NAJBOLJI MEĐU NAJBOLJIMA: Đak generacije Ekonomske škole – Milica Đurđević

Biti đak generacije ne znači “samo” da ste svepetičar, da ste vredno učili i osvajali nagrade na raznim takmičenjima, biti đak generacije znači da ste bili i dobar prijatelji i drug, i da ste izrasli u mlade ljude za primer. Zbog svega toga, najbolji među najboljima u generaciji u valjevskim srednjim školama, zaslužuju posebno predstavljanje. Biti đak generacije svakako je laskava titula, ali taj put do idealnog učenika na kraju školovanja nije lako ostvariv. Taj put popločan je predanom željom za znanjem, svojskim trudom, voljom, marljivošću, brojnim odricanjima, a takvim putem nije lako koračati. Pređu ga oni koji ne oklevaju, koji su najistrajniji i najsnažniji u svojim željama i jasno postavljenim ciljevima. Jako je važno da se Valjevo upozna da svojom najuspešnijom decom i mladima, a u tom novom “poznanstvu” pomoći će serijal “Najbolji među najboljima”, započet na portalu Valjevska posla. To je ujedno i prilika da se toj izuzetnoj deci javno pošalje poruka da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer oni su naša budućnost, budućnost našeg grada, Srbije, pa i celog sveta. A, i svet i život imaju pred sobom. Jedna od najboljih među najboljima je Milica Đurđević, đak generacije Ekonomske škole Valjevo.

Milica-Durdevic-Dak-generacije-Ekonomske-skole-2

Milica Đurđević, đak generacije Ekonomske škole Valjevo

I dok su u rubricu u dnevniku, pod njenim imenom upisane sve petice, u ovom našem “spomenaru” iz srednjoškolskih dana, osim stečenog znanja i zvanja “ĐAK GENERACIJE”, kod Milice Đurđević piše sledeće:

Rođena je 13. aprila 2003. godine. Kći Milana i Slađane. Odrasla je i živi u Rajkoviću. Bila je učenica IV-2 odeljenja u Ekonomskoj školi u Valjevu, obrazovni profil Pravni tehničar. U sva četiri razreda postigla je odličan uspeh. Prvi godinu završila je sa prosekom 4,73, drugu sa 4,88, a treći i četvrti razred sa prosečnom ocenom 5,00. Četiri godine školovanja završila je sa prosečnom ocenom 4,90 i primernim vladanjem. Važi za skromnu, vrednu, radnu, savesnu, odgovornu, disciplinovanu i ambicioznu učenicu. Prihvaćena je u odeljenju kao dobar drug. Bila je predsednik odeljenske zajednice 3 godine. Osim što je bila član Đačkog parlamenta, u četvrtom razredu postala je predsednik Đačkog parlamenta. Trener je vršnjačkih edukatora za prevenciju trgovine ljudima. Član je Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda” i aktivna je u ekološkoj sekciji, grupi za društvene nauke i speleološkoj grupi ovog Društva. Organizator je niza školskih aktivnosti (prevencija trafikinga, očuvanje reproduktivnog zdravlja, borba protiv karcinoma dojke, “Najslađi karavan”). Učestvovala je na takmičenju iz istorije i “Poslovnom izazovu”. Volontirala je na “Valjevskim filmskim susretima”, organizator je takmičenja “Prepoznaj umetnost” u okviru projekta “Šta nam teško” i idejni je tvorac “Avertiti” projekta. Član je KUD “Izvor” i plesnog studija RMP. Predstavnik je grada na takmičenju “Svetionik znanja”. Volonter je Crvenog krsta Valjevo. Pohađala je kurs “Mini biznis akademija”, kao i sledeće kurseve: preispitivanje plastike, cirkularna ekonomija hrane u gradovima, borba protiv klimatskih promena putem cirkularne potrošnje. Za sve kurseve poseduje sertifikate. Idejni je pokretač školskog FB profila, kao savremenog vida promocije škole. Planira da upišem Fakultet bezbednosti u Beogradu.

– Koliko ti znači titula ĐAK GENERACIJE?

– Lagala bih ako kažem da sam ravnodušna. Smatram da ukoliko bi se na mom mestu našao neki učenik koji ne voli titule i zvanja da čak ni njemu ne bi bilo svejedno. U najmanju ruku bio bi polaskan. Dakle, titula đaka generacije itekako znači. Meni lično veoma imponuje ovo zvanje i velika mi je čast što je baš meni dodeljeno. Pre svega smatram to kao priznanje za sav moj dosadašnji rad i trud. Kao priznanje da sam dovoljno dobra u tome što radim a to mi je uvek bilo bitno.

– Koliko teško se ona osvaja?

-Nikada nisam nameravala da se takmičim za ovu titulu. Ali, sada kad sam je stekla, mogu reći da nije bilo lako. Bilo je momenata kada sam non-stop bila u pokretu i pretrpana različitim aktivnostima da nisam uopšte viđala članove svoje porodice. Bilo je trenutaka kada su me drugi pitali zašto sama sebi bespotrebno stvaram posao i obavezu i govorili mi da nisam normalna, da se uzalud mučim. “Neće se isplatiti”, govorili su. Pa, možda se i nije isplatilo na način na koji sam očekivala, ali daleko od toga da nije vredelo. Evo, sad zahvaljujući svemu tome dobila sam titulu đaka generacije o kojoj nisam ni razmišljala. Bilo je naporno, ali sve što sam radila, radila sam jer sam u tom trenutku to želela, a kada radite nešto što volite onda su mnoge stvari lakše.

– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju zvanja ĐAK GENERACIJE?

Motivacija je bila moja želja tj. strah da ne protraćim ovaj život. Ne želim da budem neko ko je u senci prošao ovim svetom, već neko o kome će se govoriti kada me jednog dana ne bude bilo. Recimo da hoću da ostavim nešto za sobom, da moje ime bude zaostavština. Zato sam koristila i koristim sve prilike koje mogu da mi pomognu na tom putu, a budite sigurni da ću i ovu svoju sadašnju titulu maksimalno iskoristiti. Što se tiče prepreka i problema, smatram da su najveće i najopasnije prepreke one koje sami kreiramo i koje se nalaze u našoj glavi. Tako, bilo je momenata kada sam sama sebe sabotirala. Propustila sam neke sjajne prilike, jer nisam verovala dovoljno u sebe.

– Kako su ĐACI GENERACIJE prihvaćeni među svojim vršnjacima?

Generalno, svi mi (čovečanstvo) živimo u jednom haosu, život naglavačke, što bi rekao moj otac. Izgubili smo prave vrednosti i one su postale toliko ugrožene i retke da kada se suočimo sa njima doživljavamo ih kao ne prikladne i nepoželjne. Zašto? Zato što većina živi u skladu sa nekim drugim vrednostima i po drugim principima. A, mi svi, ma koliko da imamo godina, želimo da smo prihvaćeni, da smo deo društva. Zato se povinujemo i živimo život koji nije u skladu sa našom ličnošću. Ali, to je u redu dok smo prihvaćeni, jel da? Pa, kada uzmemo u obzir prethodno navedeno, sami možemo zaključiti da je socijalni život, ne đaka generacije, već generalno svih boljih učenika, u najmanju ruku diskutabilan. Danas se ne vrednuje trud i znanje već snalažljivost. Džabe nam škola i diploma, ako nismo sposobni da se izborimo sami za sebe i snađemo. Često se može čuti da bolje učenike nazivaju štreberima, i samo zato što su ih tako prozvali druga deca neće da se druže s njima. Još ukoliko je u pitanju neko problematično odeljenje, eto 4 godine pakla detetu. Možda surovo zvuči, ali da se ne lažemo, to je tako i svi to znamo. Danas je veoma teško odrastati i onaj ko se po nečemu izdvaja od većine, pa čak i ako su to sve petice u dnevniku, okarakterisan je kao žrtva. Ali, niko drugi od nas ne može napraviti žrtvu ukoliko mu mi to sami ne dozvolimo, jer ljudi se ophode prema vama onako kako im dozvolite. Ja, lično, nikada nisam imala problema oko tog uklapanja u društvo. Nisu me osuđivali zbog mojih ocena. Ali, to je zato što se nisam povlačila u sebe, nisam samo gledala knjigu, već sam se trudila da pored škole i školskih obaveza imam i društveni život.

– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz srednje škole?

Sećaću se profesora, a više od njih sećaću se svojih školskih drugova. Jedne Tamare koja non-stop galami i kad joj je po volji i kad nije, Dragana koji nešto dobacuje, Đurđe koja sve zasmejava i sa kojom svi vole da se druže i Birče i Jane zajedno s njom. Jedne Ane i Nikoline. A sećaće se i oni mene, potpuno sluđene i pogubljene u prostoru i vremenu. Pamtiću i direktora, kao i razrednu, pamtiću sebe kao predsednika Đačkog parlamenta i pamtiću jednog bibliotekara. Sve u svemu, na kraju, sećaću se samo lepih uspomena. Ima tu dosta stvari o kojima bih mogla da pričam, ali to možda neki drugi put, na nekom drugom mestu i u neko drugo vreme.

Dak-generacije-Ekonomske-skole-Milica-Durdevic

Milica Đurđević, đak generacije Ekonomske škole Valjevo

– Šta planiraš da upišeš? Koji fakultet, smer, u kom gradu?

Planiram da upišem Fakultet bezbednosti u Beogradu. Tek u 3. godini se odlučujem za smer. Ali, u ovom trenutku razmišljam da to bude nacionalna ili ekološka bezbednost

– Zašto baš taj fakultet?

Dugo sam razmišljala, premišljala se, vagala i sa sobom većala, ali na kraju sam odlučila da ipak upišem taj fakultet. U ovom trenutku najviše mi odgovaraju predmeti koji se na njemu izučavaju. Dopada mi se i to što se za smer opredeljujem tek u 3. godini. Takođe, mislim da mi u kombinaciji sa nekim dodatnim aktivnostima ovaj fakultet pruža širinu prilikom izbora karijere i da može da bude dobra osnova za moj dalji napredak.

– Šta se polaže za prijemni i šta su tvoja očekivanja?

Od tri predmeta: sociologija, ekologija i psihologija, polažu se dva po izboru. Ja sam odlučila da polažem ekologiju i sociologiju. Pomalo sam zabrinuta oko upisa. Iako imam veoma dobar uspeh iz škole, potrebno je da uradim dobro prijemni, ukoliko želim mesto na budžetu. Iznenadila sam se kada sam videla rezultate prošlogodišnjeg prijemnog. Budući da ovaj fakultet nije jedan od poznatijih, očekivala sam da neću morati mnogo da se pomučim oko upisa, ali svake godine konkurencija je sve veća. Ne sumnjam u to da ću upisati fakultet, ali želim minimalno da opteretim svoje roditelje tokom studiranja tako da, borim se za budžet.

– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?

Nadam se da ću upisati i završiti željeni fakultet sa veoma dobrim uspehom i da ću nakon toga upisati master studije u inostranstvu. Uporedo sa fakultetom trudiću se da imam dodatne aktivnosti. Možda se učlanim u neku studentsku organizaciju. Razmišljala sam o Aisec-u kao o mogućoj opciji. Svakako, ne planiram da se oslonim samo na fakultet. Svesna sam da koliko god neki fakultet bio dobar ili priznat, od fakulteta mogu da očekujem “samo” znanje i diplomu. To svakako nije mala stvar, ali bojim se da danas diploma nije dovoljna. Morate da se istaknete po nečemu. Što se tiče toga čime ću se baviti nakon fakulteta, to je neizvesno. Ali, volela bih da to bude neki odgovoran posao. Možda da učestvujem u humanitarnim misijama širom sveta, ili da to bude neki posao koji ima veze sa klimatskim promenama, rad sa ugroženim životinjama, na primer. A, možda se posvetim nečem sasvim suprotnom i zaposlim u nekoj kompaniji ili pokrenem sopstveni biznis. Možda se okrenem politici i radim u državnoj upravi. Smatram da političari imaju veliku moć i odgovornost. Oni zaista mogu da stvaraju velike promene. Dopada mi se to. Kao što vidite razmišljam o dosta mogućnosti, ali u kom smeru ću poći, to zaista ne znam.

– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš li da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?

Volela bih da proputujem svet, da upoznam druge kulture i volela bih da se bavim poslom koji će mi to i omogućiti. Mislim da bih mogla da živim i radim u inostranstvu, ali to ne bi bilo dugoročno. Sticala bih tamo znanje i iskustvo, ali na kraju vratila bih se u Srbiju. Kakva god da je, ovo je zemlja u kojoj sam rođena i za koju su živote dali naši preci. Ne želim da je napustim. Možda situacija u Srbiji nije idealna, ali nije savršeno nigde. Ljudima se uvek čini da je tuđe bolje, a nije baš tako. Umesto da kukamo kako je loše i napuštamo jedino mesto pod nebom koje je zaista naše, potrebno je da ostanemo tu gde jesmo i da se potrudimo da poboljšamo svoj položaj. Verujem da ima nade i da ova zemlja može da napreduje. Zato je ne odbacujem.

– Na kraju, poruka svim đacima?

Uvek sam volela školu, za razliku od moje braće. Njih to nije interesovalo, oni su bili sportisti. Međutim, kada je moj brat završio školu i zaposlio se, tek onda je uvideo neke stvari. Sada kaže da mu je najbolje bilo dok je išao u školu i da bi se, da može, bez razmišljanja vratio nazad. Razumem ga upotpunosti. Škola i taj period odrastanja su tako bezbrižni. Gotovo da imamo sve na tacni, naše je samo da idemo u školu i trudimo se da minimum izvučemo prelazne ocene i pređemo u sledeći razred. Ali, kad se školovanje završi, onda morate da se suočite sa stvarnim svetom. Odjednom, morate da brinete o računima, komunalijama, da sami idete u poštu, banku i druge institucije kojima do sada niste znali ni vrata gde su. Zato, moja poruka svim đacima je: uživajte u životu, uživajte u svom školovanju i iskoristite maksimalno ovaj period svog života. Družite se sa drugovima iz odeljenja, dajte im šansu. Pokušajte da ne pravite grupe unutar odeljenja i da se međusobno odvajate, jer to narušava vašu zajednicu. Pomažite se međusobno i budite tu jedni za druge. Svako odeljenje ima slabu kariku, onog jednog ili dvoje koje trpi pošalice i dobacivanja od ostatka grupe. Mada, kako odrastamo i postajemo zreliji, tih situacija je sve manje. Ali, svejedno, morate biti oprezni s tim, jer to može da preraste u vršnjačko ili verbalno zlostavljanje. Možda je jednima to samo šala i ne shvataju je ozbiljno, ali drugoj strani je to teror. Ne radite to, nemate pravo nikog da povređujete i niko nema pravo to vama da radi. Dovoljno je samo da se zamislite i stavite na mesto druge strane i neće vam biti svejedno.

E sad, poruka mojim odlikašima:

Prvo, od srca im čestitam na radu i trudu. Znam kako je kada ostaneš budan celu noć da bi naučio za sutrašnji test i dobio dobru ocenu. Znam i kako je kad vi učite, a neko drugi prepiše i dobije bolju ocenu od vas. Ali, to je bio njihov izbor. Naučite da se prilagodite, da nekad napravite kompromis. Nikako nemojte da se povlačite u sebe, da se držite samo knjigu i budete stidljivi. Takođe, nemojte da dođete sa stavom “ja sve znam”, i “oni su glupi za mene”, pa vam posle nije jasno zašto neće da se druže sa vama. Ima vremena i za školu i za druženje. Bitna je samo organizacija. Ako sam u tome uspela ja, koja sve radi u poslednjem trenutku i za koju sopstveni roditelji kažu da sam neorganizovana, onda možete i vi.

Dak-generacije-Ekonomske-skole-Milica-Durdevic-MATURA

Milica Đurđević, đak generacije Ekonomske škole Valjevo

Pored diplome i knjige za odličan uspeh, i zahvalnica za vannastavne aktivnosti, Milica Đurđević je kao đak generacije od Ekonomske škole dobila na poklon laptop, zbirku poezija srpskih pesnika modrne kao i stručnu literaturu iz različitih oblasti nauke i sporta. Od Grada Valjeva, đaci generacije dobijaju propusnice za bazene SRC Petica i novčani iznos od 30.000 dinara koji će im biti isplaćen naredne godine. Rotary club Valjevo će Milici Đorđević kao učenici generacije Ekonomske škole uručiti novčanu nagradu u iznosu 12.000 dinara.

 

Autor serijala “Najbolji među najboljima”: Marija Petrović – Marković

Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.