“Na primeru deponijske pregrade na Anatemi vide se osnovni problemi partijske države”

“Na primeru deponijske pregrade na Anatemi vide se osnovni problemi partijske države, koja nije sposobna da se bavi ozbiljnim problemima sa kojima se građani suočavaju. U konkretnom slučaju, utrošena su ogromna sredstva, u jedan građevinski objekat čijom izgradnjom ne samo da nije dobijena nikakva korist u borbi protiv bujičnih poplava reke Gradac, već je takva nestručna gradnja dovela do nove, velike materijalne štete kojoj smo svedočili i prethodnih dana na ovom istom mestu”, kazao je Ljubomir Radović iz valjevskog Lokalnog fronta.

Predstavnici Lokalnog fronta Va Ljubomir Radović (desno) i Željko Trifunović (levo) kod deponijske pregrade na Gradcu

On je skrenuo pažnju da je pre dve godine kao samostalni odbornik u Skupštini grada odgovorne u gradu Valjevu uputio na stručnu publikaciju pod nazivom “Historical Torrential Flood Events in the Kolubara River Basin” (Istorijski prikaz bujičnih poplava u slivu reke Kolubare), koja je 2015. godine objavljena na www.springer.com od strane 4 eminentna stručnjaka: Ane Petrović sa Geografskog instituta “Jovan Cvijić”, Slavoljuba Dragićevića sa Geografskog fakulteta, Borisa Radića  sa šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ane Milanović Pešić iz Srpske akademije nauka i umetnosti. On je kazao da nažalost, kao i mnogo puta do sada, političke stranke u vlasti nisu bile zainteresovane za reč stručnjaka, što jasno govori kome građani za ovakve događaje koji dovode do velikih šteta moraju ispostaviti račune.

“U tom članku je predstavljen razvoj bujičnih događaja u poslednjih gotovo 100 godina u slivu Kolubare, koji prema svim karakteristikama spada u 4 rečna sliva sa najvećim bujičnim potencijalom u Srbiji. U njemu je zabeležen svaki događaj ove vrste za koji postoje dokazi, na svim pritokama Kolubare, pa i na reci Gradac, na Obnici, Ljubostinji, Rabasu… Naučna analiza je dala jasne dokaze da se bujični potencijal naših reka drastično povećava iz godine u godinu, zahvaljujući pre svega ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama. Učestalost ovakvih, prirodnih katastrofa je gotovo 2 puta veća poslednjih godina, nego u periodu sredinom dvadesetog veka koji je u studiji obrađen. Ova publikacija predlaže i konkretne aktivnosti i načine odbrane kojom bi se sprečila velika materijalna i sva druga šteta koja nastaje u dolinama reka sliva Kolubare”, istakao je Radović.

Ljubomir Radović prilikom davanja izjave za medije

Željko Trifunović, takođe iz Lokalnog fornta Va, hronološki je predstavio dešavanja vezana za tzv. deponijska pregrada na reci Gradac, izgrađenoj novcem građana Valjeva koji je bio namenjen zaštiti od poplava.

“Samo 14 dana pošto su investitor i izvođač radova potpisali zapisnik o konačnom obračunu i primopredaji radova, nova deponijska pregrada podigla je nivo reke Gradac, izazvala izlivanje reke i nanela štetu putu prema Aničićima i po privatnim parcelama duž reke. Bilo je to još 24. oktobra 2017. Posle toga, od visokih gradskih funkcionera čuli smo objašnjenje da je u vezi sa pregradom sve “bilo po zakonu”, da su odgovorni za ovaj posao “pazili na svaki dinar”, pa još i uštedeli neke 972.000 dinara. Krajem januara 2018. tadašnji pomoćnik gradonačelnika, Miroslav Pimić, najavio je da će grad utvrditi odgovornost i zatražiti veštačenje od “referentnih ustanova”, kako bi pričinjena šteta bila nadoknađena u celosti. Nešto potom Lokalni front Va je demantovao ove tvrdnje o ušteđenim sredstvima i dokazao da je do tog trenutka cela priča o deponijskoj pregradi građane Valjeva stajala tačno 6.164.364 dinara. U junu smo saznali da se grad nije obraćao nikakvoj “referentnoj ustanovi” za veštačenje o događajima na reci Gradac od 24. oktobra 2017. godine”, započeo je izlaganje Trifunović.

Prema njegovim rečima, priča o deponijskoj pregradi zvanično počinje 14. oktobra 2015. kada je Dragan Jeremić, tadašnji direktor Direkcije za urbanizam, potpisao odluku broj 2852, kojom je naloženo da se izvrši nabavka usluge za izradu Idejnog rešenja sa hidrološkom studijom deponijske pregrade na reci Gradac, kao i da se upute pozivi za podnošenje ponuda kvalifikovanim ponuđačima.

“Nakon toga sve je teklo uhodanim tokom: potpisan je ugovor sa ponuđačem u novembru 2015, urađeni su, a zatim i prekontrolisani projekti, računi za to takođe plaćeni, radovi na gradnji pregrade započeti i završeni, a 10. oktobra 2017. godine, potpisan je i zapisnik o konačnom obračunu i primopredaji radova. U celoj ovoj storiji jedino izgleda reka Gradac nije poštovala uhodani tok, pa se 14 dana kasnije poplavni talas, umesto da novu pregradu preskoči, razlio duž leve obale reke. Građanima Valjeva potom su ispostavljani još neki računi, jednoj osobi, na primer, isplaćeno je 74.100 dinara na ime štete od poplave. Izvršeni su naknadni radovi na zaštiti obale i popravci puta za Aničiće, u vrednosti od 402. 997,89 dinara, bez PDV-a”, rekao je Željko Trifunović.

Željko Trifunović prilikom obraćanja novinarima

On je dalje naveo da je prilično posla oko deponijske pregrade bilo i 7. marta 2018. godine, kada je duž leve obale reke Gradac, iznad deponijske pregrade, napravljen nasip od dva reda džakova sa peskom, koji je posle izvesnog vremena zamenjen nasipom od kamena i zemlje.

“U julu 2018. zaključen je ugovor za projektovanja nasipa na reci Gradac od crpne stanice do deponijske pregrade, Posao je dobio “Hidroprojekt Zrenjanin” iz istoimenog grada, po ceni od 820.000 dinara bez PDV-a. U planu javnih nabavki za 2019. godinu pod brojem 1.3.14, najavljena je i izgradnja pomenutog nasipa. Planirani troškovi bili su oko 4 miliona dinara sa PDV-om, ali ta javna nabavka nije realizovana. U ovogodišnjem planu nabavki nasip na Gradcu ponovo se pojavljuje pod brojem 1.3.31, ali do ovog trenutka najbolji budžet u istoriji Valjeva nije uspeo da ovaj posao ostvari. Da li će najnovija događanja na sada već čuvenoj deponijskoj pregradi probuditi nadležne i odgovorne? Sumnjamo”, zaključio je Trifunović.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.