NAJBOLJI MEĐU NAJBOLJIMA: Đak generacije OŠ “Nada Purić” – Filip Marković

Jako je važno da Valjevo upozna svoju najuspešniju decu i mlade na pravi način, a u tom novom “poznanstvu” pomaže serijal “Najbolji među najboljima” o đacima generacije valjevskih osnovnih i srednjih škola, koji su Valjevska posla započela prošle godine. Najbolji među najboljima zaslužuju posebno predstavljanje, jer biti đak generacije ne znači “samo” da ste svepetičar, da ste vredno učili i osvajali nagrade na raznim takmičenjima, već da ste bili i dobar prijatelji i drug, i da ste izrasli u mlade ljude za primer. Ovaj serijal je i prilika da se našoj izuzetnoj deci javno pošalje poruka da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh i te kako znači, jer oni su naša budućnost. Jedna od najboljih među najboljima je Filip Marković, đak generacije OŠ “Nada Purić” u Valjevu.

Filip Marković rođen je 18. novembra 2008. godine. Sin Snežane i Aleksandra. Nižući peticu za peticom, nagradu za nagradom, došao je do kraja osmog razreda sa svim peticama. Osim što je “Vukovac” i đak generacije, Filip je nosilac i dve diplome “Dositej Obradović” – za srpski jezik i likovno. Najveće uspehe beležio je oblasti književnosti i saobraćaja. Takođe, bio je zapažen i redovan takmičar iz recitovanja, a osvojio je i nekoliko nagrada u toj oblasti. Knjige je zavoleo i pre nego što je naučio slova, slušajući majku dok mu čita. Tu ljubav i dalje neguje, a pored mnoštva pročitanih knjiga iz biblioteke, poseduje svoju ličnu, sa fondom od preko 200 knjiga. Jedne od dražih su mu potpisane, a imao je čast da prisustvuje potpisivanju i da lično upozna svog omiljenog pisca Uroša Petrovića. Iz iste ljubavi iznedrila se želja da se oproba u takmičenju iz književnosti, u kome je takođe bio uspešan. Pored vožnje biciklom, omiljeni hobi mu je ribolov. Stalno proširuje svoja znanja u ovoj oblasti i, naravno, vežba pecanje. Toliki je zanesenjak da poseduje pano na kome se nalaze sve ribe Srbije. Željno iščekuje da se organizuje prvo takmičenje za decu i omladinu na teritoriji Valjeva u ribolovu.

Red je da nabrojimo Filpove uspehe i nagrade. U četvrtom razredu osvojio je Drugu nagradu na Opštinskom takmičenju iz recitovanja, a potom bio četvrti na Okružnom. U sedmom razredu osvojio je Drugu nagradu iz predmeta Tehnika i tehnologija (saobraćaj), a na Okružnom iz istog predmeta osvaja Četvrtu nagradu. U osmom razredu osvojio je dve Treće nagrade – iz Srpskog (književnost) i iz Tehnike i tehnologije (saobraćaj).

Filip nije samo đak generacije, već izuzetan predstavnik novog vremena, kažu iz OŠ “Nada Purić”. Ističu da je Filip sačuvao sve one tradicionalne vrednosti koje je savremeni način života potisnuo, ali i da je sve što je bilo potrebno znati i savladati novo, imalo svoju prečicu “pitaj Filipa, on će to bolje”.

“Filip Marković predstavlja primer kakav učenik škole treba da bude. Izuzetno vredan, radan i skroman za koga svi nastavnici i učiteljice škole imaju lepo mišljenje. Uvek spreman da pomogne i nađe se u nevolji. Još od mlađih razreda redovan učesnik raznih takmičenja. Osim redovnih aktivnosti, angažovan tokom osmogodišnjeg školovanja i za mnoge vannastavne aktivnosti”, opisuje Filipa razredni starešina Milovan Leković.

– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?

Priznanje Đak generacije mi veoma znači i veoma sam počastvovan. Za mene predstavlja potvrdu mog napornog rada i velikog truda koji sam uložio. Osećam se ponosno, jer sam prepoznat kao jedan od najuspešnijih u svojoj generaciji.

– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao đak generacije? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?

Da bi se postigla ova titula, potrebno je mnogo truda i posvećenosti, što je kod mene bilo relativno spontano, ali ipak sam dosta vremena morao da izdvojim da bi titula bila zaslužena.

– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule ĐAK GENERACIJE?

Motivacija je bila želja za visokim ocenama i velikim uspesima na takmičenjima, a konkurencija je bila dosta talentovanih i marljivih učenika.

– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje ĐAK GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?

Većina dece smatra da sam veliki štreber i da su deca slična meni isto, iako većina koji to kažu nisu ni pokušala da nas dovoljno upoznaju. Neko veoma poštuje titulu, neko je ljubomoran, ali kao što rekoh, većina nas proglašava ovim nadimkom.

– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz osnovne škole?

Pamtiću posebno kada sam došao u nastavničku kancelariju i momenat kada su mi saopštili da sam proglašen kao Đak generacije. Naravno, pamtiću svečanu dodelu kada mi je uručena diploma i govor koji sam držao.

– Najvažnija životna lekcija koju si naučila u školi?

Najvažnija životna lekcija koju sam naučio u školi je da je upornost ključna za postizanje uspeha. Shvatio sam da nije dovoljno samo biti talentovan ili pametan, već je potrebno uložiti napor i kontinuirano raditi ka svojim ciljevima. Učenje zahteva disciplinu, vreme i posvećenost. Nekada su predmeti ili zadaci bili naporni ili nezanimljivi, ali istrajnost i upornost može prevazići svaku prepreku.

– Koju srednju školu si upisao i koji smer?

Upisao sam Tehničku školu Valjevo, smer Tehničar mehatronike. Na prijemnom ispitu sam imao 93 poena, bio sam 2. na listi. Odlučio sam se za ovu školu, jer oni nastoje da se učenici osećaju dobro, bezbedno i zadovoljno, podstiču kreativnost, cene trud i zalaganje, a pružaju savršene uslove za lični napredak u struci i kao ljudi. Za ovaj smer sam se odlučio jer sam oduvek voleo da rasklapam svoje igračke (pogotovo one na struju) i ponovo ih sklapam. Uvek sam voleo da gledam oca kada popravlja nešto, da stojim pored majstora dok nešto radi i da gledam na internetu DIY video-snimke dok ljudi prave makete objekata, vozila, mašina itd.

– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?

Planiram da, ukoliko budem imao uslova, preko Tehničke škole odem u razmenu u Sloveniju i tamo, nadam se, završim fakultet. Voleo bih da osnujem svoju firmu ili biznis, ali ne bih odbio posao u nekoj jakoj firmi.

– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji? 

Ne vidim sebe u Srbiji, jer kao što rekoh, planiram da idem u Sloveniju i tamo završim škole i osnujem ili nađem firmu u kojoj ću da radim. Smatram da imam više pogodnosti i opcija ako odem za Sloveniju, ali možda se ovde promeni situacija, pa se predomislim.

– Na kraju, poruka narednim generacijama?

Ne bojte se da sanjate velike snove. Snaga mašte i vizija koju stvorite mogu vas voditi ka ostvarenju izvanrednih stvari. Verujte sebi. Vodite se onom Mendelovom: “Obrazovanje je najmoćnije oružije kojim možete da promenite svet”. Učite, istražujte, stvarajte. Život donosi mnoge izazove, iznenađenja, uspone, padove, ali budite hrabri, uzdignite glavu i suočite se sa preprekom. Nemojte se previše kriviti za neuspehe, shvatite to kao jedno iskustvo više koje kasnije možete iskoristiti. Poštujte starije od sebe, poštujte porodicu, poštujte životinje, biljke, poštujte tuđu imovinu, jer ipak neko brine i voli sve navedeno, tužno je kad izgubite nešto ili nekog ko vam je drag. Svet je vaša pozornica – igrajte se razumno!

Kao đak generacije, Filip Marković je od OŠ “Nada Purić” na poklon dobio poklon karticu u radnji Sport Vision, knjige „Seobe” i “Druga knjiga seoba” Miloša Crnjanskog, „Školski rečnik književnih termina“ Duška Babića.

Autor serijala: Marija Petrović-Marković