ličnost. Otežavajuća okolnost je što je on bio svetitelj savremenog doba. Njegova ličnost je kompleksna i savremena, svima vidljiva, ima dosta živih svedoka. Uspeli smo da napravimo jedan komad sa porukom da dramski umetnici i scenaristi uzimaju što više pravih uzora srpskog naroda i probamo da na jedan lep, kvalitetan, duhovan i dubok način kroz duhovne ličnosti prikažemo sve naše duhovne vrednosti od Svetog Save do svetitelja savremenog doba”, ocenio je reditelj predstave Sava Mirić.

Radost za najmlađe sugrađane nije izostala ni ove godine, pa je predstavom “Pitalice za sveznalice” otvorena ovogodišnja dečja scena u letnjoj bašti Doma vojske.

Koncertni program 37. Tešnjarskih večeri otvorio je jedan od najpopularnijih, po mnogima najbolji pevač na Balkanu – Aco Pejović! Široj publici, čak i onima koji ne slušaju tu vrstu muzike, ušao je pod kožu toplinom kojom je oživeo pesme Tome Zdravkovića u filmu “Toma”, čijoj je promociji u Valjevu lično prisustvovao. Kako je rekao uoči nastupa, dolazio je u Valjevo pre mnogo godina kada je nastupao u klubovima, a do dan danas ovaj grad mu je ostao u srcu!

“Valjevo volim beskrajno zato što imam puno jako dragih ljudi i prijatelja koji su iz Valjeva, što kolega, što van posla i iz puno drugih razloga, zbog svega onoga što ovaj grad ima, zbog Lelića, Ćelija, svega onoga što mene pokreće i što mi je drago – rekao je Pejović uz obećanje da će ovo biti veče dobre zabave, dobrih pesama i energije, a sudeći po reakcijama više hiljada ljudi koji su popunili plato ispred Centra za kulturu sve do semafora kod restorana Hemingvej, čitav prostor keja reke Kolubare, park preko puta Centra, i koji su pevali sa njim u glas, obećanje je ispunjeno!