Čovečiji organizam bez vitamina D ne može

Zdravlje je dobilo na značaju od momenta pojave, potom i prisutnosti SARS – Cov- 19. Samim tim, sve više razmišljamo i trudimo se da primenjujemo preventivu. Naravno, odmah pomislimo na vitamin C, ali sve više shvatamo da je to samo jedna karika preventive, a to znači da priča ne počiva na belom luku i limunu. Ozbiljna studija bi zasigurno “uprla prstom” na proteklo desetleće, brojne društvene stresne situacije, ekonomsku iscrpljenost zajednice, a izuzetno na nezaboravno “zaključavanje” od prošlog proleća. Možda je upravo dati period pomogao da shvatimo zbog čega pojedini narodi, na severnijim polutarima, tokom jesenjih i zimskih meseci na prvi zrak Sunca, momentalno prekidaju sve poslove, izlaze van, bez obzira na moguću hladnoću zavrću nogavice i rukave i upijaju sunčevu svetlost. Jednostavno, davno su shvatili važnost vitamina D.

Naša Valjevka, doktor biohemijskih nauka, Marija Ðekić – Ivanković, radi u Montrealu na Medicinskom fakultetu Univerziteta MekGil kao naučni saradnik. Nakon Valjevske gimnazije, 2007. godine diplomira na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Po objavljivanju prvog naučnog rada 2010. godine počinje doktorske studije na Hemijskom fakultetu, odsek biohemija, pod mentorstvom dr Ljube Mandić, redovnog profesora Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pralelno radi kao istraživač – pripravnik u Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu od 2009. godine. U Centru izuzetnih vrednosti u oblasti ishrane i metabolizma bila je saradnik na četiri projekta Evropske komisije. Istovremeno, osvaja nagradu za usavršavanje studenata EuroFir-a i, dve godine kasnije 2011. Mary Frances Picciano Americkog instituta zdravlja. Kao gostujući student provodi tri godine na McGill Univerzitetu u Kanadi, gde je uradila tri kliničke istraživacke studije. Nakon obrane doktorske teze 2016. dalje usavršavanje Marija najpre nastavlja u Americi na Mercer Universitetu, zatim u Montrealu u Istraživačkom Institutu McGill Zdravstvenog Centra gde učestvuje u razvoju kanadskih nacionalnih preporuka za prevenciju osteoporoze. Trenutno, dr Marija Đekić – Ivanković radi na McGill universitetu u Školi za javno i globalno zdravlje u okviru Medicinskog fakulteta i učestvuje u radu kanadske COVID -19 nacionalne radne grupe za imunitet. Član je Srpskog biohemijskog i farmaceutskog društva, Američkog društva za ishranu i Internacionalnog društva za proučavanje humanog mleka i laktacije.

* Šta je uslovilo Vaše interesovanje baš za vitamin D?

Vitamin D me zainteresovao kada sam počela da radim svoju prvu studiju 2010. godine sa trudnicama u Kliničkom centru u Beogradu gde smo ustanovili da se drastično veći broj slučajeva preeklampsije, povišenog pritiska u trudnoći, javlja u zimskim mesecima u odnosu na letnje mesece. Razmišljajući o mogućim uticajima sredine, navikama ishrane na stanje preeklampsije stigla sam do vitamina D koji mi je otvorio potpuno novu istrazivačku dimenziju i usmerio moja dalja naučna interesovanja. Kasnije, pripremajući se za odbranu doktorata na temu vitamin D, došla sam do interesantnih podataka iz porodične istorije koji ukazuju da delom mogu biti zahvalna za svoje postojanje i vitaminu D. Naime, moja baka po majci u posleratnim godinama nije mogla da održi plod i izgubila je nekoliko beba. Zaputila se iz sela Babina Luka u Valjevsku bolnicu gde su joj dali da pije riblje ulje čiji je glavni sastojak vitamin D. Neposredno posle toga, baka Milica je donela na svet mog ujaka, pa moju majku, čime su riblje ulje i vitamin D odigrali važnu ulogu u našoj porodičnoj istoriji. Pola veka kasnije, dobar deo mojih istraživanja bio je posvećen objašnjenju ovog fenomena i uticaju vitamina D u trudnoci, kao i na zdravlje novorođenčadi.

* Zbog čega i na koji način je vitamin D delotvoran za ljudski organizam, šta sprečava, odnosno podstiče?

Vitamin D je važan za jačanje imuniteta i očuvanje zdravlja kostiju. Neophodan nam je da izgradimo snažne kosti od najranijeg životnog doba kako bi napravili čvrstu potpornu osnovu. I ne samo to, naša misija je da održavamo zdrave i snažne kosti čitavog života uz pomoć vitamina D. Dobro je poznato da nedostatak ovog vitamina dovodi do gubitka čvrstine kostiju i koštane mase sa povećanim rizikom od preloma kostiju, razvoja rahitisa kod dece i osteoporoze kod odraslih. Takođe, vitamin D ima važnu ulogu u imunološkom odgovoru i borbi protiv bakterija i virusa uključujući i koronavirus. Vitamin D može da pomogne našem imunom sistemu da spremnije i bolje odgovori na virus odnosno da efikasnije eliminiše virus iz organizma. Istovremeno, vitamin D pomaže da se predupredi preterano reagovanje organizma na prisustvo virusa, čime se mogu umanjiti neke od štetnih posledica.

* Koji su posebni benefiti za organizam zdrave osobe, a koliko povoljno može uticati na olakšavanje tegoba kod hroničara – i tegobe kojih bolesti olakšava?

Vitamin D je esencijalni vitamin, to znači da je neophodan za normalno funkcionisanje našeg organizma, posebno za očuvanje zdravlja kostiju i jačanje imuniteta. Adekvatan unos vitamina D smanjuje rizik od preloma kostiju i nastanka osteoporoze kod odraslih osoba. Osteoporoza je jedna vrlo ozbiljna bolest koja se prikrada tiho, bez simptoma koji bi nam bili alarmantni. Kada se dijagnostikuje, obično pri prelomima ili pri malim bolovima u kostima, tada je već kasno da se reaguje i može se samo pomalo zalečiti stanje, ali ne i znatno poboljšati. Kosti ostaju šupljikave i mekše do kraja života. Zato je prevencija u vidu vitamina D i uz njega kalcijuma, od presudnog značaja za zdravlje kostiju. Važno je znati, da je uvek pravo vreme, bez obzira na životnu doba, da se preduzmu koraci i zaštite kosti.

Takođe, vitamin D ima važnu ulogu u osnovnom imunološkom odgovoru. Nedostatak vitamina D dovodi do slabljenja imunološkog odgovora, čime organizam ima lošiju otpornost na viruse i bakterije, zbog čega bivamo podložniji da se razbolimo ukoliko smo izloženi virusu. Takođe, ako smo duže vreme bez dovoljne količine vitamina D, ovi efekti su sve izraženiji i u slučaju da se razbolimo, oporavak je duži i komplikovaniji. Istraživanja pokazuju da u svetu nedovoljnu koncentraciju vitamina D u krvi ima 40-50% populacije, dok je u Srbiji taj procenat viši, čak do 80% kod ispitanih žena i dece posebno tokom zimskih meseci.  Zato je važno, posebno zimi, nadoknaditi vitamin D uzimanjem suplemenata i namirnica bogatih ovim vitaminom.

Treba napomenuti da države koje se nalaze na severnoj hemisferi, gde se nalazimo i mi, su na takvom georgafskom položaju da čovečiji organizam ne može da napravi vitamin D tokom zime jer nam sunčevi zraci ne padaju pod adekvatnim uglom da bi se dogodila stimulacija za sintezu u koži zbog položaja, odnosno ugla Zemlje u odnosu na Sunce.

 

 * Koliko je vitamin D bitan posebno sada, u uslovima pandemije?

U današnjem dobu globalne pandemije, više nego ikada ranije, trebalo bi da uzimamo riblje ulje ili njegov glavni sastojak, vitamin D. Vitamin D je moćan, prirodni dodatak koji u celini poboljšava naše zdravstveno stanje i pomaže nam u borbi protiv bolesti, uključujući i Covid-19. Međutim, vitamin D nije svemoguć, pa je neizostavno i suštinski važno da prvo učinimo sve da se ne zarazimo i poštujemo preporučene mere prevencije, a zatim da pristupimo podizanju otpornosti organizma u čemu nam vitamin D može biti veliki saveznik.

Vitamin D je jedini prirodni dodatak koji potencijalno može da pomogne u borbi protiv kovid-19 jer aktivira makrofage u organizmu koje eliminišu koronavirus. Makrofage su obezbeđenje, policajci u našem telu, čija je uloga da uklanjaju sve preteće supstance uključujući brojne druge viruse, bakterije i toksične materije iz hrane, vazduha i duvanskog dima. Ako je naše telo svakodnevno opterećeno eliminacijom ovih toksina, rezerve vitamina D se prazne i nemamo dovoljan broj čuvara-policajaca (makrofaga) koji bi se u slučaju infekcije koronavirusom efikasno obračunali sa virusom i sprečili da bolest napreduje. Upravo zbog toga, najnovije istraživačke studije sugerišu da vitamin D može imati značajan uticaj u prevenciji i tretmanu koronavirusa.

DAJ NAM SUNCA

Prema rečima doktora biohemijskih nauka Marije Đekić – Ivanković, vitamin D je veoma bitan “čuvar reda” u obračunu sa toksinima koji i putem vazduha dospeju u naš organizam. Ovo saznanje u Valjevu tim pre ima još veći značaj, obzirom da je kod nas praktično konstantno, čak i tokom vrelih letnjih dana, kao i pri zimskim mrazevima, vazduh zagađen. Pri tome, naglašava da zimi, kao i u uslovima zagađenog vazduha, veoma važno obezbediti dovoljne količine vitamina D za organizam iz hrane i suplemenata. Takođe, posebno ističe da je važno znati da vitamin D možemo da napravimo u našoj koži kada je izložimo suncu tokom letnjih meseci.

“Međutim u uslovima zagađenja, kakvo je prisutno u Valjevu, smanjena je mogućnost da napravimo vitamin D u sopstvenoj koži, čime smo još više izloženi riziku od nastanka deficijencije. Tako da se na područjima sa zagađenim vazduhom očekuje da će većem broju ljudi nedostajati vitamin D u krvi. Time se samo povećava pozornost i neophodno je preporučiti građanima Valjeva i okoline uzimanje dodatnog vitamina D u vidu namirnica i suplemenata,” napominje dr  Marija Đekić – Ivanković.

* Gde se nalazi u prirodnom obliku? U kom obliku suplemenata ga je najbolje uzimati /tablete, perlice…/?

Vitamin D je vitamin Sunca i jedini “besplatni” vitamin koji u letnjim mesecima sami stvaramo u koži kada je izložimo sunčevim zracima. Nakon samo 10 do 15 minuta sunčanja u kratkim rukavima, bez kape i bez kreme sa zaštitnim UV faktorom, najveći broj ljudi stvori u koži dovoljnu količinu vitamina D da zadovolji potrebe organizma. Stvaranje vitamina D moguće je samo ukoliko koža nije tretirana kremama sa zaštitnim UV faktorom, pa je bitno da isključivo u ranim jutarnjim časovima, ili kasno popodne, izlažemo Suncu nenamazanu kožu. Ali, odmah nakon tog kratkotrajnog sunčanja, obavezno treba koristiti kreme sa zaštitnim UV faktorom.

U toku zimskih meseci, na prostorima naše zemlje i svih severnih zemalja, ne možemo da stvorimo vitamin D u koži, pa se zato oslanjamo na hranu i suplemente. Namirnice prirodno bogate vitaminom D našeg podneblja su pastrmka, skuša, losos, sardine, jaja, mast, slanina, orašasti plodovi itd. dok su i pojedini mlečni proizvodi obogaćeni ovim vitaminom. Skoro da je nemoguće uneti dovoljnu količinu vitamina D samo iz namirnica jer one prirodno sadrže male količine. Zato se preporučuje da u svim zimskim mesecima koji u svom nazivu sadrže slovo R (od septembra do aprila) pored namirnica, uzimamo suplemente vitamina D, u vidu kapi, perlica ili ribljeg ulja.

VITAMIN D PROTIV KORONE

* Na koji način, i u kojim dozama, da ga uzimaju zdrave, odnosno obolele osobe? Preporučene doze prema starosnoj dobi?

Suplementacija vitaminom D je bitna u borbi protiv koronavirusa, ali se razlikuju doze za prevenciju i lečenje virusa. Neophodno je posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja vitamina D jer je doza individualna i zavisi od više faktora uključujuci uzrast i opšte zdravstveno stanje. Preventivno se deci svakoga dana daju kapi ili riblje ulje koji sarže 500-1000 IU (medunarodna jedinica za prikazivanje sadržaja vitamina), adolescentima od 1000-2000 IU, a odraslima od 1000 do maksimalno 5000 IU po danu u zavisnosti od nivoa vitamina D u organizmu koji se može testirati u laboratoriji. Doze u lečenju koronavirusa mogu biti mnogo veće i daju se pod strogim nadzorom lekara kako ne bi prekoračili dozvoljenu maksimalnu dnevnu dozu.

* Da li može da pomogne pri lečenju Cov-19?

Naravno, kao što je prethodno pomenuto i objašnjeno, vitamin D može da pomogne u borbi protiv kovid-19 jer utiče na imunitet i aktivira makrofage u organizmu koje se u slučaju infekcije koronavirusom efikasno bore sa virusom i sprečavaju da bolest napreduje. Upravo zbog toga, najnovije istraživacke studije sugerišu da vitamin D može imati značajan uticaj u prevenciji i tretmanu koronavirusa. Medutim, iako je pokazano da je količina vitamin D u krvi važan faktor u kliničkoj slici obolelih od kovida-19, njegova uloga još uvek nije do kraja razjašnjena. U jednoj od brojnih studija, uporedivši ishode obolelih pacijenata od kovida-19, utvrđeno je da su manje stradali i imali brži oporavak pacijenti sa adekvatnom količinom vitamina D u krvi u odnosu na one sa nedostatkom vitamina D. U Kanadi, a koliko mi je poznato i u Srbiji, pacijetima u okviru terapije daju i vitamin D u dozama do 5000 IU/na dan.

UVOÐENJE TELEMEDICINE I HOTKLINIKA

* Kakva su iskustva, na koji način je organizovana svakodnevica u Kanadi? Kao i otkrivanje i zbrinjavanje inficiranih covidom, a koje mere su preduzete za lečenje teže obolelih?

Kao i u ostatku sveta, u piku smo drugog talasa u Kanadi. Iako je broj obolelih u porastu, u Kanadi nije toliko dramatična situacija, a razlog tome verovatno su vrlo rigorozne epidemiološke mere donate od strane vlade i nadležnih institucija koje traju već duže od dva meseca. Te mere se donose na provincijskim nivou i u provinciji Kvebek, gde živim i radim, na snazi su najrigoroznije mere. To su pored ličnih mera (nošenje maske, pranja ruku i držanja socijalne distance), i stroge zabrane okupljanja, kako javnih tako i privatnih. Restorani su odavno zatvoreni, deca su bila na produženom raspustu od skoro mesec dana, zatvoreni su tržni centri i sve radnje, osim onih koje prodaju namirnice i osnovnu robu i nude esencijalne usluge. Vrlo je teško živeti na takav način, ali naša odgovornost je da sprovedemo mere i zaštitimo sebe i svoje bližnje, dok je broj obolelih u porastu.

Rezultati navedenih mera su vidljivi jer broj obolelih polako opada.  Najveći broj obolelih je u dve najveće provincije Kvebek i Ontario gde je, na nivou deset provincija, registrovano oko 70 odsto od ukupno obolelih pacijenata. Protokoli lečenja i organizacija samog zdravstvenog sistema u Kanadi je promenjena od kada je počela epidemija. Postoje mesta koja su opremljena samo za testiranje pacijenata gde iskuljučivo odlaze radi testiranja. Lekari opšte prakse na klinikama koje su slične našim domovima zdravlja prešli su na telemedicinu, odnosno video pozive sa pacijentima i sa njima razgovaraju i utvrđuju simptome. Takođe, ovim putem prate pacijente čiji su simptomi blagi, ili bez simptoma, koji su u kućnoj izolaciji, kao i oni koji su bili u kontaktu sa obolelima. Ukoliko pacijent razvije malo teže simptome, ali ne drastično teške, njih šalju u takozvane hot-klinike gde rade lekari opšte medicine koji obavljaju fizički pregled. Tu odlučuju da li zaraženu osobu šalju na bolničko, ili na kućno lečenje, uz propisanu terapiju. Naravno, samo najteže slučajeve šalju na bolničko lečenje gde je kriterijum za prijem isključivo težina kliničke slike, godine i opšte stanje pacijenta. Postoje kovid-bolnice za zbrinjavanje pacijenata kao i odvojena kovid-odeljenja u okviru opštih bolnica gde su smešteni pacijenti sa teškim kliničkim slikama, ali njihov tretman ne zavisi od društvenog statusa ili tipa zdravstvenog osiguranja jer se svi tretiraju jedanko.

 

BEZBEDNOST IMUNIZACIJE PROTIV COVIDA

Kanada je prvi kontigent vakcina kupila od Pfizera i vrlo sistematski i sa operezom pristupaju tom domenu, u smislu da detaljno prate i analiziraju efekte vakcinisanja stanovništva. Dr farmacije, Marija Ðekić – Ivanković je član nezavisnog tima eksperata, okupljenih iz cele Kanade, koji je osnovala vlada u saradnji sa McGill univezitetom gde su izabrani stručnjaci koji ni na koji način nisu u sukobu interesa, odnosno rade isključivo za dobrobit stanovništva Kanade, i detaljno prate svaki segment uspešnosti imunizacije uz precizno sagledavanje mogućih neželjenih efekata.

“Kao svetla tačka na kraju tunela je početak vakcinacije, koji je u Kanadi počeo 14. decembra. Vakcinisani su prvo seniori u startačkim domovima i prvi zdravstveni radnici. Da bi vakcina imala efekta i da bi brojke zaraženih počele da se smanjuju, neophodno je da se vakciniše instovremeno veliki deo populacije što trenutno nije moguće sprovesti tako brzo ni u jednoj zemlji. Tako da će maske i preporučene lične mere ostati na snazi još neki vremenski period. Kako postoji velika polemika o efektu vakcina i njihovoj bezbednosti, u Kanadi je osnovano nezavisno ekspertsko telo koje prati efekte i bezbednost vakcine. Tu su okupljeni stručnjaci iz različitih medicinskih oblasti, koji nemaju ikakve konflikte interesa sa bilo kojom institucijom, farmaceutskom kućom ili političkom strankom, kako bi zadržali objektivnost i dali nezavisno mišljenje. Sa obzirom da je vitamin D važan faktor u prevenciji i lečenju, i mene su izabrali da budem deo tog ekspertskog kanadskog tima. Naš cilj je da sagledamo raspoložive podatke i objektivno procenimo bezbednost, neželjene efekte i efikasnost vakcina i predložene terapije.

VISOKA SVEST I PRIMENA EKOLOŠKIH MERA

*Koliko su preventivne mere u domenu ekologije i očuvanja životne sredine prisutne u svakodnevnom životu prosečnog stanovnika Kanade? Šta ste naučili, usvojili, od uobičajenih navika?

U Kanadi je prisutna vrlo velika svest o zaštiti i očuvanju životne sredine. Kanađani puno vremena provode u prirodi i bave se aktivnostima napolju, bez obzira na vremenske uslove. To smo vrlo lako usvojili jer smo ponikli iz Mladih istraživača, kao i moto “Recycle, reduce, reuse!” (recikliraj, smanji upotebu ili potrošnju i ponovo iskoristi). Na dnevnom nivou pored obaveznog recikliranja papira, stakla i plastike, posebno se odvaja organski otpad i formira kompost. Deca od najranijeg uzrasta u vrtićima i školama imaju edukaciju o tome i razvijaju ljubav prema našoj planeti i zaštiti životne sredine. U zaštićenim prirodnim dobrima, kao što je Gradac u valjevskom kraju, postoje stroge mere zaštite koje pored raspoloživih kanti za đubre i reciklažu, uključuju i ozbiljne novčane kazne za prekršioce pravila.

Takođe smo stimulisani posebnim olakšicama od strane države i provincije da se grejemo na gas i na struju. U centru grada, na samom ostrvu, nije dozvoljeno loženje kamina, niti peći koje emituju dim kako bi se smanjilo zagađenje vazduha, dok su velike fabrike obavezne da ugrađuju filtere u svoje dimnjake. Montreal kao grad, tj. celo ostrvo je puno biciklističih staza i puno ljudi ide biciklama na posao ili u grad kad nema snega na ulicama. Nedavno je otvorena staza za bicikliste i pešake, duga više od 1200 km, koja povezuje grad Njujork i našu provinciju Kvebek. Ono što je interesantno je da grad na godišnjem nivou daje građanima mogućnost da za simboličnu nadoknadu (u vrednosti oko 1000 dinara ) zasade stablo po svom izboru u parku ili sopstvenom dvorištu. Takođe, kada se rodi beba, ovde grad poklanja sadnicu po izboru da se posadi za to dete. Onda deca posećuju svoje stablo, a kako rastu sade novo drveće. U okviru ovog programa mi smo se opredelili da svojim mališanima posadimo voće, stabla jabuke, šljive i duda kako bi ih podsećali i na naš rodni grad Valjevo, iako za sina još uvek čekamo da nam grad nađe sadnice šljive i duda koje smo tražili i koji su iz naših krajeva.

Umesto ikakvog rezimea, možda je najdelotvornije uvesti malo brige o sebi i osobe koje su nam bliske i drage, pa da počnemo da pijemo vitamin D bilo u obliku perlica, kapi, ili ribljeg ulja, radi efektivnije zaštite zdravlja. U zdravom telu zdravorazuman duh svakako da će efikasnije dosegnuti odgovore na pitanja poput očitog šta to nas ovde udaljava od čovečnog života? Činjenica da vidimo vazduh koji dišemo? To li je hrabrost, ili osnovna neophodnost uz obavezu plaćanja tzv. zelenih taksi? I šta imamo od toga? Prečišćivače vazduha na svakom dimnjaku i auspuhu, donacije za energetsku efikasnost svakog domaćinstva, reciklažne centre?! Činjenica je da nemamo mogućnost predaje stare hartije, a da ne pominjemo preradu stakla i plastike… U teoriji, znamo o delotvornosti pošumljavanjima goleti, vidimo da u Africi uspevaju, čak i na obodima pustinje… Deluje da ovde izabrani baš i nisu prisustvovali časovima Poznavanje prirode i društva. Ovde očekuju fanfare ako jednom godišnje uspeju da obezbede jednu sadnicu, povodom nekakve manifestacijice. Niz primera odgovornog ponšanja i ekološka svest, očito… A tek pitanja koja se nižu od momenta pojave Covid-a, bolje ne spominjati. U najkraćem, ovde, čak i pastrmka, kao jedan od izvora vitamina D, deluje kao čist luksuz.

foto: privatna arhiva

About SNEŽANA JAKOVLJEVIĆ KRUNIĆ

Prve uplive u novinarstvo načinila još u školskim sekcijama. Bila član Književne omladine Valjeva, zatim redakcije Omladinskog programa Radio Valjeva, pa Dnevne redakcije, gde radi do privatizacije JIP-a. Za valjevski Napred pisala rubriku "Oni dolaze" o mladim talentima. Bila dopisnik italijanskog časopisa Kolumbo, izdanja za Srbiju. Godinama rado sarađivala pri ostvarivanju Tešnjarskog glasonoše beležeći kulturno - socijalna zbivanja jednog od najlepših letnjih festivala, kao i "Valjevskog Jazz Festivala". Vodila novinarsku radionicu u Centru za kulturu. Smatra da je u nekim sredinama iluzorno razmišljati o karijeri, ali da na bilo kom mestu treba biti društveno odgovoran. Obzirom da je po struci ekonomista za poslove robnog prometa lako uočava kvalitet i voli da promoviše trajne vrednosti, te zbog toga 2017. godine prihvata da piše za Valjevska posla. Supruga sjajnog lika, blagoslovena sa dvoje divne dece.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*