Portal Valjevska posla treću godinu zaredom objavljuje serijal “Najbolji među najboljima”, posvećen đacima generacije svih valjevskih osnovnih i srednjih škola. Smatramo da je jako važno da Valjevo upozna svoje najuspešnije učenike na pravi način i da naši “svepetičari” zaslužuju posebno predstavljanje, ne samo zbog toga što su vredno učili i osvajali nagrade, već zato što zaista predstavljaju mlade ljude za primer. Serijal je ujedno i prilika da se toj izuzetnoj deci zahvalimo na vrednom radu i trudu, na istrajnosti, da im poželimo sve najbolje u daljem školovanju i životu, da im javno pošaljemo poruku da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer upravo su oni naša budućnost. Jedna od najboljih među najboljima je Anđelija Aksentijević, Đak generacije OŠ „Vladika Nikolaj Velimirović“ u Valjevu.
Anđelija Aksentijević rođena je 8. jula 2009. godine u Valjevu. Kći Andrijane i Aleksandra. Nosilac je diplome „Vuk Karadžić“, kao i diplome „Dositej Obradović“ za srpski jezik i književnost. Takmičila se iz geografije i srpskog jezika i književnosti. U VII i VIII razredu učestvovala je na Opštinskom takmičenju iz geografije. U VII razredu osvojila je 3. mesto na Opštinskom i 3. mesto na Okružnom takmičenju iz knjževnosti (Književna olimpijada). U VIII razredu osvojila je 2. mesto na Opštinskom, 2. mesto na Okružnom i učestvovala je na Republičkom takmičenju iz književnosti.
„Anđelija je učenica sa izraženim istraživačkim duhom i veoma širokim spektrom interesovanja. Član je Odreda izviđača „Ilija Birčanin“, bila je polaznik „Škole glume i kulture govora“ kod glumice Katarine Vićentijević, kao Škole stranih jezika „Lingva“ – engleski jezik. Od prvog dana zračila je samopouzdanjem i željom da stekne nova znanja i iskustva koje škola može da joj pruži. Aktivno je učestvovala u svim školskim priredbama i manifestacijama, radionicama i projektima škole. U ponašanju je odmerena, tiha i jednostavna, kako i priliči pravom učeniku. Anđelija je veoma inteligentna učenica, sa izraženom radnom navikom. Veoma je temeljna u svom radu. Perfekcionista je i veoma ambiciozna, nikad umorna i nikad nezainteresovana. Sposobna je da odgovori na sve postavljene zadatke i izazove. Nastavnici posebno ističu njenu spremnost na saradnju, timski rad i odnos pun poštovanja i poverenja prema nastavniku. Ono što Anđeliju čini jedinstvenom jeste njen nepokolebljiv karakter, jaka volja i predanost radu. Vaspitana u duhu tradicionalnih vrednosti i otporna na negativno delovanje mase. Sa svim svojim kvalitetima treba da bude uzor generacijama koje dolaze…“, istakla je u opisu Anđelije Aksentijević njen razredni starešina Maja Petrović.
-Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Priznanje Đak generacije mi, naravno, mnogo znači. Srećna sam, prezadovoljna i ponosna na sebe, jer je to bila moja prva velika želja i cilj koji sam postavila sebi i uspela da ostvarim. Nikada nisam imala ovoliko samopouzdanja. Znala sam da ako u nešto verujete i napornim radom se trudite da to i ostvarite, postaće istina.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao đak generacije? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Da bi ste postali najbolji đak potrebno je na prvom mestu da dobro naučite kako da organizujete svoje vreme. Na drugom mestu, potrebno je biti disciplinovan i pridržavati se svega što zamisliš. Na kraju, potreban je trud i upornost. Svaki početak je težak, ali se vremenom sve brzo prevaziđe.
-Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule ĐAK GENERACIJE?
Motivacija za uspeh bila je moja porodica, koja mi pruža neizmernu ljubav i od malena me uči pravim vrednostima. Sa roditeljima sam naučila kako da se nosim sa preprekama i da čvrsto stojim na zemlji, kao i da se posle svakog pada podignem I nastavim dalje. Prepreke i problem su neizostavni na putu ka uspehu. Dalje, socijalizacija nije ni malo laka, od vrtića, preko škole pa na dalje, to upoznavanje, uklapanje u društvo, neprestano preispitivanje šta drugi misle o tebi, a uz sve to i naša interesovanja se stalno menjaju. Upravo to prilagođavanje je veliki izazov i sve se to odražava na uspeh u školi, a tu je i želja da te društvo prihvati onakvog kakav si, bez predrasuda, ako si najbolji đak.
-Kako se među vršnjacima gleda na priznanje ĐAK GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
Sa moje tačke gledišta biti đak generacije nije mnogo popularno među mojim vršnjacima. To starijima mnogo više znači, jer znaju koja je vrednost te titule. Moja porodica i rodbina se najviše raduje. Svakako, tu su i moje drugarice koje su mi rekle da su ponosne na mene i koje su mi pružale neizmernu podršku i slale poruke za sreću kada sam išla na takmičenja i polagala prijemni ispit.
–Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz osnovne škole?
Najlepše uspomene iz škole su uglavnom sa ekskurzija i izleta, ali i časovi na kojima nastavnici razgovaraju sa učenicima u opuštenoj atmosferi, npr. o svojim putovanjima ili školskim danima. Uvek ću se rado sećati fudbalske utakmice na ‘’Marakani’’, gde smo išli da gledamo meč između Srbije i Švedske. Svi smo navijali, između ostalog i nastavnici koji su nosili zastave i radovali se pobedi kao mala deca. U našim očima oni su tad bili naši drugari, bili smo svi kao jedan uigran tim na tribinama, a ta euforija i taj osećaj sreće retko se doživljava.
-Najvažnija životna lekcija koju si naučio/la u školi?
Najvažnija životna lekcija koju sam naučila u školi je da u školi učiš za život, a ne za ocenu. Ocena je nagrada za tvoj trud, ali se nekada, na žalost i ne može smatrati merilom znanja. Takođe, naučila sam da nastavnike moraš da poštuješ baš kao svoje roditelje. Znanje je nešto što ti niko ne može oduzeti, a uz to moraš uvek imati jasnu strategiju kako da naučeno najbolje iskoristiš.
-Koji srednju školu i smer su upisala?
Upisala sam Valjevsku gimnaziju, Odeljenje učenika sa posebnim sposobnostima za filološke nauke. Za isti vikend kada je bio prijemni ispit bio je zakazan i odlazak na ekskurziju, ali mi je škola izašla u susret i pomerila termin ekskurzije, za šta sam posebno zahvalna mojoj razrednoj Maji Petrović, ali i drugim nastavnicima koji su to podržali. Malo pre prijemnog sam učestvovala na Republičkom takmičenju iz književnosti, tako da je sve to, uz školske obaveze, bilo poprilično naporno i stresno. Za Gimnaziju sam se opredelila još dok sam bila u mlađim razredima, a filološki smer sam izabrala, jer sam tokom školovanja shvatila da više volim i vidim sebe u društvenim naukama, a znanje jezika će mi svakako dosta doprineti i pomoći u budućoj profesiji.
-Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Planove za budućnost je još rano da pravim. Upis u željenu srednju školu je bio jedini moj plan za budućnost. Sada sam ponovo na početku. Videću u kom pravcu će teći moje školovanje, da li ću se zainteresovati za neke druge oblasti, da li ću kod sebe pronaći neki skriveni talenat za koji nisam znala. Svakako posle Gimnazije želim da upišem neki od fakulteta koji će mi omoguđiti da se u životu bavim nečim što volim i u čemu uživam.
-Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Po završetku školovanja ne vidim sebe u Srbiji, jer želim svoja znanja da nadograđujem u razvijenijim zemljama, upoznajem kvalitetne ljude i pronađem način da što više proputujem, ali ću se u Srbiju, svakako, rado vraćati, kako bih stečena znanja i iskustva mogla da prenesem mlađim generacijama.
–Na kraju, poruka narednim generacijama?
Moja poruka narednim generacijama je da razmisle koji su to njihovi ciljevi i šta su im prioriteti, pa da onda teže svim silama u ostvarenju tih ciljeva, ali da ne zaborave da ništa ne pada sa neba, već da je za sve potreban naporan rad, upornost i vera.
Anđelija Aksentijević je kao Đak generacije od OŠ „Vladika Nikolaj Velimirović“ na poklon dobila prelep sat i srebrnjak sa likom Vladike Nikolaja, između ostalog i knjigu „Pripovetke“ od Radoja Domanović, dok je od svoje učiteljice Nade Cvetković dobila knjigu „Sve je u redu“ Jasminke Petrović.