Ljubino slikarstvo, bljesak koji traje

“Sam Ljuba Popović umeo je da se oseti povređenim zbog čestih konstatacija da njegovo slikarstvo nema dovoljno srpskog, ma šta to značilo. Ljubina dela su dostigla dimenzije univerzalnog što nas čini srećnim što je naš, o čemu će tek da se spore Beograd i Valjevo, upravo stoga što je Ljuba svetski”, kazao je prilikom otvaranja retrospektivne izložbe Ljubе Popovićа (1934 – 2016) u Galeriji Srpske akademije nauka u Beogradu predsednik SANU Vladimir Kostić. Reč je o prvoj izložbu Ljubinih radova u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, a priredili su je Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i Slavica Batos, Ljubina supruga. Otvaranju je prisustvovalo preko hiljadu posetilaca iz sveta javnog i kulturnog života, poštovalaca umetnosti, Ljubinih prijatelja… Ovom velikom i značajnim kulturnom događaju prisustvovalo je i oko 200 Valjevaca, koji su organizovano doputovali u Beograd. Ljubina izložba u galeriji SANU, na kojoj su izložena velika platna i na kojoj su zastupljeni svi njegovi stvaralački ciklusi, biće otvorena do 20. oktobra i kako reče direktor Moderne galerije u Valjevu, Vojislav Jovanović, sigurno će biti povod za jedno veliko hodočašće.

Otvarajući Ljubinu izložbu, predsednik SANU Vladimir Kostić kratko se osvrnuo na izvestan nesporazum između slikara i Srpske akademije nauka, čiji je i sam bo član, i pojasnio zašto je ovo prva Ljubina izložba u prestižnoj Galeriji SANU.

“U životima ne samo pojedinaca već i čitvih institucija postoje dugovi koji se moraju izmiriti. Ne samo zbog računovostvenog poravnjanja naših sujeta, toga ovde, nadam se, nema, već iz potrebe da se stvari dovedu u jedan viši red i stvarnu ravnotežu, u kojoj mir nalazi onaj koji ga vraća, ali i onaj koji ga prima. Došlo je vreme da ovom izložbom potreban mir nalazi Srpska akademija nauka i umetnosti i njen član, veliki slikar i umetnik Ljuba Popović. Iako imam izvesnu svest o nesporazumima u prošlosti, smatram provincijalnim da se ovde pred slikama Ljube Popovića tim nesporazumima bavimo. Suština je, onako kako je ja vidim, Ljuba Popović je danas tu gde mu je mesto, tamo gde pripada, u galeriji u jednoj od njegovih kuća gde je neumitan i poštovan”, rekao je akademik Kostić i dodao da po sopstvenom priznanju kao laik Ljubine slike ne prepoznaje samo po njegovoj klasičnoj disciplini poteza i specifične figuralnosti, već ih identifikuje i po energiji kojom te slike zrače, energiji gotovo izolovanih svetova koji se paralelno dodiruju u celini Popovićevih slika, posebno onih u velikom formatu.

“Nijednu njegovu sliku nisam istovetno doživeo, svaki put sam stajao pred novim iščitavanjem. Da li je moje iščitavanje bilo tačno ili pogrešno, asocijacije su bile nepogrešivo pobuđene. Iz njih zrači ona vrsta autentičnosti koja ne traži ni potvrdu ni dopadanje, jednostavno, nije moglo drugačije”, kazao je prilikom otvaranja Vladimir Kostić.

“Sam Ljuba Popović je umeo da se oseti povređenim zbog čestih konstatacija da njegovo slikarstvo nema dovoljno srpskog, ma šta to značilo. Ljubina dela su dostigla dimenzije univerzalnog što nas čini srećnim što je naš, o čemu će tek da se spore Beograd i Valjevo, upravo stoga što je Ljuba svetski”, poručio je Kostić i rekao da veruje da će se u budućnost na ovim prostorima pojaviti još neki mag slikarstva, ali da će budućim slikarima biti lakše, da će imati prednost, još jedan svetionik kroz svoje plovidbe “jer ovde se ne radi o bljesku tajne, već bljesku koji traje”.

Ljuba bi sigurno bio zadovoljan, on bi rekao “Bravo Bato”s i na kraju bi shvatio da je ovo dobro urađeno tačno onako kako je on želeo, rekla je nakon otvaranja Slavica Batos, supruga Ljube Popovića, koja je zajedno sa gospodinom Kusovcem priredila izložbu.

“Ljuba je imao vrlo jasnu predstavu kako bi jedna retrospektiva trebalo da izgleda. Upravo ovako, veliki formati, svi periodi dobro zastupljeni, dobra postavka, da se svaka slika dobro vidi i da se slike ne guraju jedna uz drugu, da svaka može na miru da se kontemplira, da se doživljava. Ja na izložbu isključivo tako gledam, identifikujući se sa Ljubom koga sam dobro poznavala, pokušavajući da dišem onako kako bi on disao kada su u pitanju slike”, kazala je Batos, naglasivši da joj je jako važno da sve bude onako kako bi Ljuba hteo.

Nekoliko važnih dela, među kojima je i čuveni triptih “U čast Džejmsa Frejzera” dugačak 8 metara, preuzeti su iz Moderne galerije u Valjevu za Ljubinu veliku retrospektivnu izložbu u Beogradu. Vojislav Jovanović, direktor Moderne galerije vidno je zadovoljan kako je otvaranje izložbe proteklo.

“Ceo prostor Akademije nauka je impozantan i veliki Ljubini formati su u takvom prostoru pokazali impozantnost njegovih slika. Meni je drago da u celoj postavci ima nekoliko slika iz valjevske Moderne galerije. Mislim da je ova izložba pun pogodak i kruna koja govori koliki je Ljuba slikar i da će u narednih mesec dana, koliko izložba traje, ovo biti sigurno jedno hodočašće posetilaca”, smatra Jovanović.

Među posetiocima na otvaranju viđene su brojne ličnosti iz javnog i kulturnog života: Matija Bećković, Svetislav Basara, slikar Cile Marinković, Mirjana Bobić Mojsilović… brojni Valjevci, koji žive i rade u Beogradu, ali niko iz najužeg rukovodstva Grada Valjeva. Zbog velikog broja posetilac, možda nam je prisustvo nekog od njih promaklo.