Manastir Pustinja obeležio jubilej 4 veka živopisa

Svetom Arhijerejskom Liturgijom, kojom je načalstvovao Preosvećeni Episkop zvorničko – tuzlanski G. Fotije, uz sasluživanje Preosvećenih Episkopa Jovana (Purića) i valjevskog G. Isihija, sveštenika i sveštonomonaha, kao i pojanje Hora sveštenika i bogoslova pod upravom protonamesnika Branka Čolića, a potom i svečanom akademijom, u manastiru Pustinja obeležen je nesvakidašnji jubilej – četiri veka trajanja najvrednijeg živopisa u Severozapadnoj Srbiji, nastalog u periodu od 15. marta do 18. juna 1622. godine.

Foto: Eparhija valjevska

Pusta, samo imenom i samo za laike. Za monahe, bogata, nalik ranohrišćanskim pustinjama, u kojima su nicale monaške zajednice i stasavali Oci Hristove Crkve. Nastanak joj predanje vezuje za doba vladavine kralja Dragutina (13. vek), a u narodu se zbori o njoj i kao zadužbini najmlađeg od trojice braće nepoznatih imena. Najlepšoj, zbog čega zavidna braća izrekoše kletvu „da pusta ostane“. Nauka, pak, najizvesnijim smatra da je podignuta u 17. veku na temeljima stare bogomolje, budući da su osmanske vlasti dozvoljavale obnove svetinja na mestima na kojima ih je nekad bilo. Posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice kao Carska Lavra Hilandar, manastir Pustinja u klisuri reke Jablanice nosi trag Svete Gore zahvaljujući freskama, koje su proleća 1622. godine oslikali freskopisci sa Atosa Jovan i Nikola, a pod budnim okom njenog igumana Janićija Bitovića. Od tada naovamo, protekla su četiri stoleća. Pustinjskom Svetom Jovanu Krilatom i drugim predstavama iz biblijske istorije na poklonjenje su pritekle hiljade bogotražitelja. U knjigu utisaka najlepše reči o manastiru Pustinja upisali su Prepodobni Otac Justin Ćelijski, starac Nikanor Hilandarac, slavna srpska pesnikinja Desanka Maksimović, akademik dr Vladeta Jerotić, etnolog Dragomir Antonić, književnik Moma Dimić, karijerni diplomata i univerzitetski profesor dr Darko Tanasković i mnogi drugi istaknuti stvaraoci. Pola veka u njoj nas dočekuje mati Nina, s ljubavlju čiji komadić, uz blagodat Božju, svako sa sobom ponese sa ovog svetog mesta.

Foto: Eparhija valjevska

Velika je radost sabrati se danas u Pustinji oko jubileja – 400. godišnjice njenog živopisa, služiti Svetu Liturgiju i zablagodariti svima koji su se ugradili molitveno i materijalno u proslavu jubileja i života ove svetinje, koja je veliki dragulj naše duhovnosti, rekao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop valjevski G. Isihije, predavši reč pouke bratu arhijereju Vladiki Fotiju sa kojim je delio monaške dane u manastiru Kovilj. U svom obraćanju, Vladika Fotije je pohvalio blaženopočivše Vladike Atanasija i Milutina, čija su imena neraskidivo vezana za manastir Pustinju, svetinju koja je kroz istoriju davala velike duhovne plodove.

“Vladici Isihiju bih poželeo svako dobro u ovoj eparhiji, koja ima dva stuba, dva velika svetila- Svetog Vladiku Nikolaja i Prepodobnog Justina Ćelijskog. Naravno, i mnoge druge svetitelje kroz istoriju. Ali, Bog je njih podigao u novije vreme da budu svetila kao što u našoj Crnoj Gori imamo Svetog Vasilija Ostroškog i Petra Cetinjskog. Zbog tih stubova nećemo pogrešiti, nećemo sići s puta i otići na stranputicu, nego ćemo ići svetosavskim putem spasenja. Zato je ova eparhija veoma značajna i, slobodno možemo reći, centralna eparhija, srce Srpske Pravoslavne Crkve. Dobro je doći ovde i poučiti se bogoslovlju, poučiti se pravoslavlju i srpstvu”, rekao je Vladika Fotije u propovedi na kraju Svete Liturgije.

Foto: Eparhija valjevska

Program svečane akademije otvoren je slovom Vladike Isihije o značaju ikona u bogosluženju i životu hrišćana, koji za konačni cilj ima ulazak u Carstvo Božje.

“Pravoslavna ikona, kao i pravoslavna umetnost uopšte, predstavljaju plod vere u dolazak Carstva Božijeg, u kojem će sve, i čovek i priroda, na jedan nov način živeti u zajednici sa Bogom u Hristu. Pravoslavna ikona uči i to kakav životni stav treba imati prema bližnjima. Gledajući lik svakog čoveka, u njemu prvo treba videti prototip po kojem je sazdan, odnosno Boga, i prenebregnuti njegove slabosti i mane, uočavajući njegov budući, vaskrsli lik, oslobođen od strasti. Drugim rečima, život ovde na zemlji, ispunjen ljubavlju prema Bogu i bližnjima, u Večnosti se usavršava u blaženstvo u prisustvu Božjem… Narodna legenda kaže da je najmlađi od trojice braće najviše truda uložio i sagradio ovu svetinju, čiji je freskopis napunio četiri veka. Ona je neoborivo svedočanstvo, ne samo našeg istorijskog postojanja na ovom prostoru, već i nepokolebljive vezanosti za buduće Carstvo Hrista Boga”, zaključio je Vladika Isihije.

Foto: Eparhija valjevska

Životni put uglednog univerzitetskog profesora i potonjeg diplomate dr Darka Tanaskovića u Pustinju je doveo 1994. godine, pred odlazak na dužnost ambasadora u Tursku, a na poziv prijatelja mu, uglednog srpskog novinara, počivšeg Slobodana Rakovića iz Valjeva. Zbog toga mu je, kako je rekao, veza sa manastirom Pustinja duboka. Susret sa igumanijom mati Ninom ostavio je poseban trag.

“Mati Nina mi je tada poklonila teglu meda, rekavši: “Idite sa ljubavlju u zemlju onih koji nas ne vole. Ponesite ovu teglu meda, jer to nije samo med…” Taj trenutak i njene reči na neki čudesan način su me rasteretile tereta, koji mi je bio na plećima, i ja sam otišao sa mnogo samopouzdanja u Tursku”, podelio je prof. Darko Tanasković svoje sećanje na važan trenutak u svom životu, koji se zbio u manastiru Pustinja. Reči koje je zapisao u knjigu utisaka, a koje je pronašao jedan od organizatora svečanosti arhijerejski namesnik prvi valjevski, protonamesnik Darko Đurđević, odraz su katarze, najdublje realnosti do koje čovek može kada je srećan i kada mu je to podareno.

“Meni je ta poseta manastiru bila ohrabrenje, podstrek i oslonac tokom službovanja u Turskoj u vreme rata u Bosni i Hercegovini, kasnije u vreme krize na Kosmetu, zaključno sa NATO agresijom na tadašnju Jugoslaviju. Danas smo ovde kada se ponovo nadvijaju tamni oblaci i mislim da je dragoceno ponovo se osloniti o oslonac koji predstavlja manastir Pustinja”, istakao je dr Darko Tanasković.

Foto: Eparhija valjevska

Po želji mati Nine, u programu akademije je nastupio frulaš Milinko Ivanović, a prigodan program, u režiji Petra Stanojlovića, su izveli Etno grupa “Vasilis” iz Žablja kod Novog Sada, članovi folklorne sekcije Valjevske gimnazije i poznati dramski umetnik Valjevac Nebojša Milovanović. Svečanost je završena trpezom ljubavi, koju je sestrinstvo Pustinje pripremilo za sve goste.

Foto: Eparhija valjevska

J. J.