Intervju sa Duškom Rakićem: Odluka o povlačenju iz politike nije doneta na prečac

Duško Rakić, odbornik Demokratske stranke u ispraćenom skupštinskom sazivu, objavio je nakon nedavne izborne utakmice da se zvanično povlači iz politike. U intervjuu za Valjevska posla rekao je da odluka o “penzionisanju” nakon skoro 3 decenije aktivnog bavljenja politikom nije doneta na prečac. Pojasnio je da je ta odluka pala još posle izbornog ciklusa 2016. godine. Nije napustio stranku i ističe da se njegovi politički stavovi nisu promenili. Pored razloga za povlačenje iz političkog života, sa Duško Rakićem smo razgovarali o njegovim najvećim političkim uspesima i porazima, dobrim i lošim stvarima koje bavljenje politikom donosi, političkim (ne)prijateljstvima, trenutnoj političkoj situaciji i njegovim predviđanjima.

Politički počeci Duška Rakića beleže se u drugoj polovini 80-ih godina. Interesovao se za burne događaje na domaćoj političkoj sceni, kao i u međunarodnoj politici. Ipak, pravim početkom smatra rane devedesete nastajanjem višestranačja u Jugoslaviji i Srbiji. Navodi da su njegova interesovanja za politička dešavanja bila velika još kad je bio srednjoškolac i da je već tada znao da će to biti deo njegovog društvenog angažmana. Istražujući političke stranke, Demokratska stranka bila je opcija koja je odgovarala njegovim političkim stavovima. Zvanično je postao član DS-a početkom jula 1991. godine. Od punih 29 godina koliko je član stranke, 28 godina je obavljao određene dužnosti u partiji ili u njeno ime. Kada se sve oduzme i sabere od tih 29 godina, 9 godina je “bio” vlast, a 20 opozicija… Od politike se oprostio nakon bojkota izbora, sa mesta opozicionara.

 

Zašto se odlučili da se “penzionišete” iz politike?

Odluka da se “penzionišem”, nije doneta na prečac. To sam odlučio još pre četiri godine, posle izbornog ciklusa. Pošto nisam hteo da dovedem stranku i sebe u problem objašnjavanja tog poteza, odlučio sam se na postepeno povlačenje iz političkog života isticanjem mandata na pozicije na kojima sam bio. Da se razumemo, ja nisam napustio stranku, niti sam promenio političke stavove, samo sam doneo odluku da ne želim više da obavljam dužnosti u stranci, ili u ime stranke, pa samim tim ni da provodim aktivno vreme potrebno za takav rad. Moji stavovi i ideje se nisu premenile od 1991. godine. Razlozi za ovakavu odluku su bili nezadovoljstvo stanjem na političkoj sceni Srbije i umor koji se pojavio posle toliko godina aktivnog političkog rada. Ako vam kažem da sam osoba koja je u gradskom odboru najstarija po aktivnom neprekidnom učestvovanju u političkom radu, a imam 46 godina onda to sve govori. Verovatno sam među najstarijima i u Srbiji. Za sve ove godine obavljao sam dužnosti od predsednika KDO Valjevo, člana predsedništva DO, potpredsednika cele DO, člana OO Valjevo, OkO Kolubarskog okruga, člana GO i IO stranke, potpredsednika GrO Valjevo, predsednika OkO Kolubarskog okruga i predsednika GrO Valjevo.

Da li ste i nekada ranije hteli da odustanete od političkog angažmana?

Bilo je slučajeva za ovih 30. godina kada sam takođe razmišljao o povlačenju iz političkog života. Na to su uticala prvenstveno kadrovska rešenja, ljudi za koje sam smatrao da nisu dostojni vršenja određenih funkcija nanoseći štetu i zemlji i stranci i koji su svojim činjenjem mene dovodili u situaciju da se ne mogu identifikovati sa njima. Ipak, moja energija je uvek prevagnula da se upustim u borbu protiv takvih pojava i da ostanem u političkom životu.

Šta smatrate svojim najvećim političkim uspehom, a šta najvećim političkim porazom?

Politički uspesi su pobeda na izborima 2000. godine i zbacivanje režima Slobodana Miloševića, aktivno učestvovanje u izborima Borisa Tadića za predsednika Srbije i možda najdraži uspeh pobeda na lokalnim izborima u Valjevu 2004. godine kao šef izbornog štaba i pored toga što smo imali lošiji rezultat u Republici. Ipak tada smo ostali u opoziciji podelom karata na lokalu. Što se tiče neuspeha, najvećim neuspehom smatram to što se posle skoro 30. godina bavljenja politikom Srbija nalazi na istom mestu kao i tada.

Koje su to dobre, a koje loše stvari koje Vam je bavljenje politike donelo u životu?

Pošto sam u politiku ušao jako mlad, mogu reći da je u neku ruku politika delovala pozitivno na moj karakter obuzdavši moj burni temperament u mladosti. Mnoge obuke i seminari omogućili su mi određena znanja i veštine koje su mi značile ne samo u politici već i u svakodnevnom životu. Stekao sam određeno iskustvo baveći se političkim aktivnostima, upoznao kako funkcionišu institucije i ljudi i stekao velika prijateljstva širom Srbije. Od negativnih stvari možda bih izdvojio puno stresa i odvojenosti od porodice kao i negativne stavove određenih ljudi prema meni samo zbog mog političkog opredeljenja ili stavova.

Da li ste u međuvremenu stekli neke političke prijatelje, a koji nisu iz Vaše partije? I kakva su to prijateljstva uopšte? 

Baveći se politikom upoznao sam puno ljudi i u stranci i van nje. Sa nekima sam se intenzivno družio u nekim periodima, sa velikom većinom sam ostao privatno u dobrim odnosima i danas, bez obzira na različito shvatanje politike. Stvar je u tome što ja na politiku gledam kao na veštinu borbe mišljenja i ideja, a ne odnos mržnje i sukoba, jer ona treba da bude baš suprotno od toga. Zbog toga sam ljude u drugim partijama gledao kao političke protivnike, a ne neprijatelje. I u duelima i političkim aktivnostima uvek sam gledao da iznosim svoje stavove i ideje i da kritikujem loše stvari kod političkih protivnika, a ne lično njih. Moj moto je da treba napadati problem, a ne ljude. Ipak, ti odnosi ostaju na nivou poznanstava i saradnje, a ne prijateljstva, jer za prijateljstvo treba mnogo više.

Kakav je Vaš osvrt na trenutnu političku situaciju u zemlji i kuda plovi ovaj naš brod?

Politička situacija u zemlji je jako teška. Velike su podele u društvu što povećava antagonizme i radikalizuje politički život. Odgovornost za takvo stanje prvenstveno pada na vlast, koja se ponaša autokratski, gušeći svaki oblik pluralizma i izbegavajući politički i društveni dijalog. Preuzimanjem svih prerogativa predsednik države dovodi zemlju u stanje suspendovane demokratije. Očito je da politički subjekti u vlasti ne doživljavaju politiku kao odgovornost vršenja javne funkcije, već kao dobijeni plen sa kojim se može raditi šta hoće. Bojim se da naš brod ne plovi u dobrom pravcu i da će se političke, socijalne i druge razlike samo umnožavati, što će dovesti do radikalizacije u političkom životu i podele na “nas i njih”.

Koja su neka Vaša predviđanja kako će izgledati Skupština grada Valjeva u budućem sazivu?

Vladajuća stranka u Valjevu osvojila je apsolutnu vlast i bez obzira da li će sami formirati vlast, ili će uzeti neku od opcija u koaliciju, odgovornost će biti potpuno na njima. Nisam siguran da imaju dovoljno ni znanja, ni kadrovskih kapaciteta za uspešno vršenje vlasti, što se moglo videti i u prethodnom periodu. Prethodni saziv je na trenutke delovao jako mučno bahatošću predstavnika vladajuće većine. Nadam se da novi saziv neće raditi na isti način. Ne očekujem neki ozbiljan dijalog u Skupštini, niti da će se odluke donositi na skupštinskim sednicama. Ne mislim da će biti ni ozbiljne parlamentarne opozicije, što zbog političkog neiskustva, što zbog nedovoljnog broja odbornika. Mislim da će jačati vanparlamentarna aktivnost, što od strane političkih opcija koje su bojkotovale izbore, što od radikalne desnice posle spoljnopolitičkih odluka koje su na vidiku.

Šta biste poručili svojim kolegama iz DS-a, a šta budućim predstavnicima vlasti i opozicije u gradskom parlamentu?

Nezahvalno je davati drugima savete, naročito u situaciji kada se povlačite iz aktivnog učestvovanja u političkom životu, ipak vlast mora izgraditi dijalog sa svom opozicijom, poštovati stavove opozicije i predloge koje ona bude iznosila, bilo od skupštinske bilo od vanskupštinske opozicije. Grad Valjevo ima ozbiljne probleme i izazove koji se ne mogu rešiti bez opšteg konsenzusa. Ukoliko im je stalo do grada i demokratije imaće to na umu, ukoliko ne –  preuzeće potpunu odgovornost za opštu političku situaciju. Demokratska stranka, sa druge strane, mora biti odgovorna i ozbiljna u svom političkom delovanju i ako želi podršku građana mora izlaziti sa ozbiljnim stavovima i predlozima. Mora biti konstantno u kontaktu sa građanima i razumeti šta su potrebe građana. Tako će i ona svojim činjenjem ili nečinjenjem imati deo odgovornost za političku situaciju. Zoran Đinđić je davno rekao da se politika svodi na obuvanje čizama i tabananje ulicama i sokacima.

Duško Rakić je težio da bude tolerantan i konstruktivan političar, energičan, odgovoran i profesionalan u radu, otvoren i pristupačan građanima. Sigurno će angažman jednog takvog političara faliti ne samo u DS-u, već i u redovima opozicije i za skupštinskom govornicom. Na kraju razgovora, na pitanje kako bi želeo da bude upamćen po svom političkom angažmanu, odgovara da bi voleo da ga sugrađani prepoznaju kao osobu koja je časno obavljala javne poslove.