Najnovije vesti

Doktor džeza na 35. Valjevskom Jazz Festu

Uz niz iznenađenja i dobre vibracije, 35. Jazz Fest u Valjevu praktično je već počeo. Do krunskih večeri, od 16. do 19. maja, sledi niz dobre zabave, džez radionica i nastupa sjajnih, poznatih džezera. Među brojnim kvalitetnim učesnicima, valjevska publika imaće priliku da čuje i džez-pijanistu i kompozitora Dimitrija Vasiljevića, prvog doktora džez klavira iz Srbije, koji će nastupiti u subotu, 18. maja, u Centru za kulturu. Vasiljević je već dobro poznat na američkoj i svetskoj džez sceni, ne samo kao talentovani džez-pijanista i kompozitor mlađe generacije, već i kao profesor džeza na univerzitetima u Nju Orleansu i Njujorku, ali i kao neko ko je nastupao u čuvenom Karnegi Holu i čiji je poslednji album  “Accidental Nomad” bio u ovogodišnjoj trci za Gremi nominacije, i to u četiri kategorije. Nastup Dimitrija Vasiljevića na ovogodišnjem Jazz Festu u Valjevu biže nejgov prvi nastup u Srbiji posle 12 godina.

Dimitrije Vasiljević, džez-pijanista i kompozitor

Decenijama, valjevski Džez festival široj javnosti skreće pažnju na značajne džez muzičare, proslavljene u sredinama gde žive i rade. Na ovogodišnjem 35. Jazz Festu u Valjevu, prvi put nakon 12 godina, u Srbiji nastupa tridesetčetvorogodišnji profesor dr Dimitrije Vasiljević. Za to vreme koliko ga nije bilo na domaćim scenama, školovao se i usavršavao, predano radio, objavio četiri studijska albuma.

Dimitrije Vasiljević rođen je, odrastao i školovao se u Beogradu, gde je nakon srednje muzičke “Josip Slavenski” za tri godine završio Fakultet muzičke umetnosti, diplomirao u martu 2006. godine, da bi se nakon položene audicije za osnovne studije na Berklee College of Music, preselio u Boston 2007. godine. Takođe za tri godine završava osnovne studije, ovog puta na Berkliju, da bi se preselio u Njujork radi upisa na master studije iz džez klavira na New York University Steinhardt. Tokom master studija, sa svojim kvartetom snimio je i objavio prvi album autorske džez muzike The Path of Silvan, a zatim i prvi solo klavirski album pod nazivom Metaphor. Nakon završenog mastera i tri godine u Njujorku, preselio se u mali grad Šampejn, nadomak Čikaga, i upisao doktorat iz džez klavira na University of Illinois at Urbana-Champaign. Kada je u aprilu 2017. doktorirao, postavši tako prvi doktor džez klavira iz Srbije, snima i treći autorski album “Accidental Nomad”, ovoga puta sa svojim kvintetom, objavivši ga za Ropeadope Records, diskografsku kuću iz Filadelfije, postavši njihov recording artist. Taj album bio je u ovogodišnjoj trci za Gremi nominacije, i to u četiri kategorije. Nakon toga izabran je za profesora (docenta) na Xavier University of Louisana u Nju Orleansu, gde sada živi i predaje džez predmete. Svakog meseca putuje u Njujork gde redovno nastupa sa svojim kvartetom, čiji ćemo nastup imati priliku da vidimo na ovogodišnjem 35. Jazz festu. Istovremeno, četvrti album “Us” već je u fazi postprodukcije.

Na prvi pogled stiče se utisak da je sve proteklo bez ikakvih poteškoća, tim pre jer je redovne studije završavao za kraći period od uobičajenog roka, ali nije baš sve bilo potpuno jednostavno. Tokom osnovnih, master i doktorskih studija na prestižnim amweričkim univerzitetima, imao preko 50 profesora džeza, ali kao mentore izdvaja prepoznatljiva imena poput Reja Santizija, Lasla Gadronija, Danila Pereza, Žan-Mišel Pilka i Džoen Brekin.

Da li ste se od ranih dečačkih dana opredelili za muziku i klavir i šta Vas je definitivno usmerilo prema sadašnjem zanimanju?

– Moj otac je opserski pevač, zaposlen je u Beogradskoj operi, pa sam tako i ja od malih nogu odrastao u zgradi Narodnog pozorišta u Beogradu. Moja majka, iako nije profesionaklni muzičar, godinama je pohadala muzičku školu i veoma voli muziku, tako da se u mojoj porodici oduvek pevalo i sviralo. Štaviše, otac mi je, još dok sam bio u stomaku, puštao muziku, prislanjavši mami slušalice na stomak i govorio je da ću biti dečak, da ću se zvati Dimitrije (po mom pokojnom dedi, njegovom ocu) i da ću sigurno jednog dana postati muzičar, što se sve na kraju i obistinilo. Što se klavira tiče, s obzirom da ga je mama svirala i da smo već imali klavir u kući, to je nekako bio prirodan izbor. Veoma mi je drago zbog toga, jer smatram da je klavir, uz dužno poštovanje drugim instrumentima, instrument najšireg muzičkog spektra i mogućnosti.  Obzirom da ja sebe ne vidim samo kao svirača, već se bavim i aranžiranjem, kompozicijom, sintezom različitih muzičkih žanrova, filmskom muzikom i mnogim drugim stvarima u muzici, klavir mi je dao sveobuhvatno muzičko znanje i opsežniji uvid u muzičku teoriju i harmoniju.

Kako je došlo do toga da nastavite obrazovanje u SAD? Da li Vam je neko preporučio, ili uspesi na takmičenjima, stipendija?

– Tokom pet i po godina, dok sam još živeo u Beogradu, svirao sam u Beogradskom diksilend orkestru kao najmladi član tog sastava (od svoje 16. do 22. godine). Sa mnom u tom orkestru je svirao i moj kolega Branko Popović, bubnjar, koji je iz Valjeva i koji me je nagovorio da sa njim odem u Dablin i polažem audiciju za Berkli. Ja sam pristao, i uskoro smo se obojica našli u Bostonu. Branko se vratio u Valjevo nakon završenog Berklija, a ja sam nastavio dalje američkim putem jer sam želeo da probam da opstanem na toj sceni i nastavim da sviram i stvaram u Americi. Nešto kasnije sam počeo da radim i kao profesor na univerzitetu što mi je omogućilo sigurnu egzistenciju i dosta slobodnog vremena koje koristim za kompozitorsko – izvođački rad. Što se tiče stipendija, imao sam brojne, kako na Berkliju, tako i u kasnijem školovanju. Ipak, i pored toga, bilo je teško finansijski izgurati celo školovanje, pa sa morao da se dovijam na različite načine i oslonim na maksimalnu pomoć roditelja i rodbine, ali i da radim najrazličitije teške poslove u Americi, da bih na kraju uspeo da izguram sve.

Za mnoge već pomisao na život u SAD deluje kao san, ali do ostvarenja često je zaista naporan put. Ipak, nameće se utisak da Dimitrije zaista sav trud  podređuje misli da život gradi prema onome kako misli da treba da izgleda, pa onda stremi da to sam ispuni, kako god ume i koliko god može. Obzirom da je sledio svoj profesionalni izbor, da bi stigao do cilja, prihvata naporne, u nekim momentima ispostavlja se izložen je i opasnosti, a da toga nije svestan…

Na tom putu bio je prinuđen da nosi palete po magacinima, radio kao animator – klovn za decu u njujorškom zabavištu “Gymboree”. Zatim, kako kaže, radio je kao potrčko u koncertnim dvoranama, kelnerisao, radio u ofisu rektora na izgradnji baze podataka za univerzitet, pa kao tehnička podrška… Takođe, držao je privatne časove desetinama polaznika. Dogodilo se da je jedan od privatnih studenata bio i bivši marinac, za kog se ispostavilo da je nasilnik koji je bio pod optužbom za ubistvo bebe svoje devojke, ali Dimitrije za to tada nije znao… Priseća se da je svašta prošao i doživeo, snalazeći se za preživljavanje u tom periodu. No, nakon svega, ostaje dosledan svom izboru i uspeva da ostvari svoj san.

Kakvi su utisci tih prvih dana na Akademiji i uopšte u SAD? Koje su prednosti, a koje poteškoće sa kojima ste se lično suočili daleko od poznatih i dragih osoba i kako protiču naredne godine studija?

– Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu sam jedva čekao da završim, jer me nije preterano zanimalo to što se tu učilo. Bio sam rešen da dobijem tu diplomu onako za “ne daj Bože”, ali sam potajno sve vreme planirao da odem da studiram džez u inostranstvu. Uspeo sam da zbrzim FMU i diplomiram za 3 godine, sabivši treću i četvrtu godinu u jednu. Kada sam otišao u Ameriku, nisam ni slutio koliko će to biti jedno veliko iskušenje, promena sredine, navika, konstantno vežbanje instrumenta, frustracije zbog sporog napredovanja, siromašnog života i slično. No, s druge strane, imao sam veliki motiv da naučim da sviram džez onako kako treba, a ne odoka ili otprilike. Zato sam konstantno grabio napred, uprkos naporima, nostalgiji, iskušenjima i poteškoćama. Znao sam da me na kraju čeka izlaz iz tunela, i to se i obistinilo. Već u Njujorku sam počeo sa intenzivnim sviranjem, osnovao sam svoj kvartet, svirao velike koncerte u Karnegi Holu, Kenedi Centru, Ujedinjenim Nacijama, i brojnim klubovima. Osvojio sam i par prestižnih svetskih nagrada od kojih bih izdvojio dve na Solo džez klavirskom takmičenju u Montrou u Švajcarskoj. To mi je dalo krilo da nastavim da se borim i da brusim svoje znanje i umeće. Preživeti u Njujorku i bukvalno i muzički, nije bilo nimalo lako, ali što vas ne ubije, to vas ojača, tako da mi je to njujorško iskustvo donelo puno iskustva koje mi i danas koristi u mnogim životnim i muzičkim situacijama.

Šta sada radite na Fakultetu i kako Vam sada deluje život u SAD?

– Najpre sam predavao na NYU u Njujorku kao profesor na odredeno vreme, pa sam onda upisavši doktorat na University of Illinois, dobio poziciju asistenta iz džez klavira na tom univerzitetu. No, sve su to bile privremene profesorke pozicije, a prva prava redovna pozicija usledila je na Xavier University of New Orleans pre dve godine, gde i danas radim. Tu predajem džez klavir, džez teoriju, džez improvizaciju, džez bendove i još nekoliko muzičkih predmeta, a uz to sam i šef tonskog studija na univerzitetu. Postavši profesor, sredio sam svoju egzistenciju u Americi i konačno stao na noge, omogućivši sebi tako da se ponovo dam u osvajanje džez scene i uložim novu energiju, novac i vreme u svoju autorsku muziku i bend sa kojim radim. Tako sam sklopio ugovor sa Ropeadope Records, jednom od top 10 diskografskih kuća za džez u Americi za koju snimam albume, ali i sa Eastlight Artist Management-om, agentskom kućom koja me zastupa i organizuje mi koncerte i turneje. U Njujork putujem svakog meseca u poslednjih godinu dana i trudim se da se uspešno vratim na tu scenu koju vidim kao svoju matičnu bazu, a odatle onda putujem i sviram i drugde po Americi, a od skoro i po Evropi. Egzistencijalne prepreke su na sreću sada prošlost, ali umetničke i produkcijske prepreke su uvek pristune i ostvarujući nove strategije i ideje koje na tim planovima imam, trudim se da ih, jednu po jednu, preskačem i na taj način gradim svoj put i dalje, podižući lestvu kvaliteta i uspeha na neke nove nivoe.

Zbog čega ste odabrali džez? Da li, koliko često, i gde sve nastupate solo i sa grupom, i kako i kada ste se dogovorili da svirate skupa?

– Džez danas više nije samo muzički žanr. Džez je to prerastao i postao način muzičkog izražavanja i svojevrsni muzički jezik, dijalekt čija pravila najpre naučite, a onda ih podesite po svom nahođenju i ukusu, gradeći tako sopstveni stil. Moja priroda je oduvek bila avanturistička i istraživačka. Iako volim da slušam klasičnu muziku i u njoj nalazim veliku inspiraciju, oduvek mi je bilo veoma dosadno da je sviram i da stalno ponavljam jedne te iste note. Tako sam otkrio džez i shvatio da je to muzička disciplina koja je kao stvorena za moj umetnički senzibilitet. Često nastupam kao solo klavirski izvodač, uglavnom u koncertnim salama širom Amerike, ali pored toga imam i svoj kvartet koji nekad proširim u kvintet, a nekad sažmem u trio, sa kojim nastupam redovno u Njujorku i mahom na istočnoj obali. Ponekad sviram i u Nju Orleansu u kome živim, ali ne toliko često jer mi se ta scena ne dopada preterano. U Čikagu takode imam svoj kvartet sa kojim nastupam, kad god odem u te krajeve, ali bend iz Njujorka, sa kojim dolazim ove godine i na valjevski Džez festival, smatram glavnim i matičnim bendom. Sva četvorica smo drugari još iz studentskih dana, sa Rikardom se znam još sa Berklija, Rafaela sam upoznao na NYU, a sa Benom sam se sreo na svojoj audiciji za doktorat u Majamiju. Godinama kasnije smo se ponovo svi sreli u Njujorku i ja sam ih pozvao da budu deo mog kvarteta. Inače, svaki od njih trojice je uspešan lider sopstvenog projekta, tako da u mom kvartetu oni, sem svirački, doprinose i na razne kreativne načine.

Da li ste ranije boravili u Valjevu i da li postoji prethodna povezanost sa Valjevom i Valjevcima?

– Moj pokojni deda je rodom iz Mionice kod Valjeva. Ja sam svoja leta kao klinac, provodio u Mionici, često bi me roditelji vodili u Valjevo na Tešnjarske večeri ili na Džez festival, pa bismo se tu okupili sa rodbinom i prijateljima. Zbog toga Valjevo na neki način smatram kao svoj grad, iako nisam lično odatle,  a Valjevce kao veoma bliske i drage ljude. Kuriozitet je što ću prvi koncert u Srbiji, nakon 12 godina, održati baš u Valjevu. Ovo mi nije prvi put da nastupam na valjevskom Džez festu, svirao sam i nekoliko puta ranije sa Beogradskim diksilend orkestrom, ali će ovo biti prvi put da nastupam sa svojim projektom i pod svojim imenom. Koncert je 18. maja u 21 čas, a planiramo da održimo i radionicu na koju su dobrodošli svi zainteresovani Valjevci. Tada ćemo pričati o improvizacionim konceptima, našim pogledima na džez i sviračkom iskustvu u Americi i na njujorškoj sceni.

Naredni planovi u pogledu predavanja, nastupa, komponovanja…?

– Trenutno je u fazi postprodukcije moj četvrti autorski album, inače drugi po redu za solo klavir, pod nazivom “Us” (Mi). Koncept ovog albuma je takav, da je svaka kompozicija posvećena po jednoj osobi koja mi je izuzetno mnogo značila ili mi još uvek znači, čak u toj meri da mi je promenila život. Album će biti objavljen za Ropeadope Records krajem godine, a polako počinjem da pišem i muziku za naredni album za kvartet. Imam u planu zanimlljive sradnje sa nekim  muzičarima iz Amerike, ali i iz Srbije. Što se tiče obrada poznatih pesama, pre nekih mesec dana sam uradio jedan duet sa bugarskom pevačicom Ninom Arnaudovom, gde smo obradili srpsku pesmu “Kosovski božuri” na džez način. Ta izvedba se može naći na JuTjubu, a druge obrade tog tipa su svakako u planu.

Postoji li neka dvorana ili muzička manifestacija gde biste želeli da nastupate?

– Svakako, ja sam uvek željan i voljan da nastupam bilo gde, gde ima dobre publike, dobre volje i dobre organizacije. Pre svega su to evropski džez festivali koji su nam sledeća strateška stanica koju želimo da “osvajamo”. Velika želja da posle 12 godina sviranja u Americi, konačno ponovo zasviram i u Srbiji mi se evo, uskoro ostvaruje, a za to su najviše zaslužni ljudi iz organizacije Valjevskog džez festivala koji su nam svojim pozivom i sredstvima omogućili da doletimo u Srbiju i zasviramo na Festivalu. Želeo bih da napomenem da ćemo, pored Valjvskog festivala, svirati i 20. maja na Kolarcu u Beogradu, ali i 23. maja u Banskom Dvoru u Banja Luci.

“Dimitrijeva muzika zauzima jedinstven prostor negde izmedu klasične klavirske tradicije i džeza. Šta god želite da obeležite ovom muzikom, ona je prelepa, puna svetlih melodija i jakih ritmova, a njegovo sviranje klavira je zapanjujuće.” – Chris Potter.

“Džez zagrevanje” je održano, i to – perfektno, na prvi Vaskrs. Baš kao u neka dobra vremena, ne zna se gde bi više publike, u Avanturi, Govornici ili Beloj kući. Inicijativom Ace “Kontex” Uroševića, tinejdž – inspekcija izvela je duhovit performans i navedene barove proglasila “Jazz friendly” kafeima.  Na radost brojnih Valjevaca, od kojih su pojedini u poseti tokom praznika, svirali su Tim Group, Milan Petrović kvartet i Jova Maljoković Salsa Bend.

Zagrevanje se nastavlja od 10. maja, programom “Jazz nije za matorce – Jazz za decu i klince”. Sledi potom niz dešavanja do krunskih večeri. Organizatori su u program “ubacili” i radionice “Naučimo kako se sluša Jazz” (10. maj) sa Ivanom Ilićem i Vasilom Hadžimanovim i “Na putu ka muzici” (11. maj) Kulturnog skloništa iz Novog Sada, koje će se održati u Muzičkoj školi. Koncert “Jazz nade”, džez odseka muzičkih škola “Josif Marinković” iz Vršca, “Kornelije Stanković” iz Beograda i “Živorad Grbić” iz Valjeva, na programu je u subotu, 11. maja u ovdašnjoj muzičkoj školi. Nedelja, 12. maj, od 13 časova, rezervisana je za “Second Line” – New Orleans style jazz paradu na gradskim ulicama i “Jazz Party” u Centru za kulturu. Ponedeljak, 13.maj biće dan kada će džez moći da se “gleda” u okviru programa “Jazz fest u Bioskopu” – Miles ahead, Don Cheadle (2015) u 19 časova i Django melodies( 2017) u 21 sat. Ulaz u Bioskop 85 biće besplatan.

Od 16. do 19. maja slede krunske večeri 35. valjevskog Jazz festivala. U četvrtak nastupaju valjevski muzičari, u petak Duško Gojković i Big Bend RTS, kao i Dragan Ćalina kvartet, u subotu Dimitrije Vasiljević i New York Quartet, a za njima na scenu izlazi Sebastien Giniaux kvintet, i u nedelju Shalosh i Neked. Nakon koncerata u Velikoj sali  sledi, “svirka za dušu” u Holu Centra za kulturu Valjevo.

S.J.K.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.