Izložba Vladimira Veličkovića “Efekat Feniks” u Modernoj galeriji Valjevo

U subotu, 24. jula, u 12 časova, u Modernoj galeriji Valjevo biće otvorena izložba Vladimira Veličkovića “Efekat Feniks”. U okviru programa “Jedan autor jedna slika” biće izloženo Veličkovićevo delo “Prostor, Figura VII” iz Umetničke zbirke Srpske akademije nauka i umetnosti. Ovo umetničko delo velikog formata (300 x 150 cm), rađeno akrilikom na platnu u periodu 1979/1980, pripada ciklusu slika “Prostor”, označenih različitim signaturama, koje su nastajale tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Program “Jedan autor jedna slika” pokrenut je 2003. godine i čini izlagački specifikum galerije. Tendencija atipičnog izlaganja izrodila se iz potrebe da se dela velikog formata prezentuju javnosti kao složeni likovni postupci. Moderna galerija je do sada organizovala devet ovakvih izlagačkih ekskursa.

Vlada-Velickovic-Moderna-galerija

Vladimir Velićković “PROSTOR, FIGURA VII” (300 x 150 cm, akrilik na platnu, 1979-1980)

Autor teksta za katalog koji prati izložbu Vladimira Veličkovića “Efekat Feniks”, istoričar umetnosti Nataša Kristić, između ostalog napisala je da platno “Prostor, Figura VII” predstavlja jedan od onih eksponenata u kojima zatičemo protoelemente Veličkovićevog stvaralaštva i da se u njemu se sažimaju svi gradivni elementi i opus najčešće citiranih motiva, kao i intelektualne ambicije protkane angažovanim tendencijama. Ona takođe napominje da sva platna iz Veličkovićevog ciklusa “Prostor” nose u sebi potencijal maniristički neprirodno izdužene forme.

“Već sam format, 300 x 195 cm, orjentisan po osnovi vertikale, upućuje na hermetičnost scene i izvesnu introvertnost prizora, nabijenu eksplozivnim potencijalom. Osećanja skučenosti, beznadežnosti i smrti su dodatno ojačana arhitektonskim konstrukcijama koje kradu prostor, svetlost i nadu. Prizor je lišen pokreta, organskih oblika i pulsa života. Intezivno je prisutna samo žudnja za horizontom neba. Tama, oblikovna impotentnom svetlošću i protkana krvlju, poput kakve protomaterije prethodi svakoj kompoziciji. A, u takvom okrilju nemoguće je pronaći mesto i energetski potencijal potreban za rađanje”, piše u autorskom tekstu Nataše Kristić.

Ona ukazuje da semiotski pragmatizam slike teži da ujedini sve značenjske parametre i da tak, pored osnovnog reda opštih simbola sadržanih u pojavnim oblicima, ili u svojstvu boje i svetlo-tamnih konstrukata, postoje i slojevi koji su samo nagovešteni i ne mogu se sa sigurnošću u potpunosti determinisati.

“Ali, priroda umetnosti dozvoljava kontinum nestalnosti i otvara prostor za mnoštvo finih lirskih tkanja. Kod Veličkovića oni se objavljuju u detaljima, elementima slike koji najčešće izgledaju kao uzgredni sadržatelji scene bez ikakvog suštinskog svojstva. Uzmimo za primer rudimentaran, tvrd i kompaktan zid, koji dominira kompozicijom “Prostor, Figura VII”. Površina zidne mase i njena obojenost umnogome ističe mekotu i putenost organske forme tela, koju samo naslućujemo u dvostrukoj piramidalnoj konstrukciji, u podnožju kompozicije. “Da, to je nekad bilo telo.” ili “Možda, tu je nekad bio život.”, su tvrdnje koje gotovo da ne mogu da napuste usne. Sumnjiva gomila ostataka na tlu ima varljivu prirodu. Čas bi da nas zavede svojom pepeljastom prirodom i elementarnim strukturama, čas nudi mogućnost da se iščitaju veoma složene forme – gotovo prepoznatljivi oblici. Ima li ikakvog smisla u gomili otpada tragati za značenjem? Odgovor na ovo pitanje je možda najbolje potražiti u stepenu slikareve ozbiljnosti u obradi samog motiva, kao i njegove učestalosti”, napisala je Nataša Kristić uz napomenu da brojni sačuvani i objavljeni pripremni crteži ukazuju na ozbiljno bavljenje detaljima koje bi posmatrač mogao lako zanemariti u prvom čitanju slike.

“Ukoliko bismo otišli korak dalje i piramidalnoj konstrukciji ostataka na platnu Prostor, Figura VII dodelili značenje mrtvog jagnjeta, onda bi repertoar mogućih simboličkih svojstava vrtoglavo narastao. Destrukcija ljudske prirode bi napustila granice autouništenja i vinula se u despotsku poziciju tlačitelja i razarača svega stvorenog. Jer, onaj ko ubije jagnje, razorio je i poslednje sećanje na blagost i bezazlenost. Ne znamo da li je i u kojoj meri Veličković intimno upražnjavao religioznost hrišćanske orjentacije. Ako jeste, onda bi slika gomile otpada na tlu mogla ukazivati na visoko referentni simbol Agnus Dei. Tako bi naš sivi zid postao samo još jedna niša ništavnosti ljudske prirode koja nije u stanju da se seti velike milosti darovane joj činom samožrtvvanja Jagnjeta Božijeg – samilosnog bogočoveka Isusa Hrista. Bila bi to niša pada i beskrajne destrukcije u kojoj se čovek, u gomili sopstvenog pepela, uvek ponovo rađa poput feniksa da bi u beskrajnim procesima pročišćenja, možda, u jednom trenu vaskrsao kao dostojanstveno biće duha, razuma i plemenitosti”, završava istoričar umetnosti Nataša Kristić svoje pisano izlaganje o delu “Prostor, Figura VII” Vladimira Veličkovića.

Velickovic-u-Modernoj-galeriji-1986.-Autor-fotografije-Vojislav-Jovanovic

Slikar Vladimir Veličković u Modernoj galeriji 1986. godine / Autor fotografije: Vojislav Jovanović

Vladimir Veličković rođen je 11. avgusta 1935. godine u Beogradu. Diplomirao je 1960. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U periodu od 1962. do 1963. godine bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Nakon dobijanja nagrade na Pariskom bijenalu 1965. godine seli se u Pariz, gde će živeti i stvarati sve do smrti. U periodu od 1983. do 2000. godine bio je profesor na École nationale supérieure des Beaux-Arts de Paris. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, Académie des Beaux-Arts – Institute de France i Makedonske akademije nauka i umetnosti. Nosilac je počasnog francuskog ordena za oblast umetnosti i književnosti – Commandeur de l’ordre des Artes et des Lettres i ordena Legije časti – Ordre National de la Légion d’honneur. Izlaže od 1951. godine. Prva samostalna izložba organizovana je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, 1963. godine. Prva samostalna izložba u Parizu održana je 1967. godine, u Galerie du Dragon. Izlagao je u inostranstvu i zemlji i učestvovao u značajnim svetskim smotrama umetnosti. Njegova dela nalaze se u brojnim javnim i privatnim kolekcijama širom sveta. Godine 2009. oformio je Fondaciju Vladimir Veličković koja nagrađuje mlade umetnike za crtež. Preminuo je 29. avgusta 2019. godine u Splitu.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.

Leave a Reply