Dan žena i osmomartovske dileme

Kad pre 8. mart? Kakav nam je bilans u pogledu Dana žena za proteklih godinu, ili 10, ili 110? Postoji li smisaoni odgovor na pitanje: “Šta žene očekuju, čemu teže?” Ili su zaista čudnovato neshvatljiva bića. Te neke, žene? Niz pitanja bez odgovora.

Demonstracija žena 8. mart 1917 Petrograd Rusija

Krajem februara, početkom marta, kao da počinje nekakva faza tranzicije. Uz očekivano buđenje prirode sasvim očekivano se nametne razmišljanje o uređenju bašte i sadnje cveća. A, opet, sve to zavisi od svake, pojedinačne sezone… Jer, mart je prvi prolećni mesec, valja mu se obradovati. Ali, nije – nego: još je zima, a već u prvoj dekadi sačekuje 8. mart! I dok nas sa malih ekrana zasipaju snimci žena bez podočnjaka, blistavih zuba i, u svakom trenu sjajne frizure, koje svakodnevno inteligentno odrađuju svoje obaveze na dalekim nam meridijanima, u ovdašnjem vidljivom zraku, između datuma, lebdi pitanje: “Šta ove godine očekivati za…?!” Ovog meseca – Dan žena. Proglašen je, treba ga poštovati.

OSMOMARTOVSKI DAR?

Samo što prođoše novogodišnja i božićna darivanja, slede nova razmišljanja – šta pokloniti, da li će je iznenaditi, dar obradovati? U društvima visokog standarda ovakav način ponašanja i čak komercijalizacija praznika, mogu imati ekonomsko opravdanje. Kod nas sve to deluje kao protezanje “preko gubera”. Možda primeniti italijanski recept: buket mimoza i čokoladna bombonjera? Lično, takvom poklonu bih se obradovala, još ako je buket “stidljive mimoze” pa sreći nigde kraja, posebno ukoliko je kutija čokolade zamenjena teglicom mimozinog meda s Tajlanda (molim, bez komentara). Takav dar deluje primereno i kao simbol verne ljubavi i baš je u skladu sa prvim praznikom prvog prolećnog meseca. Međutim, mimoze ovde možemo kupiti jedino pred zimske zadušnice: buketić od 100, malo veći 200 i s palminom grančicom bi 300 dinara. Bivaju cvetni aranžman đakonija koje mnogi iznose na groblja (da li je to potpuno izvitoperen običaj, ili refleksija griže savesti, jer su počivše zanemarivali kada su im bili najpotrebniji?). Zbog svega, bolje je ne zamišljati reakcije ovdašnjih “dama” i njihovu analizu “skrivenih” značenja (pu-pu, daleko bilo…). Džaba čokolada, ništa od takvog dara! Pa, mimoze su precvetale, u vazi bi kratko trajale. Ali, večan je stih Viktora Igoa: “Ako si kamen – budi kamen, ako si čovek – budi ljubav, ako si cvet – budi mimoza”.

FOTOGRAFIJA SVAKODNEVICE

Ipak, nakon realnog sagledavanja opšteg dešavanja, kreativnost i platežna moć muškaraca je u prvom redu udara ovog, uslovno ženskog praznika. Zbog toga, šta li muškarci misle o Danu žena?

Naš Valjevac, matematičar, vešto zbraja dva i dva. Sagledava društvene relacije počev od ex YU, pa sadašnje stanje, i na kraju primećuje da je odnos prema ženama u domenu nejednakosti. Napominje da mu mladost uskraćuje iskustveni realizam, ali pamti da je kao dete mnogo bolje živeo u državi za koju bivši špijuni elitnih agencija kažu da je dostigla neželjeni nivo suviše uspelog eksperimenta spajanja žitelja Austrougarskog i Otomanskog carstva.

“Trend otpornosti na uticaje okruženja i pritiske “kulturnih normi” postoji i uliva optimizam u pogledu budućnosti u kojoj se žene istinski poštuju i u kojoj će biti moguće pokrenuti proces ravnopravnosti polova. Ali, dok ne stigne takva budućnost, sadašnjost i dalje obiluje ubijenim i silovanim ženama, njihovim ponižavanjem na radnom mestu, otvorenim mobingom od strane muških, pa i ženskih kolega, ohrabrenih neaktivnošću i sporošću pravnog sistema. Time konačno dolazimo i do 8. marta – Dana žena. Za trenutak u kome se naše društvo nalazi Dan žena – 8. mart je veoma važan datum. Negde je u širokoj populaciji promenjeno samo shvatanje ovog praznika koji je sve manje u obliku materijalnih poklona suprugama i partnerkama, a sve više njima posvećen, uz akcenat na poštovanju i zahvalnosti radi njihove uloge u vezi i braku. Ovog dana muškarci na najkreativnije načine dokazuju koliko ih cene. Znamo, pravi muškarci to rade svaki dan, ali dok većina pripadnika tzv. jačeg pola ne prihvati takav obrazac ponašanja, ovaj datum treba da ih podseća na važnu osobu u njihovom životu i njen doprinos” – podrobno objašnjava naš sagovornik, mladi Valjevac, koji šaljivo kaže da je zadovoljni papučar.

Beograđanin koji je zbog poslovnih obaveza živeo na svim kontinentima, osim Azije, efikasno rezimira da ne voli ikakve praznike i obeležavanja baš posebnih dana: “Radije bih da se ljudi svakoga dana sećaju osoba i stvari koje su vredne u našim životima, moralnih vrednosti i principa kojih bi trebali da se pridržavaju i da ih poštuju, a ne jednom godišnje.”

OLIČENJA ŽENA ILI SVET SE BRZO OKREĆE

Kratko i jasno izrečen bazni normativ odnosa među narodima, decom i roditeljima, ženama i muškarcima. Odnosno, nije papučar tip koji opere sudove, zna da upotrebljava peglu ili usisivač za prašinu – on svojim veštinama koje nisu isključivo rezervisane i za jedan pol, jer partneri treba da se jednako potrude pri ostvarivanju zajedničkog cilja simbolizovanog stavom “dome slatki dome”. Taj muškarac iskazuje svoju pažnju, razumevanje i ljubav prema svojoj odabranici, ali i ona istom merom mora uzvratiti na dobijenu pažnju… Ima situacija kada su “damice” patološke lenjivice i folirantkinje, pa svojim prenemaganjem iskorišćavaju sve, iz čega nastaju brojna pitanja. Za njih nema poklona, posebno ne za dan slavljenja vrednih, radnih, ljubaznih, a istrajnih žena, koje imaju stavove vredne poštovanja!!! Međutim, da li treba samostalno ustanoviti sistem kažnjavanja, ili dosegnuti snagu sopstvenog duha i suzdržati se od ikakve akcije, bilo to i naizgled naivnog uskraćivanja divnog dara? U zdravorazumnim društvima logično je ukazati na primećena odstupanja u ljudskom ponašanju, pa tim osobama ili najbližim srodnicima i starateljima ukažu na neophodnost profesionalne pomoći. Nije sramota zatražiti stručnu pomoć ili zaštitu, jednako za osobe ženskog i muškog pola. Dakle, ne samostalno dejstvovanje, posebno ne u afektu, već razumno prihvatanje društvenih normativa. I to je prvi bitan stav kvalitetne socijalne sredine.

Nedavno slučajno pažnju privuče objava starije muške osobe koja naglašava da sažaljeva današnje mladiće, jer se gledaju sa devojkama, ali bez ikakvog obraćanja. Pri tome pita: “Pa, šta čekaš? On da ti priđe? Flašu pića da ti pošalje, kući da te otprati, priča priče iz vojske, lova… Koji je izgovor?” Jednostavno pojavljuje se pitanje da li taj stariji gospodin shvata da, u današnje vreme postoji veliki broj žena i devojaka koje zaista mogu biti uspešni zaštitnici sebe i svojih najmilijih. Zar je, još uvek, nesvakidašnje da žena ide u vojsku? Zar bi te žene trebalo da dožive sudbinu Milunke Savić? Da li stariji gospodin poima da žensko i muško “NE” imaju isti značaj u društvenim odnosima, ili je u svojim mislima ustanovio koji biološki pol sme biti predator?! I jedan mladić komentariše: “Nedostatak samopouzdanja…” Zbog čega?! Strah od nepoznatih osoba, ili od odbijanja, ili ovdašnje tradicionalističko poimanje da isključivo muškarac mora ostvariti ekonomsku egzistenciju? I posle se pitamo zašto u ovoj državi ženama, uz mnogo manje obrazloženja nego muškarcima, daju otkaz. Gospodo, prisetite se da su i u pećinsko doba muškarci išli u lov da bi obezbedili hranu, ali kao da zaboravljaju da su žene ostajale da čuvaju nejač i brane pećinu! I ubrzo stigoše do matrijahata.

INTELLIGENCE IS SEXY, ISN’T IT?

Listajući strane nekih stranih izdanja na Internetu (hvala izdavačima jer su, bar pojedini, tekstovi besplatno dostupni) igrom sudbine ili kliktanjem na zanimljive teme, pojavi se priča o istraživanju koje je rezultiralo novoprihvaćenom činjenicom da je ženski intelekt osobina koja je privlačnija od lepog lica. Dalje u datoj objavi piše da muškarci u državama u kojima postoji polna ravnopravnost, inteligentne žene smatraju veoma atraktivnim, ali to nije slučaj i u državama gde je i dalje izražena nejednakost žena i muškaraca. Naučnici zaključuju da muškarci biraju za partnerke osobe koje će im pomoći da maksimalno smanje životne troškove da bi uvećali korist za budući zajednički život. Takođe, ispitanici su naveli da radije izlaze sa osobama koje su u izvesnoj meri već razvile svoju karijeru i imaju viziju unapređenja sopstvenog života.

Dakle, test za domaće čitaoce – sa muškog stanovišta ovakvo poimanje je: a) razmaženo, b) mudro, c) ravnopravno? A, iz ženskog ugla?! I, ko ovde ima pravo na “kviska”?! I zbog svega navedenog se pričinjava da očekivanja treba racionalno uskladiti sa mogućnostima konkretne sezone i pojedinačne bašte. Globalno, pronaći oslonac u sopstvenoj inteligenciji.

Naravno neizostavno: drage čitateljke, zašto ne i čitaoci – bar pojedini, srećan vam 8. mart!

Autor: SNEŽANA JAKOVLJEVIĆ KRUNIĆ

Prve uplive u novinarstvo načinila još u školskim sekcijama. Bila član Književne omladine Valjeva, zatim redakcije Omladinskog programa Radio Valjeva, pa Dnevne redakcije, gde radi do privatizacije JIP-a. Za valjevski Napred pisala rubriku "Oni dolaze" o mladim talentima. Bila dopisnik italijanskog časopisa Kolumbo, izdanja za Srbiju. Godinama rado sarađivala pri ostvarivanju Tešnjarskog glasonoše beležeći kulturno - socijalna zbivanja jednog od najlepših letnjih festivala, kao i "Valjevskog Jazz Festivala". Vodila novinarsku radionicu u Centru za kulturu. Smatra da je u nekim sredinama iluzorno razmišljati o karijeri, ali da na bilo kom mestu treba biti društveno odgovoran. Obzirom da je po struci ekonomista za poslove robnog prometa lako uočava kvalitet i voli da promoviše trajne vrednosti, te zbog toga 2017. godine prihvata da piše za Valjevska posla. Supruga sjajnog lika, blagoslovena sa dvoje divne dece.
inegöl escort gemlik escort nilufer escort bursa escort bursa escort konya escort antalya escort escort bolu escort

escort mersin