Još jedna od nagrada iz oblasti umetnosti biće dodeljena valjevskom multimedijalnom umetniku Dejanu Bogojeviću. Reč je o međunarodnoj nagradi “Ars Poetica”, koju dodeljuju Izdavačka kuća “Feniks” i Fondacija “Makedonija prezent” iz Skoplja u okviru “Festivala čaja i čitanja”.

Bogojevića je žiri u sastavu prof. dr Hristo Petreski, prof. dr Vasil Tocinovski i prof. dr Muto Spasevski proglasio laureatom za priču pod nazivom “Miris čitanja, miris čaja – Tea i Mol”. Svečano uručenje međunarodne nagrade “Ars Poetica” uslediće u aprilu mesecu u Skoplju.

Multimedijalni umetnik Dejan Bogojević

Multimedijalni umetnik Dejan Bogojević (1971, Valjevo), dobitnik je brojnih nagrada ne samo u Srbiji, već i u Sloveniji, Bugarskoj, Japanu, Rumuniji, Makedoniji, Brazilu i drugim zemljama. Uspešno se bavi haiku poezijom, savremenom poezijom, prozom, esejima, dramom, književnom i likovnom kritikom. Do sada je objavio 60 autorskih knjiga. Takođe, zapažen je i na polju vizulenog izražavanja. Iza njega je 60 samostalnih likovnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a pored slikarstva bavi se stripom, majl artom, fotografijom i performansom.

 


 MIRISI ČITANJA, MIRISI ČAJA -TEA I MOL

(Nagarađena priča Dejana Bogojevića)

 

Tea i Mol su već danima sređivali svoju biblioteku u kući na selu. Tu je bilo njihovo skladište za sve veći broj knjiga i slika. Jesen je pucketala u granama jabuka. Mirisi dunja su se ukrštali sa mirisima zrelih grozdova belog grožđa. Vinjage su se popele do sprata i ogrozdile belu ogradu balkona. Zujanje je prestajalo samo noću.

Zbog čega čitaš knjige? – upita Mol.

Zbog mirisa – odmah će Tea.

Zbog mirisa? – Mol.

Svaka knjiga nosi miris kraja iz koga potiče. Kao miris cveta, miris zemlje, miris vode. Knjiga iz planinskih krajeva, Pomorska knjiga, Rečna knjiga, Pustinjska knjiga… – nabraja Tea.

Miris knjige je nešto ključno za knjigu, ključno za literaturu, za određeni žanr, za opuštanje, za napetost, za magnovenje…

Mirisi čitanja su presudni za doživljaj poetike – zaključi Tea.

Mirisi čitanja – začuđeno će Mol.

Miris mente, limuna, miris trave, miris ljubavi, cimeta, lekovitih trava, miris korenja, miris zatvorenih prostora, okeana… – nabroja Tea.

Mol je već sedeo na podu i prelistavao staru knjigu bez korica. Čitao je stih po stih.

Tea je pažljivo slišala gledajući u pravcu knjige.

Rođena je na obronku planine. Odrasla je na obronku planine. Zaljubila se na obronku planine. Obronci planine su imali miris knjige” – tu je Mol stao. Pogledali su se u oči Tea i Mol, iskrila je sreća.

Ta knjiga je mirisala na čaj.

U drugom delu ovog jesenjeg dana složili su neka započeta i nedovršena platna. Dve slike su pronašle pravo mesto na zidu. Ispunjeni i ćutljivi su sedeli i ispijali čaj od divlje trešnje dok je miris čaja ispunio stihove koji su dolazili, koji su skakutali, puzali, trčali, stihov koji su se dozivali, tražili, kotrljali.

Stihovi koji su živo živeli.