DA LI ĆE NEKA SUPSTANCA BITI LEKOVITA ILI TOKSIČNA, ZAVISI OD DOZE, A VIŠE O TOME MOŽETE SAZNATI NA IZLOŽBI “TANKA LINIJA” U NARODNOM MUZEJU VALJEVO

“Lek čini doza! Da li će neka supstanca biti lekovita ili toksična pre svega zavisi od njene doze. Doza mora biti takva da se postigne pun lekoviti efekat, a da ne pređete u toksično dejstvo. Naći tu liniju gde je doza zapravo prava doza možda i jeste jedan od najtežih zadataka u medicine i farmaciji zato što je ta doza za svakog individualna i malo drugačija”, pojasnila je na otvaranju izložbe “Tanka linija” u galeriji Narodnog muzeja Valjevo prodekan za postdiplomsku nastavu Farmaceutskog fakulteta u Beogradu prof. dr Sandra Vezmar Kovačević.

Polazeći od toga da je izložbu „Tanka linija – između leka i otrova“ pripremio mulidisciplinarani tim koji čine: Ivan Stanić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike, Jelena Manojlović, kustos Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta i Svetlana Mitrović, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu , ovu izložbu, poručila je Kovačević, treba sagledati iz različitih aspekata.

“Možemo odlučiti da se okrenemo prirodi i reći nećemo se lečiti hemijskim supstancama nego ćemo otići u prirodu i u njoj pronaći lek. U okviru ove izložbe ćete videti da ni to nije baš tako jednostavno, jer i u prirodi imamo puno lekovitih biljaka, ali i njihovu lekovitost čini doza, ako preteramo postaće toksično. I hrana možebiti lek, ali i otrov, zavisno od doze u kojoj je konzumiramo”,naglasila je prof. dr Sandra Vezmar Kovačević.

Jelena Manojlović, kustos Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, objasnila je da je projekat osmišljen sa idejom da se kontekstualizuje deo dinamične granice izmedu leka i otrova i da se ukaže na važnost saznanja, prenošenja iskustva i savremenih naučnih dostignuća.

“Fenomen granice izmedu leka i otrova sagledavan je kroz prizmu istorije nauke i nasleđa: farmacije, medicine, etnologije, biologije, arheologije, pravne regulative, medija, kao i u širem, društveno-istorijsko-prirodnjačkom kontekstu, sa teritorijalnim fokusom na područije Srbije. lzložbom želimo da podstaknemo na razmišljanja o fenomenu tanke linije izmedu leka i otrova. Ova linija je često skliska, nekada nevidljiva i kroz istoriju vrlo dinamična. Priča o odnosu čoveka prema leku i otrovu i njihovoj upotrebi jeste priča o našoj civilizaciji, našem odnosu prema prirodi i nauci i međusobnoj komunikaciji – uzbudljiva, kontroverzna, sa još uvek neizvesnim krajem”, navela je Jelena Manojlović podsećajući da je ova izložba zahtevala saradnju sa stručnjacima iz najrazličitijih oblasti nauke i culture, te se ovom prilikom zahvalila saradnicima: Narodnom muzeju iz Požarevca, Prirodnjačkom muzeju iz Beograda, Rudarsko-geološkom fakultetu, Hemijskom fakultetu, Narodnom muzeju iz Kikinde, PTT muzeju, Gradskom muzeju u Vršcu..

B. M.