Lokalni front: U prošloj godini na kvalitet vazduha utrošeno samo 0,6 promila gradskog budžeta

Tema konferencija za medije valjevskog Lokalng fornta ticala se problema aerozagađenja u našem gradu, kako se on rešava i koliko novca se izdvaja iz gradske kase kako bi se kvalitet vazduha poboljšao. Aktivista Lokalnog fornta Va i samostalni odbornik u Skupštini grada Valjeva Ljubomir Radović izneo je podatak prema kojem je u prošloj godini utošeno samo oko 0,6 promila budžeta na kvalitet valjevskog vazduha.

“Brojevi iz završnog računa govore sledeće: čitav Program 6, Zaštita životne sredine, raspolagao je fondom od 18.700.000 dinara. Stvarno je utrošeno 57,58%, 10.766 712,66 dinara. Od toga je za kvalitet vazduha, i to ne sve, bilo planirano milion i po za usklađivanje projekata i planova. Nije potrošen ni dinar. Dva miliona namenjeno je kapitalnim subvencijama za opremanje Toplane, utrošeno je 1 637.459,25 dinara. O subvencijama Toplani govorićemo za minut ili dva. Milion dinara galantno je dodeljeno za merenje zagađenosti vazduha i nivoa buke. Utrošeno: 96 hiljada dinara. Na kvalitet vazduha u ovom gradu u prošloj godini utrošeno je maksimalno 1.733.459,25 dinara. Nešto malo više od 0,6 promila budžeta. Brojevi ne lažu. Šest desetohiljaditih delova ukupne cifre koju je Grad potrošio u 2018. prava su mera pažnje i ozbiljnosti sa kojom su gradonačelnik i Gradska uprava do pred kraj godine radili na rešavanju problema aerozagađenja”, navodi Radović uz pitanje “koliko će se i na šta potrošiti u ovoj godini?”

Prema njegovim rečima, program korišćenja sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine o vazduhu govori u tri stavke: milion i 150 hiljada za merenje zagađenosti vazduha i buke, milion i po za usklađivanje projekata i planova iz zaštite životne sredine, pod uslovom da se i sredstva namenjena vazduhu kriju u tački specijalizovane usluge, što se još ne zna. Kako je rekao, najveća stavka u budžetskom fondu biće subvencija od 45 miliona koju će utrošiti “Toplana” na opremu za smanjenje emisije štetnih gasova.

“Ova subvencija pominje se i u godišnjem izveštaju Zavoda za javno zdravlje koji je kao prilog broj 3 uvršten u izveštaj o aktivnostima stručnog tima za smanjenje aerozagađenja. U poglavlju Preduzete mere, na strani 10 priloga broj 3 stoji sledeće: Gradska toplana je promenila energent, umesto mazuta koristi prirodni komprimovani gas. Međutim, kaže dalje Zavod za javno zdravlje, to neće značajno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u samom gradu, s obzirom da se “Toplana” nalazi na obodu grada… Ova procena, uz malo drugačije objašnjenje, potpuno se slaže sa činjenicama iznetim u Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2017. godinu: proizvodnja električne i toplotne energije, u velikim toplanama, stvara samo oko 3-5 % ukupne emisije PM10 i PM2,5 čestica, što pokazuje tabela 3 na 17. strani izveštaja”, istakao je Ljubomir Radović.

Prvi hitan korak koji vodi ka smanjenju sadržaja PM10 i PM2,5 čestica u valjevskom vazduhu, prema Radovićevim mišljenju, mora biti prepakivanje budžeta i planiranje rebalansa koji će već u narednih nekoliko meseci obezbediti ostvarivanje racionalnih predloga stručnog tima za smanjenje aerozagađenja, koji su uglavnom oslonjeni na postojeći Plan kvaliteta vazduha. Drugi važan korak, kako je rekao, mora biti definisanje konkretnih programa i njihovo oročavanje, onako kako zahteva svaki programski budžet.

“Očekivani rezultati moraju biti mereni opipljivim indikatorima, koji će odbornicima Skupštine i građanima Valjeva na lak i razumljiv način pokazati koliko je koji program, u poređenju sa uloženim sredstvima, odista dao rezultate. kazao je “frontovac” Ljubomir Radović ističući značaj indikatora koji treba očigledno da prikažu koliko je smanjena koncentracija čestica PM10 ili PM2,5 kao posledica izvršenja programskih zadataka. On je rekao da jedno merno mesto za merenje koncentracije ovih čestica u gradu nije dovoljno, da stvarnu sliku opasnosti od postojećih zagađivača može dati samo mreža od nekoliko savremenih mernih uređaja.

Željko Trifunović, aktivista valjevskog Udruženja Lokalni front, podsetio je na “nedovršenu priču” o 1574 potpis, koje su “frontovci” prikupili krajem prošle godine zahtevajući javnu raspravu na temu: Analiza izvršavanja zakonskih obaveza službi Grada Valjeva i obaveza utvrđenih planovima kvaliteta vazduha i zaštite životne sredine. Umesto toga,  kako je rekao, Lokalni front Va i građani dobili su raspravu o stanju aerozagađenja u Valjevu.

“I takva kakva je bila, odglumljena javna rasprava, bila je priznanje da problem zagađenja vazduha više ne može da se gura pod tepih. Jedan od prvih koraka mogla je, na primer, da bude ozbiljna i stručna analiza sadržaja Plana kvaliteta vazduha usvojenog 2016. godine. Nema sumnje da dobar deo onoga što je taj Plan propisivao nije više aktuelan, ali to ne sme da bude razlog da se zanemare značajni delovi akcionog plana obaveza do 2021. godine. Stručna revizija Plana kvaliteta vazduha, potvrđena na nekoj skorašnjoj sednici Skupštine mogla je da bude dobra osnova za kvalitetno planiranje mera za poboljšanje kvaliteta valjevskog vazduha. Bilo bi, pritom, i sasvim dovoljno vremena da se u fondu za zaštitu životne sredine predvide značajnija sredstva u naredne dve budžetske godine. Umesto da se podela poslova obavi između nadležnih organa i službi Gradske uprave, osnovan je stručni tim za smanjenje aerozagađenja. Pohvalno je što je odbornicima bar dostavljen prvi izveštaj o radu tima, što se predsednik komisije dr Zoran Živković sa tim izveštajem našao na drugoj strani “Napreda”. Nije dobro što Skupština nije usvojila ovaj izveštaj”, naglasio je Željko Trifunović.

 

Autor: Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training 2005 bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao honorarni saradnik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva” i “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje”, koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 3 godine.