Dodelom zahvalnica i priznanja obeleženi jubilarni 10. Dani sremuša – Manifestacija koja promoviše sremuš, Taorska vrela, Povlen, zaštitu prirode, ali i očuvanje tradicije!

Jubilarni, deseti Dani sremuša, obeleženi su prigodnom svečanošću i dodelom zahvalnica i priznanja zaslužnim saradnicima, partnerima i saborcima u zajedničkom decenijskom vojevanju na planini Povlen u čast izuzetno zdrave biljke sremuš. Tradicionalna manifestacija Dani sremuša organizuje se svake godine u maju mesecu u selu Donji Taor podno Povlena. Klub Ars Nova iz Valjeva predvodnik je u organizaciji povlenske Sremušijade, ali je kroz decenijski angažman stekao vredne saveznike u organizovanju ove privredno-turističke manifestacije, pre svega Turističku organizaciju Valjevo i Udruženje za negovanje tradicije i kulture valjevskog kraja. Tokom godina, svojim angažmanom organizaciji Dana sremupa i pronošenju imena ove manifestacije doprinosilo je i Društvo istraživača “Vladimir Mandić Manda”, Udruženje za razvoj i zaštitu Taorskih vrela, Udruženje za zaštitu, razvoj i promociju valjevskih planina i drugi.

Dani sremuša su manifestacija koja ne samo Valjevce, nego ljubitelje prirode i zdravog načina života iz cele Srbije svake godine ponovo vraća na Povlen. Za Dane sremuša imamo sreću da osetimo sve blagodeti Povlena, zbog čega ovo okupljane u Donjem Taoru uvek prate slogani “Uberi zdravlje” i “Zdravo! Čisto! Lekovito! Srpsko!”

Kako rekoše organizatori, uvek je prvih 10 godina teško, možda najteže. Uz promociju sremuša, Taorskih vrela i planine Povlen, motiv manifestacije, kojem se od starta teži, bio je i očuvanje tradicije. Iz Kluba Ars Nova zdušno se zalažu za očuvanje i zaštitu prirode i aktivnosti Kluba usmerene su, između ostalog, na popularizaciju zaštite životne sredine.  

“Moramo voditi računa o svom ponašanju i odnosu prema prirodi. Savez čoveka i prirode mora biti pošten. Priroda je ta koja na kraju ispostavlja račun. Grupacija organizacija okupljenih oko Dana sremuša, nastavlja svoju misiju edukacije i podizanja ekološke svesti. Država mora svojim mehanizmima da rešava goruće probleme koji su i u Srbiji, ali i u našem gradu odavno pobrojani: zagađen vazduh, rešavanje otpadnih voda, tretman otpada. Imamo prirodno blago – naše valjevske planine. Nemamo rezervnih i mi ih moramo sačuvati za one koji dolaze posle nas. Sledeći susret, dragi prijatelji, zakazujemo na Gospojinskim danima, 21. septembra, na planini Povlen”, rekao je u svom obraćanju Vlado Dodović, predsednik Kluba Ars Nova.

Na svečanosti povodom jubileja 10 godina Dana sremuša, organizovanoj u bašti Hotela Omni, dodeljene su zahvalnice za doprinos organizaciji manifestacije, ali i jedno specijalno priznanje – Zlatnik Vojvode Stepe Stepanovića, za nesebično i profesionalno zalaganje tokom decenije saradnje uručen je Ani Marković, direktorki Turističke organizacije Valjevo.

“Drago mi je što smo zajedničkim snagama Grada Valjeva, Turističke organizacije Valjevo, Kluba Ars Nova, Udruženja za razvoj i zaštitu Taorskih vrela, Udruženja za negovanje tradicije i kulture valjevskog kraja, MZ Donji Taor, uspeli da ovu manifestaciju dovedemo do jubileja 10 godina postojanja. Hrabro smo koračali napred kako bismo promovisali sremuš koga ima u izobillju, prirodu našeg kraja, Taorska vrela i planinu Povlen, k0ji su postali stalna adresa za planinare, turiste i ljubitelje prirode. Inicirali smo zaštitu planine Povlen, koja se nalazi na usaglašavanju kod nadleženog ministarstva. I u budućnosti ćemo vredno raditi i promovisati našu planinu Povlen, Taorska vrela i na sremuš, o kojem se zaista mnogo zna i koji se nalazi na jelovnicima svih poznatih restorana, ne samo u našem gradu, nego u celoj Srbiji”, kazala je Ana Marković i posebno se svesrdno zahvalila na priznanju koje joj je uručio predsednik Kluba Ars Nova Vlado Dodović.

Povlen nije samo planina, niti je sremuš samo sremuš. Taj ceo događaj Dani sremuša je jedna manifestacija tradicije i kulture. To je u svom obraćanju istakao Marinko Lugonja, predsednik Udruženja za negovanje tradicije i kulture valjevskog kraja, koje je svih prethodnih godina verni i vredni pratilac, saradnik i učesnik manifestacije Dani sremuša.

“Sve se vrti oko jednog kontinuiteta i jedne tradicije, koju mi, čak i svojim prisustvom tamo, nadograđujemo. I to kolo koje tamo postoji se zavrti, sve do Kumove slame, gore u svemiru, i Povlen ponovo, bar tih dana, postaje cetar svemira, kao što kaže naš poštovani Dušan Mihajlović. To je jedna izvanredna prilika da se setimo svega što volimo, da se ponovo nadahnemo nečim čime su se naši preci nadahnjivali, da se opet napiše neka pesma, da se opet setimo ljudi, prijatelja, koji su tamo dolazili, uživali, koji su nam ostavili taj deo emocije da je nadogradimo i ostavimo našim potomcima tu tradiciju, tu kulturu i ljubav prema planini, a sremuš će biti nešto što će nas uvek vraćati tu, uvek će nam davati novo zdravlje. I kao proleće što budu svet, tako će nama sećanje na ove događaje, na ovo obeležavanje koje pravimo već desetu godinu, dati nam podstrek da tu postojimo na toj planini sledećih nekoliko vekova”, istakao je Marinko Lugonja.

Zahvalnice su dodeljene: Dušanu Mihajloviću, Gradu Valjevu, MZ Donji Taor, OŠ “Miloš Marković”, Poljoprivrednoj školi Valjevo, Ekonomskoj školi Valjevo, Policijskoj upravi Valjevo, Domu zdravlja Valjevo, Europromu, Valjevo printu, Publiku, firmi Asseco, Vinariji Jelić, Hotelu Mežestik Beograd, Udruženju za razvoj turizma i zaštitu prirode Taorska vrela, preduzeću Ingrap Omni i Omni Centru, Dopisništvu RTS Valjevo, Televiziji Valjevo plus, Televiziji V5, listu Napred, RTV Marš, portalu Valjevska posla, kao i voditeljki Radi Novaković.

U uvodnom delu svečanosti obeležavanja jubileja čitani su odlomci iz priče “Sremuš”, našeg velikog književnika Radovana Belog Markovića, velikog zakjubljenikau Povlen i utemeljivača institucije “Povlenskog naroda”.

Vajar Milutin Ranković besedio je svoje autorske zdravice koje se vežu jedna na drugu  – “Zdravica povlenska” i “Zdravica uspomenama”.

U muzičkom delu programa nastupio je frulaš Mirčeta Rakić, Dom kulture Izvor iz Valjeva i orkestarski trio pod rukovodstvom prof. Lazara Pušića.

M.P.M.